Pre nekoliko dana, na svetskim portalima odjeknula je vest da je Kim Kardašijan, pramajka svih starleta i influenserki, blajhala svoje obrve. Osim zadnjice i duge peglane kose, njene krupne obrve u obliku krem bananice postale su deo izgleda miliona devojaka na Balkanu. Već sutradan, Kim je ponovo ofarbala obrve i resetovala svoj izgled, ali se pitam koliko žena je pohitalo da učini isto u želji da liči na svoj uzor. Instagram moša!
Ovaj bizarni primer samo pokazuje da je moć društvenih mreža, u kombinaciji sa televizijom, neverovatna snaga. Jedino tako možemo objasniti kako su devojke i žene pristale da ih na Terazijama kasapi lažni estetski hirurg, a zapravo maser Sava – za dame Savaž. Televizija stvara zvezde, zvezde postaju uzori, ali pokazalo se da sve teže možemo da prepoznamo autentične zvezde u našoj sredini, a kada nam se to desi, kao da ne znamo šta da radimo sa njima.
Primer za to je odličan dokumentarni film, koji je u ponedeljak emitovan na RTS1, a koji na topao i duhovit način prikazuje našeg košarkaša Nikolu Jokića, trenutno na privremenom radu u NBA ligi u Denveru. „Čovek koji pravi razliku“, Džoker Nikola Jokić, u produkciji Videostroja, fantastičan je primer kako se jedna sredina odnosi prema vrhunskim profesionalcima, koji su najbolji ambasadori Srbije u svetu. Filmu se ne može ništa zameriti, to je priča o bucmastom dečaku iz Sombora koji postaje šampion, okružen trenerima, menadžerima, saigračima, porodicom i prijateljima. Zaljubljen je u svoju ženu, obožava konje i toliko je cool jer celog života radi ono što najviše voli, ne loži se da je centar sveta, iako je jedinstven fenomen u svetu košarke. Car! Pa zašto su nam bile potrebne tolike godine da to shvatimo i još tolike da neko snimi TV emisiju o tome?
Čisto za inspiraciju, samo u svetu košarke imamo Bogdanovića, ili još pre Vasilija Micića, koji je ovih dana sa Efesom osvojio titulu Evrolige i postao najbolji igrač Evrope. Možda bi to nekome moglo biti zanimljivo, šta mislite?
Slična reakcija javnosti desila se kada je, putem društvenih mreža, deljen video na kojem se vidi Svetlana Bojković kako sa ekološkim aktivistima zaustavlja šleper koji istovaruje šut i drugi otpad u baru Reva. Ceca sa osmehom samo mahne rukom i šleper staje. Pitate se kako nastaje takva magija? Za razliku od blajhanja obrva, za ovu magiju je potreban višedecenijski profesionalni i lični integritet.
Kada je nedavno govorila o ekologiji u „Beogradskoj hronici“, više je nisu zvali u žive programe iako je svakodnevno viđamo u filmovima i serijama na RTS. Sa ljudima poput nje naše televizije više ne umeju da komuniciraju. RTS i komercijalni mediji koji su uz vlast označili su Cecu u svojim binarnim mozgovima kao protivnicu režima, a opozicija bi da je iz ekološkog aktivizma ugura u politički, što se u par navrata moglo videti tokom emisije „Persona non grata“ na televiziji N1. Da li je Ceca taj famozni foto-robot liderke srpske opozicije – nije, naravno, a pitanje ekološke svesti je danas pitanje zdravog razuma.
Ima još jedna nezgodna stvar sa autentičnim zvezdama poput Cece Bojković ili Nikole Jokića, a to je Ceca i izgovorila tokom emisije: „Ne želim da dodijam ljudima!“ Današnji mediji ne trpe skromnost, od influensera se očekuje da se, poput Kim Kardašijan, svakodnevno oglašavaju, menjajući boju obrva, recimo. Ljudi sa integritetom i karijerom nemaju tu potrebu i nemaju vremena, jer se bave svojim pozivima i svojim životima. To je uticaj iz kojeg se ništa ne prodaje, iz kojeg ne stoji neka agenda ili neka zarada. Vi na televiziji gledate i slušate Cecu Bojković, Jokića ili Micića pa poželite da uradite nešto dobro u svom životu, za sebe i za ljude oko sebe.
Međutim, postoji i ogroman univerzum zvezda i zvezdica koje vladaju našim televizijskim nebom. Ovonedeljni primer je voditeljka Jovana Jeremić, čiji odlazak sa televizije Hepi postaje medijski događaj epskih razmera, ponude samo pljušte, komercijalne televizije se pobiše oko nje. Ona predstavlja najbolji primer kako se u Srbiji danas može odlično napredovati ukoliko umete da spojite zabavu i politiku. Danas su najpopularniji voditelji i voditeljke jutarnjih programa, koji gledaocima uz kaficu serviraju beskrajnu političku propagandu. „Prepisuju“ teme i razmenjuju goste u želji da što ranije svakog dana gledaoce ubede da žive u najboljem (u slučaju opozicije u najgorem) od svih svetova. Ovo je posebno naporno vikendom, kada bi valjda trebalo da odmorimo mozak, ali je tim danima broj gostiju i intenzitet rasprave najveći. Sećate se, „Informer“ je obično pred vikend najavljivao državni udar, pa se sve slegne u nedelju oko podne.
Jovana Jeremić je primer te medijske histerije jer je u svom profesionalnom radu pokazala da ista osoba u istom maniru, na istoj televiziji, u istom danu, ujutru vodi političku debatu, a uveče rijaliti program „Parovi“. Naravno, došlo je do sindroma burn out-a, stanja mentalne, emocionalne i fizičke iscrpljenosti izazvane dugotrajnim i intenzivnim stresom na poslu. Gledam Jovanu, a mislim na Sarapu, nije ni njemu lako.
Na kraju, postoji u Srbiji i REM, regulaciono telo koje posredno može da utiče na promovisanje određenih vrednosti u našem društvu. Kažem posredno, jer može da opomene i kazni one što emituju sadržaje koji afirmišu nešto drugačiji tip zvezda. Elektra Elit, transrodna osoba rodom iz Srbije, bavi se prostitucijom u Švajcarskoj i bila je gošća baš kod Jovane na televiziji Hepi, pa na Prvoj i na Pinku. U jutarnjim programima je dosta živopisno opisala svoj posao i svoje tarife, a REM je sva ta pornografska jutra prespavao. Možda noću gledaju „Zadrugu“ i „Parove“.