Zavisnici od sporta sad su upali u krizu jer na tapetu su samo „odjeci i reagovanja“, ali ni to ne mora da bude manje zanimljivo.
Evo, na primer, Aleksandar Vučić je, nakon radne posete Parizu, naveo da mu je Makron čestitao na pobedi Đokovića na Vimbldonu, rekavši da je to nezvanično prvenstvo sveta, a tom prilikom on je francuskom predsedniku čestitao na pobedi francuske reprezentacije na Svetskom prvenstvu u fudbalu.
„Može se reći da su Srbi i Francuzi postali prvaci sveta u istom danu“, rekao je Vučić i ostao živ. Navikao je, a i mi sa njim, da sabira babe i žabe.
U predigri susreta svetskih prvaka opet se pojavio Vuk Jeremić i autorskim tekstom, dan uoči posete srpskog predsednika Francuskoj, u pariskom „Mondu“ izazvao gnev dežurnih branitelja lika i dela Aleksandra Vučića. Taj gnev će da raste iz sata u sat jer je Jeremić optužen da blati ugled Srbije i Aleksandra Vučića plaćenim tekstom u uglednom francuskom prestoničkom listu. Jeremić demantuje da je bilo šta platio jer mu je sočinjenije objavljeno u nekomercijalnom delu „Monda“. Nije teško doneti zaključak o daljem pravcu akcije protiv Jeremića jer je izdata opšta smernica koja glasi:
„Jeremićevo olajavanje i pljuvačina sopstvene zemlje u plaćenom oglasu u ‘Mondu’, na dan kad Vučić s Makronom razgovara o saradnji i rešavanju problema KiM, slika je i prilika sunovrata demokratske opozicije, koju danas predvodi gomila antievropskih šovinista i mračnjaka“.
Sad se očekuje razrada ove smernice i dok „Vreme“ stigne u ruke čitalaca, u četvrtak, verovatno će se igrati fudbal Jeremićevom glavom, osim ukoliko neko drugo čudo ne zaseni ovu pokoru. Recimo da susret u Briselu protekne u senci Šaćirijeve provokacije „u sred Rusije.“
Evo šta je, između ostalog, Vuk Jeremić napisao:
„Politikolozi su takav način vladavine nazvali ‘stabilokratija’, a u njene najvažnije karakteristike spadaju: propagiranje partijskog jednoumlja, oslonjenost na kleptokratske strukture, značajne izborne nepravilnosti, čvrsta kontrola medija, demonizacija i klevetanje političkih protivnika, bliska saradnja sa organizovanim kriminalom, zloupotreba državnog aparata u cilju sticanja političke koristi, gušenje osnovnih građanskih prava i sloboda, degradacija parlamentarne debate i fabrikovanje lažnih kriza sa namerom da se ograniči vladavina prava i nezavisnost državnih institucija.
Srbija je nesumnjivo lider stabilokratskih tendencija na Zapadnom Balkanu.
Odgovornost za tu sramotu je na aktuelnom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ekstremisti koji je široj javnosti postao poznat tokom devedesetih godina prošlog veka, kao ministar informisanja Slobodana Miloševića.“
Ne verujem da je Jeremić otkrio nešto novo zainteresovanoj francuskoj javnosti i samom Makronu koji je, tu nedavno, mada ne baš tim rečima, izneo svoje razloge zbog kojih misli da je Zapadni Balkan daleko ne samo od Evropske unije nego i od onih vrednosti koje bi tu grupaciju trebalo da karakterišu.
Na kraju posete Vučić je izjavio: „Za nas je važno da imamo Francusku za svog prijatelja i saveznika“ i dodao da je „mučio i mučio Makrona da dođe u Srbiju dok nije obećao“.
„A ja sam to potvrdio“, dodao je predsednik Francuske.
Ko je preživeo euforiju Kolinde Grabar Kitarović, verovatno je preživeo i Vučićevo mučenje. Na Zapadnom Balkanu – ništa novo.
