Monodrama: Ukidanje opšteg dijaloga
Prošle nedelje sam prisustvovao šaljivoj raspravi o tome da li će Aleksandar Vučić dobiti Nobelovu nagradu za mir ako reši pitanje Kosova ili će dobiti Oskara za glumu.
Ljudi su se šalili, ali u tim šalama, kao i uvek, ima barem pola zbilje, a u ovoj i više od toga. Dobar deo Srbije veruje da je predsednik Srbije sav posvećen pravednom miru i da izgara za srpske interese, razapet između realnosti na terenu i onog kako bi on da realnost prilagodi najboljim srpskim interesima, dakle da je privrženik koji traga za nekakvim rešenjem koje će biti bolje od zamrzavanja konflikta, u čemu se, napokon, slažem sa njim.
Drugi deo javnosti, manje primetan u medijima, čvrsto veruje da je sve to vrhunsko glumatanje „jer on zna na šta je pristao prihvatajući Briselski sporazum“ i da samo čeka trenutak kada će da izađe s unapred napravljenim planom, a da izjave tipa „ne jedem, ne spavam, u grču popijem tek jednu čašicu dunje umesto da slavim kao čovek…“ (tokom poslednje posete Berlinu) imaju tek jednu svrhu, da dokažu kako je skrhan, kako mu je teško, kako breme nosi sam. To dugoročno nije dobra strategija, ali kod dela glasača verovatno ostavlja dobar utisak i Vučić voljno učestvuje u predstavi za koju je sam napisao scenario, režirao komad i prihvatio se glavne uloge.
To je najpre monodrama u kojoj se neki drugi akteri pojavljuju na sceni samo kad treba da unesu tacnu s čašom vode, ali Vučiću niko nije kriv što se okružio nekompetentnim saradnicima koji su u stanju samo da papagajski ponavljaju ono što Vučić govori, možda i od straha zbog atmosfere koja vlada na dvoru.
Hvale ga partneri iz inostranstva zbog poziva na javni, takozvani unutrašnji dijalog o Kosovu, ali mislim da je dobrano zakasnio sa tom inicijativom. Nije čudo što u tom poslu nema nekog entuzijazma, jer je prethodno, od kad je stupio na vlast, pre šest godina, istina, u različitim derivatima, onemogućio bilo kakav suvisli dijalog u društvu, ne samo o Kosovu, pa mi ostaje da se čudim, svaki dan sve više, premijerki Ani Brnabić koja uporno ne razume primedbe evropskih zvaničnika na stanje medijskih sloboda u Srbiji.
Beč i Berlin: Dva pristupa bolovima
Setite se, poštovani čitaoci, kako je izgledalo izrugivanje Saši Jankoviću, šefu PSG, koji je na svoj tviter tu nedavno okačio poruku da se u nekoj hotelskoj sobi u Beču zgrčio od jada za Srbijom, a s koliko je saučešća prihvaćeno Vučićevo grčenje u Berlinu. Usput, nije kao male boginje, ali i to mu dođe neka vrsta epidemije.
Potpredsednik Glavnog odbora SNS-a Milenko Jovanov, dežurni lovac na izjave koje se ne sviđaju stranci i šefu, kritikovao je Vuka Jeremića navodeći da „lažima pokušava da saplete“ Aleksandra Vučića, dok se bori za Srbiju.
„Vuk Jeremić laže da Vučić bilo šta daje, jer ništa niti je dao, niti će dati, ali je zato Jeremić dao sve, iako mu niko ništa nije tražio“, naveo je Jovanov u saopštenju.
Prethodno je Jeremić, najglasniji i najaktivniji na opozicionoj sceni u kritici spoljne politike, izjavio da Vučić vodi spoljnu politiku tako da svima koji bi potencijalno mogli da mu nanesu štetu daje sve što traže, ali da će mu zahtev Amerikanaca da preda Kosovo „eksplodirati u lice“, jer ne zna kako da reši taj problem.
„Građani Srbije dobro vide i dobro znaju kako se i koliko Aleksandar Vučić bori za Srbiju, ali takođe vide i znaju da Vuk Jeremić ili obilazi kaktuse po Arizoni, ili svojim halucinacijama i lažima pokušava da sapliće Vučića dok se bori za Srbiju“, poručuje Jovanov. Tim povodom, Jovanov je ocenio da građani Srbije dobro vide i dobro znaju kako se i koliko Aleksandar Vučić bori za Srbiju.
„Jadni su i bedni oni koji, poput Jeremića, priželjkuju poraz Srbije, nadajući se da će tako i Vučić biti poražen. To samo potvrđuje da njima do Srbije uopšte nije stalo, nego im je jedina ideja da se dokopaju nekakve fotelje i vlasti, ali u tome neće uspeti, jer narod u Srbiji nikada neće podržati one koji bi i Srbiju žrtvovali za fotelju“, naveo je Jovanov.
Hazarski rečnik: Da li smo narod u nestajanju
Ali, on nije morao ništa da piše jer je to u utorak ujutru na TV Pinku već rekao njegov šef, istina drugim rečima.
Ukazao je da se ne bavi time ko je sve u Srbiji pozivao da se deluje protiv vlade i izazivaju nemiri, jer, dodaje, on to razume: „Zašto bi svi imali interes da to ide normalno, zašto bi taj interes bio i ovde u zemlji i u svetu?“
„Protiv Srbije imamo mnogo snažnih faktora, tako da moramo da se borimo za što veću naklonost kod nekih važnih u Evropi i svetu“, poručio je.
Kaže i da je suština onih koji napadaju sve što čini aktuelna vlast, pa i kad se govori o KiM, u tome da se „oni prave mnogo pametni, a kao da je narod lud pa je baš na KiM glasao u tolikom broju za mene, ali, vi sve bolje znate od njih, iako nikad niste bili na Kosovu, možda odete svakog 28. juna na Vidovdan da pevate srpske pesme, pa hvala vam i na tome“.
„Ali ako svaki dan govorimo o teritoriji, zašto onda ti pametni ne odu da žive dole, naročito južno od Ibra, pa da pokažu koliko vole svoju otadžbinu“, poručio je.
Oni, dodaje, imaju politiku – mi ćemo da se dodvoravamo narodu po svaku cenu, a moja je politika – dajemo pare, pružamo se koliko smo dugi, da smanjujemo javni dug, koji će krajem godine biti 52 odsto BDP-a…
„Zato je moja politika – teraj, guraj, bori se za svoju zemlju, i nadam se da to ljudi vide“, rekao je Vučić, te upitao:
„Mislite da mi ne bi bilo lakše da se dodvoravam zapadnim emisarima, kao što su oni radili. Oni me, međutim, poštuju jer predstavljam autentičnu srpsku politiku, i veoma sam zabrinut jer smo nacija u propadanju, zbog čega sam zamolio građane da razumeju da nam je otadžbina u opasnosti“, rekao je predsednik.
„Menjale su nam se granice od pamtiveka, nekad nismo imali ni pola Beograda u Srbiji, ali smo uspevali da očuvamo nacionalni korpus. A mi polako nestajemo i niko se preterano ne uzbuđuje zbog toga, nema veze, zvaćemo se nekako drugačije, Hazari ili već nekako…“
Dakle, on gura, tera i bori se… i nema razloga da strepi da to ljudi ne vide. Vide i te kako, jer i nemaju šta drugo da vide. A premijerki i dalje nije jasno.
