U prilog Vučićevoj kandidaturi:
Jak čovek za teška pitanja
Nije nemoguće da je faktorima koji se pitaju oko Kosova dosadilo „paradno rodoljublje“ obe strane i da je to razlog što u trenutku kada ovaj tekst nastaje u krugu oko gospođe Mogerini sede poglavice, dok je Marku Đuriću, prvom briselskom golgeteru, zapalo da rešeta mrežu Miše Vacića, prepoznatog od ranije i od organa gonjenja, i koji je u utorak doživeo minute vorholovske slave: kod njega je to istina potrajalo sat, dva – bio je na televiziji, a na njegovom stolu u Kancelariji za Kosovo i Metohiju kad se vratio s TV N1 dočekao ga je otkaz!
No o Vaciću i „veljailić sindromu“ nešto kasnije, vratimo se na Kosovo, via Brisel, gde oko već pomenutog stola sede i Hašim Tači i Tomislav Nikolić, uz standardne goste – premijere Isu Mustafu i Aleksandra Vučića. To što su Tači i Nikolić predsednici pregovaračkih entiteta nije garancija da će se u ovom krugu tu nešto krupno i dogoditi; biće to verovatno samo još jedna prilika da se paradira odlučnošću u odbrani nacionalnih interesa i šansa da se kaže ko je veći hadžija.
Naslućujem, međutim, da to označava promenu formata pregovora oko već uskislog kosovskog pitanja. Isa Mustafa nema, osim formalne, nikakvu moć na Kosovu, ali ni Tomislav Nikolić u Srbiji. Dva jaka čoveka su Tači i Vučić i, trenutno, jedino oni mogu da prelome tu stvar, pa ih i formalno treba dovesti za pregovarački sto u istoj ravni i sa sličnom ili istom vrstom uticaja i moći u svojim sredinama i političkim elitama.
To će biti jedan od razloga zbog kojih verujem da će Vučić i od strane Evrope biti poguran kao kandidat za predsednika Srbije.
Ubedljivom pobedom, pretpostavlja se, otvoriće se mogućnost za suštinske pregovore a Tačijev i autoritet Vučića, dopunski potvrđen na aprilskim izborima, bili bi kakva-takva garancija održivog rešenja i omogućili bi da se, uz veće ili manje gunđanje obe strane, neki suštinski dogovor i postigne.
Privođenje Nikolića u Brisel ima svrhu samo u tome da se sretnu Vučić i Tači, a da niko ne postavi formalno pitanje oko njihovih funkcija. Ubuduće, uz posredovanje kancelarija EU, sretaće se ovi najmoćniji ljudi i možda im se smeši i Nobelova nagrada za mir, što ne bi nikog začudilo kad se malo osvrnemo ko je sve u poslednje vreme dobijao ovo priznanje.
Zvuči cinično, ali to nije dovoljan razlog da se teza odbaci, a ne bi bilo ni prvi put da se kao mirotvorci pojave dojučerašnji huškači koji teško da mogu da nastave s politikom „ja tebi dron, a ja tebi voz“. Uostalom, evropskoj birokratiji u vreme sve većih sumnji u njenu sposobnost i funkcionalnost potreban je neki brz uspeh i verovatno se tamo nekom briselskom strategu čini da je ovo najmekši trbuh u koji mogu udariti.
Vorholovska slava:
U slučaju Miše Vacića trajala je sat, dva
Ne bi sve ovo što se događa s Mišom Vacićem bila neka važna tema, pre je to za neku burlesku, da se u njoj ne prelama način upravljanja i kadrovanja u Srbiji.
Već pomenuti Miša Vacić pretpostavlja da je dobio otkaz zbog gostovanja na TV N1. „Stvarno sam dobio otkaz. Samo me je sačekalo rešenje o raskidu ugovora na stolu. Nisam dobio obrazloženje, samo poziv da dođem u kancelariju“, rekao je Vacić za B92.
„Draže mi je da dobijem ovo rešenje nego da trpim tiraniju i zulum, naročito ne nekog činovnika. Ne želim da se pravi sapunica od našeg odnosa. Od ljudi očekujem samo da drže reč“, ocenjuje Vacić.
Lik je inače nekadašnji lider ultradesničarske organizacije „1389“, koji je i osuđen na uslovnu zatvorsku kaznu zbog diskriminacije, a kaže da je sa Đurićem trebalo da deli humanitarne paketiće za Božić, kao i da je očekivao od njega zaštitu nakon „medijskog linča“.
Ta hajka je dovela do velikih problema, a Đurić je obećao da će se zajedno pojaviti u javnosti, kazao je Vacić.
Kako je naveo, Đurić je sve to mogao da reši, ali je umesto toga pod pritiskom medija „izneo konstataciju da je sve to izmišljotina“.
„Mi smo imali odličan odnos“, nastavlja Vacić, „meni ovo sve deluje kao da šiptarski lobi pred novu rundu pregovora igra na srpsku neslogu. Ništa nije slučajno, a nezdravo je da pričamo preko saopštenja i emisija, umesto lično. Nisam ja taj koji je rekao jedno pa drugo, on se uplašio da kaže da ja radim kod njega“, rekao je Vacić i nastavio:
„Nemam problem sa Vladom Srbije, imam veliko poverenje u nju, ne mislim da ona ima veze sa ovim, već je ovo ishitreni čin jednog činovnika, koji se nije najbolje snašao. Sigurno neću u opoziciju zbog ovog sramnog čina, ali ću prema ljudima koji su mi zaboli nož u leđa redefinisati odnos.“
Prevaranti i prevareni:
„Ne ljuti se čoveče“
Samo par dana pre toga i predsednik Nove Srbije Velimir Ilić u gostovanju na TV Šabac pominjao je „nož u leđa“. Iskazao je nezadovoljstvo što Andrej Vučić, brat premijera Aleksandra Vučića, vršlja po Srbiji i kadruje i ucenjuje ljude na lokalu, i to ne samo po odborima SNS-a, nego i po odborima koalicionih partnera.
Tako se, kao što sam već pisao za sajt „Vremena“, na velika vrata vratio političar iz serije „Kucamo na vrata zaboravljenih asova“ i vrata Vučiću pokušava da zatvori s velikim treskom.
Ilić je, naime, poručio da „on nije Pokret socijalista (Vulinova stranka) da bude nečija podguzna muva“ i da „ostaje svoj na svome“.
Nije dugo potrajalo da bi se došlo do pravog razloga Ilićevog nezadovoljstva. On je, naime, prevaren u političkoj trgovini.
„Sa Aleksandrom Vučićem“, kaže Ilić, „više nemam o čemu da pričam, a naprednjacima ništa ne dugujem. Imali smo dogovor koji su oni prekršili i videću da li ćemo biti u opoziciji i koga ćemo podržati na predsedničkim izborima.“
To je za „Novosti“ poručio lider Nove Srbije Velimir Ilić, koji tvrdi da je nezadovoljan statusom u koaliciji i navodi konkretan razlog:
„Vučić mi je obećao da ću voditi Koridore Srbije i dogovorili smo se da zbog toga ne budem poslanik. Od tada stalno izbegavaju da me puste da uđem u Koridore.“
Ilić je rekao da mu Vučić sedam meseci priča kako će ga za sedam dana postaviti za direktora Koridora Srbije, dok u tom preduzeću cvetaju korupcija i kriminal. A onda se Velja zahuktao, o čemu opširno pišemo u ovom broju „Vremena“.
E, sad, to je jedno od ključnih pitanja dugovečnosti koalicije okupljene oko Vučićeve stranke. Ja poznajem barem petoricu kojima je Vučić nešto obećao pa nije ispunio, dodajte sada tome i odnos Đurića prema Vaciću, a pitaj svevišnjeg šta su još oni koji su podređeni Vučiću obećavali naokolo i to ne samo oko političkih funkcija nego, i to najpre, oko lukrativnih ugovora u poslovima s državom.
Može se ispostaviti da to bude najjača opozicija ovima što su sada na vlasti. Sve je to slaba uteha za one koji bi da žive u pristojnoj Srbiji. Izgleda mi da su prevaranti i prevareni pravljeni na istu mustru.
Milorad Grčić, v.d. direktora EPS-a, zna odakle vetar duva, pa je izrazio duboko žaljenje što se Vučić naljutio na firmu, a prevareni građani mogu da se žale na uvećane račune za struju do kraja meseca. I njih mu je žao, ali, onako…
