I (tek) tako… (And Just Like That – JLT)

Ove nedelje je HBO max emitovao poslednju epizodu druge sezone serije koja je nasledila prilično neubedljivi film Seks i grad 2. Ako je kultna serija Darena Stara Seks i grad bila svojevrsni manifest o sudbini i životima žena u tridesetim, onda je film bio razvodnjena limunada snimljena u egzotičnom ambijentu Bliskog istoka. Majkl Patrik King je za HBO napravio dve sezone nastavka o ženama u pedesetim, ponovo u Njujorku, pod simboličnim nazivom I tek tako…

U 11 epizoda druge sezone JLT pratili smo nastavak života Keri, Mirande i Šarlot, dok je iz serije izostala Samanta. Zbog onih koji nameravaju da gledaju, obećavam da vam neću otkriti ništa i pokvariti doživljaj. Ipak, budućim gledateljkama i gledaocima savetujem da budu malo uporniji nego inače i preguraju nekoliko uvodnih epizoda, ne odustajte i vaše strpljenje će biti nagrađeno. Da se razumemo, nećete nakon 11 epizoda otkriti smisao života, ali će se pred kraj pojaviti nekakav smisao najavljenog nastavka.

No, krenimo redom. Izvorna serija je zaista bila mala feministička revolucija u tradicionalnim medijima. Otvoreno je govorila o seksualnosti, ulogama koje žena danas ima, potrošačkoj kulturi, ali i Americi tog vremena. Od početka je bila i ogromna platforma za prikazivanje odeće, obuće, još obuće i svih ostalih oblika dizajna enterijera. Seriju su žene gledale pokušavajući da se prepoznaju u jednoj od arhetipskih uloga savremene žene. Zavodnica/menadžerka, intelektualka, poslovna žena/pravnica i domaćica koja je i kustoskinja u galeriji savremene umetnosti.

U filmu Seks i grad 2, ovlaš je dotaknuta tema položaja i ravnopravnosti žena u islamskom svetu, ali bez istinske zainteresovanosti, više kao romantična avantura u ambijentu 1001 noći.

Serija JLT je od početka nepotpuna jer smo videli samo tri devojke, Samante nije bilo sve do samog kraja i nagoveštaja treće sezone. Njoj je pošlo za rukom da ponovi rekord čuvenog Šona Konerija u filmu Robin Hud, kada je za 30 sekundi svog pojavljivanja dobio milionski honorar. Time je samo potvrđeno da bez nje nema smisla praviti nešto što u sebi ima Seks i grad makar u tragovima.

Drugi, mnogo veći problem imali su autori serije kada je bilo potrebno pronaći smisao života žena u tim godinama danas u Njujorku. Ako je izvorna serija rušila predrasude i tabue vezane za žensku seksualnost, nastavak je pokušao da se bavi pitanjem identiteta. Nažalost, u potrebi da bude u korak sa vremenom, pitanje identiteta svedeno je na pitanje rodnog, polnog i seksualnog identiteta. Više nije važno u šta verujete, koga volite, koje knjige čitate, ako uopšte čitate, za koga glasate, koju muziku slušate i čega se plašite. Keri više ne piše već ima podkast, jer niko ne čita. Identitet likova vezan je gotovo isključivo za pitanje roda i seksualnog identiteta, tako da su likovi praktično jednodimenzionalni.

Jako je važno da unutar LGBT ++ dijapazona precizno definišete svoj identitet. Da li je vaše BI opredeljenje ljubičasto ili više ide ka plavom. Serija je proširena i likovima drugog rasnog i etničkog porekla pa imamo nijanse Afroamerikanki, ili žena indijskog porekla. Ipak, ova seksualna, etnička i rasna diversifikacija nije suštinski donela širu sliku o pitanju identiteta žena i muškaraca u pedesetim. Po mom verovanju, muškarci su gledali Seks i grad da bi pokušali da razumeju žene, ali gledajući ovu sezonu, nisu se baš usrećili. Žene su, hvala bogu, mogle svih 11 epizoda da odgledaju kao jednu maratonsku modnu reviju, jer je bukvalno svaki predmet u kadru plasiranje proizvoda. Kada Keri pogleda na sat svog aparata za kafu, vi jasno možete da prepoznate marku, a modne brendove haljina i cipela neću ni da pominjem. Iz prve sezone čak sam i ja zapamtio neudobne, ali lepe cipele Manolo Blanik.

Istini za volju, serija paralelno i detaljno opisuje i razvoj gej identiteta nove generacije. Tako smo, recimo, saznali šta je to muška nevinost i druge finese muško-muških odnosa. Ukratko, u želji da ostanu u eskapističkom svetu Menhetna, autori serije su počeli da jure sopstveni rep u potrebi da naprave katalog seksualnih identiteta, sve do tačke kada sve to gubi smisao.

Šta to onda strašno nedostaje seriji JLT osim Samante? To je zapravo dodir sa realnošću današnje Amerike. Gledali smo 11 epizoda u kojima nema nijednog karaktera koji bi, recimo, bio glasač Donalda Trampa. Da li je moguće da su svi Njujorčani u seriji I tak tako liberalne demokrate, u svetu u kojem se nisu desili korona, rat u Siriji, sramni poraz i bežanija pred talibanima u Avganistanu, rat u Ukrajini, paranoidni strah od Rusije, recesija, društvene mreže, terorizam i veštačka inteligencija. Čak su stand up komedija i podkasti u seriji apolitični. Ovaj svet zapravo ne postoji, već je svojevrsni Trumanov šou u kojem kao u staklenoj kugli plivaju ove tri ribice jureći sopstveni rep. Strpljivost na koju sam apelovao na početku ovog teksta dovešće vas možda u poslednjim epizodama do te spoznaje, makar implicitno, ako se usput niste pogubili praveći šoping listu odeće i obuće.

Amerika u JLT je idealizovana, pomalo kao Kabare iz istoimenog filma u predvečerje rađanja fašizma. Druga asocijacija na seriju je domaća serija Selo gori, a baba se češlja, gde je Radašin prikazao imaginarnu seosku idilu, a minutažu snimljenih epizoda produžavao monolozima o smislu života koji su uvek počinjali sentencom “I tako…”.