Glasovi iz Strazbura: Aman naprednjaci, ne kradite izbore

Srbija ima status kandidata za pridruživanje Evropskoj uniji. Poštovanje demokratskih principa na kojima Unija počiva tiče se tako i te kako i institucija EU. Zato ocene koje stižu iz Brisela i Strazbura, na primer srpskog izbornog procesa, nisu „mešenje u unutrašnja pitanja jedne suverene zemlje“, već „briga o partnerskoj državi“ čiji bi predstavnici jednog dana trebalo da učestvuju u radu i donošenju odluka evropskounijskih gremija.

A te ocene tokom rasprave poslanika Evropskog parlamenta u sredu uveče nisu baš bile pohvalne. Ima tu 705 poslanika i 7 različitih frakcija, pa se mogu čuti najrazličitija mišljenja, ali su predstavnici frakcija Zelenih i Socijaldemokrata koji su se javljali za reč bili mahom prilično jasni i glasni: u Srbiji je 17. decembra izvršena „velika krađa glasova“, bilo je „masovnih neregularnosti“, a srpsku vlast je „baš briga“ jer joj opozicija ne može ništa, a u EU su je navikli da joj sve svinjarije prolaze bez ikakvih posledica.

Nadležne srpske insitucije se, moglo se čuti, na očigledno obesmišljavanje izbornog procesa, koji bi trebalo da bude sveta krava demokratskih načela, prave gluve, slepe i neme, pa bi zato „partneri“ iz EU zarad dobrobiti građana Srbije morali nešto da preduzmu.

Evropski poslanici, valja naglasiti, ne mogu bog zna šta da preduzmu – odluke o konkretnim potezima donosi izvršna vlast Unije – njihovo glavno oružje u slučajevima kakav je srpski izborni proces su raznorazne rezolucije, a onu posvećenu njemu bi trebalo da izglasaju 8. februara. Oštrinu rezolucije će pokušati da otupe poslanici konzervativnih i evroskeptičnih nacionalističkih frakcija koji primat daju stabilokratijama kakvom se smatra autokratska Vučićeva Srbija sumnjivih evropskih ambicija, ali su dosta dobri izgledi da, ovog puta, ne bude previše razvodnjena.

Jer niko u međuvremenu nema nikakvih iluzija o tome u šta se Srbija pretvorila. Pitanje je samo u šta bi mogla da se iznedri.  A to zavisi, pre svega naravno od volje građana Srbije, ali i od volje većine u EU da nešto uradi po pitanju poštovanja famoznih evropskih vrednosti u zemljama koje bi želele da postanu članice elitnog demokratskog kluba. Ukoliko ne učine ništa, priče o „evropskoj perspektivi“ bi se definitivno izjalovile u pragmatično licemerje.

Oštrina rezolucije Evropskog parlamenta o srpskim izborima zavisiće u dobroj meri od ubitačnosti izveštaja evropskih izbornih posmatrča (koji bi trebalo da bude obelodanjen početkom februra), a on, saznaje „Vreme“, ne bi trebalo da bude ni malo nežan.

Srbija protiv nasilja, nemoćna da iznutra menja naprednjački sistem, jeste, dakle, uspela da se nacionalni srpski izbori internacionalizuju.

A od oštrine sadržaja izveštaja evropskih izbornih posmatrača i rezolucije Evropskog parlamenta će u dobroj meri zavisiti da li će i u kolikoj meri Evropska komisija i izvršne vlasti država članica EU biti pritisnute da kad-tad preduzmu i neke konkretne mere.