Komentar
Lomljenje dece Srbije
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Složićete se, nema nikakvog opravdanja da čarobnjaci imaju čarobni štapić. Ako neko živo biće već poseduje magične moći, šta će mu taj prut, izuzev ako se radi o levku kojim on svoju magiju usmerava u konkretnom pravcu. Ne, ideja čarobnog štapića je da svakome od nas omogući da činimo čuda, ovakvi kakvi smo, uglavnom bez nekog posebnog talenta. Eh, bilo bi lepo imati ga, makar ponekad. Ama, imate ga ljudi, gotovo svi i svakodnevno!
Džejms Glajk, saradnik „Njujork Tajmsa“, tvrdi da je čarobni štapić omasovljen pre 50 godina, samo mu je ime neromantično – daljinski upravljač. Isprva je služio za menjanje televizijskih programa i stišavanje i pojačavanje tona, ali su mu vremenom dodate raznorazne „mađije“. Današnjim „štapićima“ može se regulisati snimanje muzičkih i video sadržaja. Može se komunicirati sa osobama koje se nalaze ko zna gde, plaćati parking računi i slično (mobilni telefon kao jedna od varijacija), a može se menjati i klima. Malo li je? I to sve bez potrebe da se mrdnete iz fotelje ili kreveta.
Pitanje koje nam se danas sve više postavlja je ko s kim upravlja (koristeći daljinski ili ne), mi spravama kojima smo okruženi ili one nama?
Ko sme, na primer, da ustvrdi da je pametniji od svog računara? Pri tom se računari uvlače u sve moguće aparate kojima smo okruženi, kako bi nam život učinili udobnijim, navodno, a što se vrlo često okonča našim totalnim očajem.
Najnovija ideja Majkrosofta je da prodre u automobilsku industriju, budući da većina modernih automobila već poseduje takozvani bord-kompjuter. Posao te sprave je da usklađuje rad visoke tehnologije ugrađene u kola, ali se smatra da komunikacija sa vozačem nije zadovoljavajuća. Takođe, ima i mnoštvo neiskorišćenih mogućnosti, te bi auto „pod Vindouzom“ glasom obaveštavao šofera koliko daleko mogu da stignu sa preostalim benzinom, šta ih čeka iza krivine i kojim putem je bolje ići (pod uslovom da na svetu postoji vozač koji voli da mu to drugi govore). Laptopovi, mobilni telefoni i elektronski organizatori bi se bez velikih problema povezivali sa Tbox-om, kako se zove Majkrosoftov uređaj, koji se već ugrađuje u prototipove svih poznatih marki automobila. Iako je mnogo onih kojima se nimalo ne sviđa ideja da kupuju kola sa logom Majkrosofta, ova integracija smatra se neizbežnom. Za nestrpljive, Tbox će se u upotrebi naći za 12 do 36 meseci.
Pre nego što neko krene sa genijalnom idejom da bi šansa Zastave mogla biti u tome da svoj, eventualni, bord-kompjuter razvija na Linux platformi, valja reći da postoji i reakcija na opštu kompjuterizaciju društva. Sve više je onih koji sebe ne smatraju tehnofobima, ali se protive tome da njihovim životom komanduju kućni aparati s kojima ne mogu da izađu na kraj. Neki od tehno-proroka čak predviđaju da bi u budućnosti ljudi mogli biti okruženi sa znatno manje tehnike nego danas, to jest da će buduće generacije čak izgustirati kućne računare i mobilne telefone. Cela revolucija svešće se na ona tri koraka koja treba napraviti da bi se promenio program na televizoru, gde ionako „nema šta da se gleda“.
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve