Ambicija svakog autora bloga je da ima što više čitalaca, zato se na internetu i objavljuje gde je, makar teoretski, moguće imati na stotine miliona posetilaca. Potajno, mnogi se nadaju da bi to što pišu moglo da poprimi i štampanu formu, da bude preneseno u štampanim medijima, još bolje ako se izdavači zainteresuju da blog pretoče u knjigu. A moguć je i obrnut put, da autor knjige poželi da dobije publicitet koji bi njegovo delo lansirao među bestselere još pre izdavanja, te da počne da ga objavljuje kao blog. Ukoliko izazove veliko interesovanje, o tiražu ne mora da brine.
Ali, šta ako je autor bloga anoniman, u koju od pomenute dve kategorija ga svrstati? Upravo se u takvoj dilemi nalaze oni koji su pratili blog Lepotice Dana (http://belledejour–uk.blogspot.com/), navodno kol-gerle iz Londona koja je internetu izložila svoj intimni dnevnik. Objavljivala je nešto duže od godinu dana, svakodnevno. Njen blog mogao bi se posmatrati kao tvrđa i realnija verzija rubrike „Seks i grad“, ne toliko eksplicitan u opisu onoga što se događa u krevetu koliko je otvoren u pogledu životnih stavova nekoga ko se bavi prostitucijom na visokom nivou. Na vrhuncu interesovanja Lepotica je odlučila da stavi tačku na svoj blog i pozove posetioce da kupe njenu knjigu koja uskoro izlazi iz štampe. Treba li reći da u knjizi ima mnogo više nego na internetu, što je valjda dovoljan mamac za one koji su se na ovaj blog navukli.
Sada se na internetu vodi polemika da li se ovde radi o autentičnom blogu ili je cela priča isfabrikovana od strane neke poznate spisateljice (ili čak pisca muškog roda). Kako god, radi se o potpuno novom načinu promovisanja knjige, a možda i o novom načinu pisanja.
Ono što je za potencijalne sledbenike (sledbenice) Lepotice Dana interesantno, jeste kako obavestiti svet da njihov blog postoji. Zbog toga se prave posebni sajtovi koji okupljaju blogove, grupišu ih i preporučuju najinteresantnije.
Odnedavno takvo mesto postoji i na YU vebu i to na adresi http://planetoid.srpski.org. Ovde se grupišu blogovi koje pišu autori poreklom iz Srbije i Crne Gore, uglavnom na srpskom jeziku. Prvi utisak je da su za blogovanje zainteresovani samo muškarci koji se bave informatikom, budući da te teme preovlađuju. Spisak blogera za sada je relativno skroman, a pojava autora (oba pola) koji bi otvorili i neke druge teme (ili nam izložili svoje interesantne živote) više je nego dobrodošla.
Za one nestrpljive, koji bi odmah da vide kako bi to moglo da izgleda, dobar primer je sajt slične namene, ali u Hrvatskoj (http://blog.hr). Ovaj sajt korisnicima omogućuje da naprave sopstveni blog, koji se potom promoviše u skladu sa kvalitetom svog sadržaja. Vlasnik sajta je jedan od najpoznatijih hrvatskih portala Monitor (www.monitor.hr). Ima svega, spisateljskog egzibicionizma sa manje ili više talenta, pokušaja da se čitalac nasmeje ili rasplače, otkrivanja intimnih detalja iz sopstvenog života.
Naravno, pre nego što se upustite u čitanje blogova prihvatite činjenicu da se ne radi o velikoj literaturi, i da će većina autora verovatno da vas „smara“, ali se nadajte da ćete naći barem neki koji vam je interesantan. Ako takvog nema, eto razloga da počnete da ga pišete.
