Hakeri, odnosno krakeri kako se to tačnije kaže, oborili su prošle nedelje sajt odeljenja za visokotehnološki kriminal. Neki mediji su teško skrivali oduševljenje, internet forumi bili su uglavnom puni divljenja i pohvala. Koji dan kasnije, mada drugim povodom, oboren je sajt SPS-a. Ovoga puta oduševljenje je iskazala opozicija, tačnije jedan njen deo.
Obaranje sajtova popularna je i cenjena disciplina u Srbiji. To mu dođe kao otimanje brigadne zastave na omladinskoj radnoj akciji osamdesetih godina prošlog veka, dakle, velika sramota. Samo po sebi, inače, to nije neki uspeh, još manja je vajda ako je uopšte ima. Najčešće stradaju sajtovi koji su slabo zaštićeni, a slabo su zaštićeni jer su suštinski nebitni.
Kao, na primer, sajt odeljenja za visokotehnološki kriminal.
Jeste li se ikada zapitali zašto nikome ne pada na pamet da odžepari policajca u stanici? Jednostavno, nema tako budalastih lopova, jer znaju da su ti novčanici uglavnom prazni, a džeparenje bi izazvalo preteranu reakciju. Ne zbog štete, već zbog podsmevanja.
Isto je i sa sajtom www.beograd.vtk.jt.rs koji pati oboren već sedam dana. Sajt nije nešto posebno branjen jer se na njemu nisu nalazili neki vredni podaci. Tek informacije o tome šta je to visokotehnološki kriminal. Sada smo uskraćeni za tu pamet, pa moramo da se raspitamo na drugim mestima na internetu. I to je sve. Nikakva korist, nikakva šteta, samo malo blamiranja.
I pretnji zatvorom od pet godina za prekršioca na jedinoj aktivnoj stranici na sajtu, što je takođe suvišno.
Nešto sasvim drugo bilo bi da je neki kraker upao u sajt neke banke, dakle dobro branjenu lokaciju, zaštićenu komplikovanim šiframa i drugim oblicima mrežne zaštite. Zato se takvi sajtovi teško obaraju, a i motivacija uljeza nije da se razmeće okolo, već da nešto proba da ušićari, tačnije opljačka.
Sajt SPS-a takođe nije neki kapitalac. Ne spada u one posećenije, bolje rečeno ovaj upad doneo mu je mnoštvo neočekivanih poseta. I oni koji ga inače ne posećuju poleteli su da vide šta su krakeri izmenili, generišući mu lepu posetu.
Sve u svemu, navedeni primeri pokazuju koliko je ova aktivnost uzaludna, besmislena i beznačajna. Oboreni sajtovi gotovo uopšte nisu čuvani, ko ih je ulupao nije morao da bude nikakav majstor. To je komplikovano koliko i obijanje juga, dakle od alata vam je potrebna viljuška, od znanja razumevanje poluge, i to ne školsko već empirijsko.
Ono što zabrinjava je izjava zamenika predsednika SNS-a, stranke čije su aktiviste verovatno pogrešno optužili za ove akcije, pre svega za obaranje SPS-ovog sajta i postavljanje pronaprednjačke političke parole na mesto naslovne strane. Zamenik je opovrgao da su to radili „njegovi“, ali je dodao da bi aktere rado odveo na piće. Gde bi se verovatno međusobno dičili time što u životu nisu uradili ništa konstruktivno, ali nema te igračke koju ne umeju da razbiju. I kad hoće i kad neće.
