Evropski kup šampiona u fudbalu, nastao je kao odgovor na tvrdnju britanskih novinara da je Vulverhempton najbolji klub na svetu. To je dalo ideju sportskom uredniku francuskog L’ Ekipa, da predloži stvaranje takmičenja koje bi tačno odredilo koji je najbolji klub u Evropi. Bilo je to 1954, a godinu dana kasnije odigrana je prva zvanična utakmica, i to između lisabonskog Sportinga i beogradskog Partizana.
Ovih dana stvoreno je novo takmičenje, evropska Super liga, kao pandan Ligi šampiona, u kojem se nalaze najbogatiji fudbalski klubovi Evrope. UEFA je dobila konkurenciju, a ovog puta inicijatori takmičenja nisu novinari, već američke korporacije (JP Morgan), u saradnji sa arapskim i navodno kineskim investitorima. Razlikuje se i cilj ovog takmičenja, jer vlasnici 12 najvrednijih klubova kažu da će stvaranjem ovakve, zatvorene lige, po ugledu na američki NFL, višestruko uvećati kapital. Navodno, postoje još tri kluba, čija imena ne znamo, a koji će biti stalni članovi Lige, uz pet koji će se svake godine kvalifikovati.
Bez obzira kako će se u budućnosti organizovati fudbalska takmičenja, prešli smo tačku posle koje ništa više neće biti isto, na više različitih nivoa. Gotovo sigurno, uslediće mučna suđenja oko regulisanja međusobnih odnosa ESL i FIFE, oglasili su se i Boris Džonson i Emanuel Makron, osudivši novu asocijaciju.
Navijači šest najbogatijih timova iz Engleske i po tri iz Italije i Španije su ovu odluku osetili kao otvoreni znak nepoštovanja, jer uprave njihovih klubova baš zabole za fanove, a kako je mudro rečeno – novac je univerzalni rastvarač svake tradicije. Igrači i treneri klubova iz nove lige neće moći da se takmiče na evropskim i svetskim prvenstvima, a neke nacionalne lige takođe predlažu njihovo izbacivanje iz takmičenja. Paradoksalno, u ovom momentu ne možemo pouzdano znati da li će se možda u petak, pre vremena, završiti ovogodišnja Liga šampiona, izbacivanjem tri od četiri tima koji igraju u polufinalu, čime bi šampion automatski postao PSŽ. Do sada, timovi iz Nemačke i Francuske nisu pristali da uđu u Super ligu, pa je to možda nova linija fudbalsko-geopolitičke podele.
Očigledno, priču o sportu odavno je zamenila ogromna pohlepa. Onda je logično da se zapitamo odakle u fudbal dolaze sve te ogromne pare. FIFA decenijama ima monopol na prava za TV prenose i, ruku na srce, neretko su visoki funkcioneri hvatani sa rukama u kasi. Da se razumemo, FIFA je u priličnoj meri diskreditovana, a pandan tome su, recimo, saopštenja Terzića ili Vučelića koji osuđuju Super ligu, jer su navodno gadljivi na pare u fudbalu.
Fudbal je sport iz radničkih predgrađa, sa utakmicama koje sredinom nedelje počinju predveče nakon posla, tako je i publika koja nema za kartu utakmice pratila uglavnom putem televizije. Američki investitori su, sledeći logiku svojih TV mreža, gde su prenosi NFL lige mašina za pravljenje para, uz Superbol koji i dalje predstavlja najskuplji TV termin na svetu, odlučili da model primene na evropskom fudbalu. Očigledno, ni Premijer liga ni UEFA nisu dovoljno namirili apetite najbogatijih klubova. Upravo prenosi Lige šampiona i Lige Evrope predstavljaju najgledanije programe svih kablovskih provajdera. Nemojte da se zanosimo, ma kako se strastveno u Srbiji delimo oko informativnih programa, osnovna podela je na Arenu sport i Sport klub i njihove prenose sportskih događaja, uz povremeni RTS.
Televizija je u mnogo čemu uticala na fudbal, počevši od statistike, grafike, VAR sistema, ali i najava da bi se trajanje utakmica moglo skratiti sa sadašnjih 90 minuta. Trenutak nastanka Superlige karakterističan je upravo po tome što se dešava samo par dana pred početak prodaje prava na prenose, što se dešava svake tri godine. Prema najavama, a informacije bukvalno pristižu iz sata u sat, Super Liga je zamišljena kao servis koji ćete posebno plaćati, a prenose gledati putem internet platformi, nalik na HBO ili Netfliks. Ukoliko se ovo obistini, gubitak će trpeti ne samo UEFA, već i distributeri širom sveta. Evropski fudbal bi time figurativno prešao sa televizije na Internet. Sa druge strane, možete li da zamislite evropsko ili svetsko prvenstvo u fudbalu u kojem ne bi učestvovale fudbalske zvezde iz Super lige?
Sledeći veliki izvor para u fudbalu je takođe u digitalnoj sferi. Već godinama je zarada od SONY igrica (SPS), nadmašila prihode od TV oglašavanja. Svake godine se čeka novo izdanje igrice FIFA, ili PES, a to su glavne reklame na svim banerima pored terena, uz pivo i automobile. Od nedavno su tu i različite aplikacije i igrice gde možete biti fudbalski menadžeri, a čija prava takođe potiču od FIFE.
Na kraju, imate oglašivače i sponzore, koji će takođe birati između klubova i igrača iz UEFA ili ESL. Upravo zato, u naslovu teksta sam upotrebio sada već prevaziđen logo sa kraja video igrica iz osamdesetih – game over. Današnje igrice nemaju tu poruku, jer bi bila suprotna nameri da zadrže vašu pažnju i naviku da igrate do besvesti, u duhu prave adikcije. Igrice danas nemaju kraj.
Paradoksalno, verujem da je ovo iznenadno cepanje ima veze i sa pandemijom korona virusa u svetu. Kao što znate, stadioni su više od godinu dana prazni, a publiku su zamenili zvuci sa razglasa i šarene mušeme na tribinama. Bilo je rezervi, ali pokazalo se da fudbal može i bez navijača na stadionima, čime je dodatno pojačan značaj prava na prenose utakmica. Za ljubitelje teorija zavere, ovo je potpuni hit. U Evropi je pandemija buknula u Milanu posle utakmice Atalante, a evropski fudbal su kupili američki DŽ.P. Morgan, Arapi i Kinezi. Zaboravite na zaprašivanje iz vazduha, zrake smrti, 5G ili čipove u vakcinama – ovo se zaista desilo!
