Ako je verovati Aleksandru Vučiću beogradski izbori će biti ponovoljeni. To je predsednik svih građana, kako sebe naziva, obelodanio tamo gde mu i dolikuje, u emisiji „Hit tvit“ na televiziji Pink. Zašto: pa samo zato što opozicija (Dragan Đilas) postavlja pitanje legitimiteta budućih vlasti u Beogradu na čelu sa Srpskom naprednom strankom, mada po njemu, Vučiću, legitimitet buduće većine u Skupštini grada nije sporan, jer su pobedili na izborima i imaju većinu, ali, ako je suditi po Vučićevim rečima, valjda ne dovljno uverljivu pa izbore zato treba ponoviti.
Izbori u glavnom gradu će tako biti ponovljeni možda u novembru, a možda i neće, kada, ne zna se, baš kao što se ne zna dokle će Đilas ostati „gospodin“.
U uslovima potpune kontrole televizija sa nacionalnom frekvencijom, podređenosti RIK-a, GIK-a i Republičkog javnog tužilaštva predsedniku svih građana i sistemskom muljanju članova SNS-a na svakom mogućem biračkom mestu širom Srbije gde je za šibicarenje postojala makar i najmanja mogućnost, argumentovanje „legitimitetom“ je smešno. Ničeg legitimnog nema u rezultatima postignutim bugarskim vozovima, paralelnim biračkim spiskovima, pritiscima na birače, zaokruživanju izbornih listića crvenom hemijskom olovkom, pa još bez ikakvih pravnih posledica.
Odluka Vučića da se u Beogradu ponove izbori nema nikakve veze sa legitimitetom, za koji dokazano ne haje baš nimalo, već sa zakulisnom kombinatorikom i podizanjem ucenjivačkog kapaciteta SNS-a, koji je i na gradskim i na republičkim izborima 3. aprila ostvario dosta slabiji rezultat nego ranije, naspram ucenjivačkog potencijala Socijalističke partije Srbije (SPS) koja je na talasu ruske invazije na Ukrajinu prošla mnogo bolje, nego što se to očekivalo. A Vučić voli da ucenjuje druge i da drugi zavise od njega i pokorno mu se klanjaju, obrnuta situacija bi ga primorala da menja stil vladanja.
Zavisnost od SPS-a u Beogradu je izvanredan ulog Ivice Dačića i za sastavljanje Republičke vlade, ukoliko se Vučić uprkos ozbiljnim pritiscima usudi da Vladu sastavi sa proputinovskim socijalistima, ali i ozbiljan problem ako SPS izostavi iz Vlade, u kom slučaju bi mu za uvođenje sankcija Rusiji bila potrebna podrška makar jednog dela prozapadne opozicije.
Nema sumnje da će sva muljanja, šibicarenja i pritisci, ukoliko beogradski izbori zaista budu ponovljeni, biti podignuti na do sada neviđeni nivo, sa idejom da predsednik svih građana opet bude u situciji da nikoga ne mora da pita nizašta. Đilas bi od „gospodina“ lako ponovo mogao da zglajzne na „lopova“. Računa se na to da će se opozicija međusobno posvađati, a Dačića bi se isključilo iz nacionalnih televizija i na SPS bi lako mogla da se ospe zaglušujuća kanonada, pa da vide kako će da prođu.
Ne treba isključiti ni realizaciju predloga zamenika SNS-a Miloša Vučevića, kao da bi to rekao bez konsultacija sa „šefom“, da se ponove republički izbori jer su se birači „zbunili“ što je Vučićevo ime bile na dve liste, u Beogradu na tri, pa su „šarali“. Sve to sa ciljem da SNS sa prilepcima ponovo sam u Narodnoj skupštini osvoji apsolutnu većinu. Hoće fama o sosptvenoj nepobedivosti kad-tad da uzme danak.
Ponavljanje beogradskih, i eventualno republičkih izbora pod izgovorom nije bitno kojim – odlaganjem formiranja Vlade odlaže se Vučiću veoma neprijatno uvođenje sankcija Rusiji – u najvećoj meri će zavisiti od istraživanja javnog mnjenja. Ko Vučića za ponavljanje beogradskih izbora tek tako drži za reč, taj je sam kriv.
Jasno je samo jedno: Vučić je još jednom pokazao da je on gospodar izbora koje rapisuje kad god mu se prohte zarad nekih svojih kombinacija, čime je, pored svih drugih i svega drugog, i institucija izbora definitivno i potpuno devastirana. Što reče Ćuta: jedina institucija koja još uvek funkcioniše je Gazela.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com