Im@te poštu!

Ovih dana svi značajniji mediji koji se bave računarima i internetom obeležili su tridesetogodišnjicu postojanja elektronske pošte. Oktobra 1971. (mada ima izvora koji tvrde da se to dogodilo jula 1970) Rej Tomlinson, haker u najboljem smislu značenja te reči, napisao je prvi program koji je omogućavao razmenu poruka između dva računara.

Tomlinson, diplomac sa bostonskog MIT-a, bio je u to vreme zaposlen u BBN-u (Bolt, Beranek, Newman), laboratoriji u Kembridžu, u državi Masačusets. Radeći na Digitalovim PDP-10 Tomlinson je najpre napravio program koji je omogućavao da korisnici istog računara jedan drugom ostavljaju poruke. Međutim, kako piše u svojoj knjizi Kratka istorija budućnosti teoretičar interneta Džon Nauton, svrbeli su ga dlanovi pa je napisao i program koji tekstualne poruke razmenjuje između dva računara. Transfer poruke je uspeo, a Tomlinson se ne seća kako je prva poruka glasila, čak veruje da je napisao nešto u smislu „test“. Potpuno nesvestan da je napravio nešto što će potpuno promeniti svet koju deceniju kasnije, on ipak nije izdržao a da se ne pohvali svom kolegi Džeriju Burčfilu zamolivši ga da „ne širi dalje“. „Ovo nije ono čime bi trebalo da se bavimo“, rekao mu je.

U to vreme internet je bio mreža od nekoliko desetina računara, uglavnom u Americi, u okviru projekta američke vojske pod imenom ARPA. Za nadležne nije predstavljalo malo iznenađenje kada su dve godine kasnije utvrdili da od ukupnog prometa na mreži čak tri četvrtine otpada na elektronsku poštu, jedan takoreći nusproizvod.

Danas je elektronska pošta vodeći servis na internetu, i smatra se da je u svetu koristi više od pola milijarde ljudi, dok su procene da će je 2005. koristiti 1,2 milijarde. Većina poruka je trivijalna, najveću gužvu prave reklame svake vrste kao i mejlovi inicirani (i inficirani) različitim virusima. No, život bez imejla mnogima je danas potpuno nezamisliv.

Pored programa za razmenu pošte, Rej Tomlinson je odgovoran za masovnu upotrebu znaka @ (et, poznatiji kao „ludo a“ ili „majmun“, u Finskoj „uspavana mačka“, u Koreji „puž“). Smišljajući kako da razvrsta primaoce poruka odlučio je da njihova imena i imena računara na kojima se nalaze njihovi nalozi razdvoji nekim znakom interpunkcije. Kako je na svojoj tastaturi imao samo 12 takvih znakova na raspolaganju, odlučio se za onaj koji se nikada ne koristi u pisanju poruka. Njegov princip adresiranja koristi se i dan-danas.

Razvoj imejla zaokružen je 1975. godine kada je programer po imenu Džon Vital napisao program MSG (od engleskog message tj. poruka). Njegov istorijski doprinos sastoji se u genijalnoj ideji da u program uvrsti opciju odgovaranja na poruku, takozvano Re (reply) koje je on tada nazvao answer (odgovor). Dve godine kasnije Ted Majer i Ostin Henderson izbacili su protokol za prenošenje poruka u kojem su definisali koje informacije (osim vašeg teksta) imejl poruka treba da nosi i od tada nije bilo značajnijih promena strukture imejla.