Da je neko u srpskoj vladi želeo da impresionira Džozefa Bajdena, mogao je to lako da učini pokazujući mu portal na kome građani Srbije komuniciraju sa svojom vladom. Daju joj ideje šta da radi, upozoravaju je na propuste, korupciju, kriminal, ocenjuju njenu politiku.
„Gospodine potpredsedniče, imamo čak i deo gde se komentariše Vaša poseta. Nekoliko zanimljivih pitanja je postavljeno. Da li biste odvojili desetak minuta da pogledate i odgovorite“, mogao je da mu kaže premijer vodeći ga prema stolu sa računarom. Naravno, okružen kamerama jer bi to valjalo uraditi u onom kratkom, javnom delu susreta.
Nisam siguran da bi Džo Bajden to mogao lako da odbije, to jest našao bi se u koliziji sa sopstvenom administracijom, izuzetno ponosnom na projekat Otvorena vlada, pokrenut baš kako bi komunikacija naroda i vlasti bila neposrednija. Kako to izgleda možete videti na sajtu Bele kuće, www.whitehouse.gov/open/. Trenutno je aktuelna debata u tri faze. Prva se završava na dan kada se ovaj broj „Vremena“ pojavljuje na kioscima i zove se brejnstorming, odnosno mozganje. Ko god je poželeo mogao je da pošalje svoje mišljenje o nekom pitanju i moderatori bi, ukoliko zadovoljava osnovne standarde javne komunikacije, to bez izmena postavili na sajt. Ostali učesnici u debati mogli su ta „mozganja“ da komentarišu i ocenjuju.
Druga faza je Diskusija i traje od 3. do 14. juna, a učesnici će o odabranim idejama razgovarati na centralnom blogu. Konačno, od 15. do 19. juna pisaće se završni dokument, po viki principu. To znači da će ga pod kontrolom administratora posetioci sajta, odnosno američki građani, sami popravljati i dopisivati dok ne dobije neku konačnu formu. Pre nekoliko godina „Njujork tajms“ pokušao je da proizvede komentar na isti način, ali se akcija neslavno udavila u moru psovki i rasizma. Otada su se, nadamo se, izveštili.
Da ovo nije puki razgovor, već ozbiljno slušanje volje naroda, pokazuje konačna faza projekta, koji sprovodi sama vlada. Završni dokumenti se uzimaju, obrađuju kroz administraciju i upućuju na izvršavanje nadležnim službama.
Zašto bi se neko sa vlasti obraćao građanima? Jedan razlog je puki populizam, sticanje jeftinih poena kod birača. Drugi je onaj koji navodi američka vlada. Kažu da čvrsto veruju da je među građanima mnogo ljudi sa dobrim idejama i mnogo eksperata za razne oblasti te je ovo način da se sve to organizovano prikupi i korisno upotrebi. Vremena su teška, šteta bi bilo da sve to uvene u kafanskim razgovorima.
Za razliku od Srbije, Amerika je siromašna zemlja i mora da štedi na svemu, na pameti i ljudskom talentu pre svega. Srbija toga ima za izvoz i taj izvoz pameti država obilato subvencioniše. Dobre su šanse da neke od ideja u ovom projektu američke vlade ponudi i neki (bivši) građanin Srbije, da to prođe pa da mi ovde možemo o tome da pišemo i naslađujemo se još jednim uspehom „našeg čoveka“ u tom dalekom svetu. Ako ja budem pisao takav tekst završiću ga efektno, pitanjem kada će naše vlasti da se sete da urade nešto slično, na šta će oni (u narednom broju) odgovoriti da se o tome uveliko „mozga“ u vladi. I svima super.
