Korisnici društvenih medija često u svoju biografiju stave da ono što tu objavljuju predstavlja njihove stavove i nema veze sa njihovim poslom ili nekom drugom aktivnošću kojom se bave. To mu dođe kao neki kvisko ili džoker koji oslobađa od odgovornosti kako autora, tako i instituciju s kojom je inače povezan. Na primer, fudbalski klub u kojem igra.
Slučaj srpskog fudbalera Aleksandra Kataija može svima da posluži za primer da to naprosto ne stoji. Obavezujuće je u svakom smislu kako ono što objavljujete vi na društvenim medijima, tako i objave vama povezanih lica, roditelja, dece, a posebno supružnika.
Ako neko ne zna, Kataijeva supruga je na svom Instagram nalogu imala dve objave prilično uvredljive za Afroamerikance i druge koji u SAD protestuju zbog ubistva Džordža Flojda. Kada je njegov klub L.A. Galaksi reagovao na to, Katai se od tih objava ogradio navodeći da ni on ni njegova porodica ne podržavaju takve stavove, supruga ih je izbrisala, no bilo je kasno. Klub ga je pozvao na razgovor i dogovorili su se da okončaju saradnju. Teško da će naći drugi angažman u SAD s obzirom na to kakva tamo atmosfera trenutno vlada, a neće mu biti lako ni drugde u svetu u ovom trenutku. Sve zbog dva nepromišljena posta, i to ženina. Ne u smislu da je ona manje vredna (vidimo da uopšte nije), već da ih nije on napisao, a trpi posledice. Kao da dobiješ crveni karton zbog ženinog dobacivanja sa tribina.
Kada je Orvel pisao 1984, ljudi su se plašili da će tehnologija da im čita misli. Sada vidimo da može da bude i gore od toga, da nam se sudi na osnovu pretpostavke kako mislimo, a da se do te pretpostavke dolazi praćenjem naših aktivnosti na društvenim medijima. Šta lajkujemo, šta hejtujemo, mi i naši najbliži i od toga se onda pravi slika uz pomoć nekog algoritma kojem se nesumnjivo veruje. Ko hoće da bude u sistemu, nema pravo na grešku, nijednom. Ko je izvan sistema, može da piše šta god hoće. Ali ga sistem odbacuje.
Tako nešto desilo se reporteru „Njujork tajmsa“ Aleksu Berensonu. Priču je otkrio Elon Mask, jedan od „divljih momaka“ Tvitera, koji svojim objavama ume da sruši vrednost sopstvene i drugih kompanija. Sada je najpre najavio da se povlači sa Tvitera, ali se samo tri dana kasnije vratio da tvitne kako kompaniju Amazon treba razbiti zbog monopola na tržištu.
Mask je imao mnogo razloga za takav stav, ali povod mu je bila poruka od Berensona, čiju knjigu Amazon nije hteo da distribuira. U knjizi Neispričana istina o kovidu–19 i zaključavanju ovaj novinar iznosi sumnje u zvaničnu politiku i strategiju borbe protiv pandemije u SAD.
Amazon mu je najpre odgovorio da se knjiga ne uklapa u njihov pristup informacijama o pandemiji, ali su posle Maskovog komentara da im je ta politika suluda, ipak pristali da je puste u prodaju. Inače, Elon Mask i osnivač Amazona Džef Bezos takmaci su na mnogim frontovima uključujući svemirske letove koje obojica izdašno finansiraju, pa je manjak međusobne ljubavi pomogao da sve ovo saznamo.
Internet je trebalo da bude bašta za sve cveće, ali kada je uticaj nekih kompanija postao ogroman, krenuli su i da pleve. Nije to samo po sebi greh, nije svaki stav dobar i opšte koristan, ali bitno je da pre nego što krenemo da sadimo, znamo da sve što cveta ne može da cveta iako nam pevaju drugačije.
