Natalitet: Slabo Srbin ide u vojnike
Saopštavajući nam podatke o demografskoj slici Srbije u subotu (pred put u „daleki svet“, kako je sam najavio), Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, nije nam ništa novo rekao osim što je imao najsvežije statističke podatke. Broj stanovnika se smanjuje, a projekcije za budućnost još su sumornije nego sadašnje stanje.
Najavio je i paket mera nove populacione politike koji, uzgred, ne sadrži gotovo ništa novo što već nismo u nekim ranijim fazama brige za natalitet pokušavali. Nove su cifre i novo je da se Vučić stavio na čelo Saveta za tu stvar; takorekuć, on mu dođe i tu kao neki „gvozden stojko“, tvorac i otac nove politike popunjavanja „Gvozdenog puka“ koji je, po meni, nesrećno pomenuo, kada je opisivao stanje u Topličkom okrugu.
Kad je o parama reč, u pitanju je, barem za državu, prava sića – 12 miliona evra u ovoj godini, a cifra je, čista koincidencija, identična iznosu kaucije koju je Miroslav Mišković platio da bi se branio sa slobode.
Ne bih da se upuštam u reakcije feministkinja i raznih nevladinih organizacija. Strah me je da pogrešim, a njima se, iskustvo nas uči, nije zameriti; eto im predsednika i Vlade koja je brže-bolje sve to pretočila u odluku, no sve mi se čini da će tu biti još ćeranja.
Ono što je meni privuklo pažnju jeste to da je obilje statističkih podataka predsednik Srbije koristio isključivo radi poređenja sa stanjem na Kosovu, a da stanje u Srbiji (bez Kosova) nije uporedio sa, recimo, Hrvatskom i drugim komšijama. Tada bi ta komparativna slika bila manje crna, a još da je Kosovo i tamošnji natalitet pripisao Srbiji, još bi bili među evropskim šampionima na Doing business listi nataliteta.
Majke Preševa, Bujanovca i Medveđe pozdravile su novu populacionu politiku Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, posebno njen deo da se za svako četvrto dete majke nagrade sa 18.000 evra u desetogodišnjem periodu, piše preševska agencija Preševa jone. Samo u Preševu trenutno oko 100 majki očekuje četvrto dete, a mnoge majke nadaju se, da će se isti tretman uvesti i za majke koje rode peto ili šesto dete.
Vučić je izneo i uporedne podatke po kojima broj stanovnika u gradovima u centralnoj Srbiji opada, dok u gradovima na Kosovu raste. Tako Podujevo, na primer, danas ima više stanovnika nego ceo već pominjani Toplički okrug.
Ovo naglašeno poređenje s Kosovom i isključivo s Kosovom očigledno je deo artiljerijske pripreme za predstojeće odluke o statusu južne pokrajine i služi kao odskočna daska za naredne poteze koji će delom biti pravdani i nemogućnošću Srbije da dobije trku u rađanju.
Let u Ameriku: Ne krivite Vučića što radi svoj posao
U istom tom obraćanju javnosti pred put u „beli svet“ Vučić je nakon ređanja sumornih statističkih podataka istakao da je kompromis sa kosovskim Albancima u najboljem interesu Srbije, jer se mora kreirati atmosfera u kojoj ljudi veruju u mir i sigurnost u narednih 100 godina, kako bi razmišljali da ostanu u zemlji i ovde zasnuju porodicu.
„Nastavićemo razgovor sa Albancima da pokušamo da rešimo problem, bez obzira što im ništa ne verujem, kao što ne verujem ni onima koji su posrednici, ali nemamo drugi izbor. Ko mi pokaže drugi izbor, molio bih da mi pokaže koji je to drugi izbor. Ako ne budu hteli kompromisno rešenje, rešenja neće biti. Ako kompromis bude moguć, Srbija je napravila veliki rezultat, bez obzira što mnogi neće biti zadovoljni“, poručio je Vučić.
Najavio je i da će uskoro izaći sa svojim predlogom o tome šta bi mogao da bude kompromis za Kosovo i da će biti spreman da ga javno obrazlaže 20 sati, „pa neka narod sam zaključi“ da li je u pravu ili ne.
Prevelika frka iz opozicionih redova digla se oko Vučićevog puta u Njujork (a možda pre toga i u Pariz). Nije Vučić otputovao krišom u taj „daleki svet“ već redovnom linijom „Er Srbije“ s beogradskog aerodroma i ovo spada u ono što se u diplomatskom žargonu zove – nezvanična poseta. To je njegov posao. Konsultuje se, pregovara, dogovara i verovatno lobira za ono što on vidi kao rešenje i zaista ga je glupo napadati zbog toga. Ta vrsta posete neki put je efikasnija od zvaničnih poseta, a obećao je da će nam sve reći kad se posle sastanka s Hašimom Tačijem u Briselu vrati iz „belog sveta“ i ja se samo nadam da to obraćanje javnosti neće trajati 20 sati.
Rekonstrukcija: Da li je premijerki prekipelo?
Ali, eto, čim „gvozden stojko“ mrdne iz Beograda makar na četiri-pet dana, ovde se zakuva. Premijerki Srbije Ani Brnabić očigledno je nešto prekipelo, pa je nakon mlakih izjava o toj temi izjavila da je potrebna rekonstrukcija Vlade i da ona želi da taj posao počne što pre i da se što pre završi kako se ne bi ugrozio na bilo koji način efikasan rad Vlade.
„Zato sam zamolila predsednika Srbije Aleksandra Vučića čim se vrati iz Brisela da u najkraćem roku razgovaramo o tome i da se sa njim kao predsednikom najveće partije koja učestvuje u vlasti konsultujem u vezi sa personalnim rešenjima“, rekla je Ana Brnabić novinarima prilikom otvaranja prve Digitalne farme u Krivaji kod Bačke Palanke.
Kako je istakla, u timu Vlade Srbije postoje određeni članovi kod kojih je lična sujeta prevelika i koji nisu dobri timski igrači.
„Imaju suviše samopromocije i guraju ličnu agendu a ne Vladinu“, rekla je Ana Brnabić i ocenila da je građanima dosta toga i da to može da izgleda „da su građani tu zbog nas, a ne mi zbog njih“.
Na pitanje da kaže na koga je mislila, ona je odgovorila da je dovoljno rekla i da je njen prvi kriterijum pri izboru članova Vlade da ima timske igrače koji sve podređuju zajedničkom cilju.
Brnabićeva je podsetila da je prihvatila mandat na molbu Vučića zato što „zna koliko mu je stalo do napretka Srbije“, ali da Vlada mora da bude tim, jer bez tima nema rezultata.
„Funkcionisaćemo kao tim, bez pojedinačnih sujeta i promovisanja ličnih agendi i imaćemo rezultate, ili ja ne moram da budem predsednica Vlade“, istakla je premijerka.
Prevedeno na srpski sve to što je rekla znači da se tamo nešto ozbiljno zakuvalo i sad se čeka „gvozden stojko“ da stvar barem smiri ako ne može da je dovede u red.
Premijerka je nešto ranije, u izjavi za „Srpski telegraf“ ocenila i da je u pogledu rada pojedinih resora najveći problem što se infrastrukturni projekti ne sprovode „dovoljno brzo“.
Pa, ko se prepozna…
