Foto: AP Photo/Aaron Doster
Najbolji teniser svih vremena i trenutno drugi na ATP listi je u nedelju u najdužem meču u istoriji turnira osvojio masters u Sinsinatiju. Savladao je trenutno najboljeg i šesnaest godina mlađeg Španca Karlosa Alkaraza sa 2 : 1 u setovima - 5:7, 7:6 (9-7), 7:6 (7-4)
Sve je bilo krenulo kako treba, Novak je bio Novak, brejknuo je na početku prvog seta špansku zvezdu u najsjajnijem usponu Karlosa Alkaraza i izgledalo je da će mu nakon poraza u finalu Vimbldona očitati lekciju o tome ko je i dalje ko u svetu tenisa.
A onda je potpuno posustao. Šesnaest godina mlađi Španac je dobio prvi set i brejknuo ga u drugom. Činilo se da su godine stigle čak i Novaka Đokovića za koga kažu da je od svog tela napravio hram.
Na betonskom terenu iz koga je isijavala vrućina tridesetšestogodišnjak nije mogao da dođe do daha. Tražio je od svog tima da mu pripreme energetski napitak, tražio je lekarski pregled, merili su mu puls, pokazivao je da mu se vrti u glavi, sve je ukazivalo na to da zbog fizičke iscrpljenosti neće moći da nastavi meč.
Za Novakove navijače scene na terenu su postale mučne. Valjda je po prvi put jedan od fizički najspremnijih atleta svih vremena prosto delovao staro. Lice mu je bilo crveno, iscrpljeno, jedva se vukao po terenu, kasnio na loptu.
Delovalo je kao da samo iz poštovanja prema sportu i protivniku ne želi da preda meč, već da ga časno izgubi.
Delovalo je da prisustvujemo istorijskom trentku za koji smo znali da mora da dođe, ali smo se nadali da neće još neko vreme – smeni generacija. Đoković je posledjnji predstavnik „velike trojke“ (Federer, Nadal) koja je 15 godina dominirala svetskim tenisom, koji i dalje igra i to na vrhunskom nivou. Mari i Vavrinka se ponekad pojavljuju na turnirima, ali uglavnom ispadaju u ranoj fazi.
To je to, pomislili su mnogi. Da neki klinac, ma koliko dobar, dva puta zaredom pobedi Novaka Đokovića može samo da znači kraj čitave jedne teniske ere. Kao kada u jednom trenutku do tada neprikosnoveni Federer i Nadal nisu Noletu mogli ama baš ništa, kada ih je pobeđivao u nizu.
Po srednjeevropskom vremenu primicala se ponoć, ponedeljak je radni dan, ništa nije ni kod najvećih optimista ukazivalo na to da je Nole u stanju da napravi preokret. Biće da su mnogi otišli na spavanje, zaista je bilo mučno gledati nemoć Đokovića koji je u teniskom svetu izgradio imidž nadljudskog bića.
Šta se se zatim dogodilo u njegovoj glavi i njegovom telu, to spada u ono što ga čini ne jednim od najboljih sportista svih vremena, već fenomenom: volja za pobedom prosto nije dozvoljavala da njegov organizam posrne.
Svako ko se iole ozbiljnije bavio sportom dobro zna kako je to kada te telo izda zbog iscrpljenosti i koliko je malo onih koji u takvim trebucima pukom voljom mogu da ga nateraju da ne poklekne. Ona čuvena izreka o podizanju mitskog Feniksa iz pepela mogla bi da se preinači u „podizanje Đokovića iz poraza“: kao da je nakon što je sagoreo na terenu rodio sam sebe i poleteo do pobede. Ma šta ko mislio o sportu ili Đokoviću, takav pristup onome što radiš trebalo bi da bude inspiracija svakome – od učenika do opozicionih političara.
Tako je Novak Đoković osvojio svoj 39. masters, treći Sinsinati i ukupno 95. titulu u karijeri i odgodio do daljnjeg priče o „smeni generacija“.
Za nedelju dana počinje Otvoreno prvenstvo Amerike u Njujorku.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Sve što se sa Đokovićem dešava je pravo, istinsko, bez truni laži i prevare, a to je, u društvu kakvo je poslednjih desetak godina naše, ravno čudu. U sredini u kojoj se iz dana u dan, na svim mestima i na sve moguće načine, laže, preteruje, zataškava, prikriva i krade, gde cvetaju hohštapleraj i mediokritetstvo, gde se plagirani doktorati brane pred sudom, gde ulizice prave karijere, gde se obogaćene lopuže smeju u lice poštenom svetu, a neuravnoteženi vođa neumorno naduvava balon svoje lažne veličine, u takvoj sredini pošten, blistavo čist i moćan nastup jednog pravog izdanka ovog naroda je za neke okrepljujući, a za neke bi, slutimo, mogao biti i zabrinjavajući
