Početak devedesetih se još pre deceniju vratio u Srbiju, a sada se događa ono što se dešavalo krajem devedesetih: kad politički progon političkih neistomišljenika nije uspeo, kreće se sa policijsko-pravosudnim progonom, za šta je najilustrativniji dokaz hapšenje predsednika Vojnog sindikata Srbije Novice Antića u Kragujevcu i privođenje i pretres stanova poverenika tog sindikata širom Srbije.
Razlog je za sada još nepoznat. Pritvorenike će ispitati Više tužilaštvo u Novom Sadu koje je teritorijalno nadležno za Sombor gde je sedište Sindikata. Najverovatnije će ga optužiti za finansijske malverzacije u Sindikatu, jer kad se ne može pronaći ništa drugo, poput špijunaže ili podrivanja borbene moći zemlje, pristupa se „suptilnom“ načinu, kao što je krajem devedesetih radio miloševićevsko-šešeljevski režim.
Ili što je radio Vučić kad je došao na vlast, da bi podigao nivo svog populizma: obećavao je hapšenje i sudski progon Miroslava Miškovića koga je nazivao „najvećim tajkunom“ i Dragoslava Kosmajca, okarakterisanog kao glavnog narko dilera u Srbije „čije ime niko ne sme da spomene“. Pohapsio je ljude, stavio u pritvor, bilo je suđenje – i nikom ništa. Džaba su se režimski mediji utrkivali ko će da iskopa više pikanterija iz „kriminalnih“ aktivnosti te dvojice, hapšene pred policijskim kamerama da bi se što više unizili. Oslobođeni su, sve optužbe su se istopile kao šećer u vreloj vodi.
Slično će, izvesno je, biti i sa Antićem i njegovim saradnicima. Vlasti je bila potrebna afera da bi skrajnuli priču o istrazi o izbornoj krađi – i našli su je. Nije slučajno kamera jedne privatne režimske televizije došla juče da snima Antićevu kuću, sigurno ne da bi izvestila o hapšenju, nego zato da bi napravila „pokrivalicu“ za pljuvačke komentare ili priloge u kojima će on biti prikazan kao kriminalac.
Stena na čizmi
A da im se Antić sam „namestio“ – jeste, jer godinama, a posebno u poslednje vreme, ukazuje na razna nepočinstva, propuste i malverzacije vrha Ministarstva odbrane i Generalštaba, a posebno vanokvirno i vanustavno ponašanje Vojnobezbednosne agencije (VBA), koja je svoje delovanje, umesto prema bezbednosti u Vojsci, usmerila na ometanje sindikata.
Sindikat i Antić su im, umesto kamenčića u cipeli, postali stena koja je pala na čizmu i ispod nje ne mogu da se izmigolje. Krug se sve više stezao, sindikat je poslednjih dana izlazio sa dokazima za pritiske VBA na zaposlene u sistemu odbrane, zastrašivanje, pretnje njima i porodicama, upozorenja da se profesionalnim vojnicima neće produžiti ugovor, da starešine neće moći da idu u mirovne misije (što je, sa ovakvim platama u vojsci, lep izvor prihoda), a sve je kulminiralo najavom da sindikat u utorak otvara SOS telefon, gde se sve te vrste pritisaka i mobinga mogu prijaviti. Posle najave ministra u odlazećoj Vladi Miloša Vučevića da bi sindikalno organizovanje u vojsci moralo da bude zabranjeno (iako je to ustavna kategorija), moglo se očekivati ovakvo nešto, bilo je pitanje samo u kojoj formi.
Koliku god „proneveru“ Antiću i ostalima budu stavili na teret, a pašće u vodu ako dođe do suđenja, daleko je manja od one koju je počinio bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza, koji se sad nesmetano baškari u srednjoameričkim poreskim rajevima, ili razni čelnici režima koji su nedodirljivi. Bivši predsednik opštine Palilula iskreno je na početku suđenja priznao da je samo „sledio politiku Aleksandra Vučića“. A u kući mu u kešu pronašli, u raznim valutama, 400.000 evra.
Otvorena Pandorina kutija
U svakom slučaju, hapšenje Antića ne da nije neprimećeno prošlo u javnosti, nego je izazvalo i revolt ne samo članova sindikata, nego i kod svih časnih pripadnika Vojske Srbije, sadašnjih i bivših, i neće ostati bez adekvatnog odgovora: oni najavljuju svoje rekacije, koje za mnoge iz vrha vlasti neće biti nimalo prijatne.
Otvorili su „Pandorinu kutiju“ i sad će „kosturi iz ormara“ ili „kosti ispod tepiha“, koje je vlast mislila da uspešno skriva, početi da ispadaju.
Novica je ta prelomna tačka, posle koje nema više nazad – ni jednima ni drugima.
