Namera vladajućeg režima je da primenom nekoliko mehanizama osigura da jedinu zaradu i korist od međunarodne izložbe EXPO Belgrade 2027. imaju isključivo glavni promoteri ovog projekta iz vrha vlasti i sa njima povezani građevinski izvođači radova i prodavci poslovno-stambenih objekata.
U narednim godinama naša zemlja će se zadužiti za ogromne svote novca kako bi uopšte mogla da izgradi sve ono što je obećala prilikom konkurisanja za domaćina izložbe. Zatim će država osnovati posebno privredno društvo koje će delovati kao investitor u izgradnji, ali i po potrebi osnivaće se dodatna privredna društva posebne namene za različite lokacije. Ova privredna društva neće biti u obavezi da poštuju odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke. To znači da će celokupna infrastruktura, svi izložbeni saloni, stambeno-poslovni kompleksi, nacionalni stadion, biti izgrađeni tako što će vladajući režim posredstvom privrednog društva moći da izabere svoje omiljene izvođače građevinskih radova, a bez obaveze da dokazuju da je to najkvalitetniji izvođač, niti da se radi o racionalnom trošenju novca građana Srbije.
Famozni član 14
U famoznom članu 14. predloga zakona eksplicitno piše: „Posebno privredno društvo, kao i društvo posebne namene neće primenjivati odredbe zakona kojima se uređuju javne nabavke“.
A zatim se dodaje jedan neuspešan pokušaj opravdavanja i umirivanja kritičkih glasova, tako što se napominje da: „Privredna društva iz stava 1. ovog člana će pravila postupka nabavki i obavezu obezbeđivanja transparentnosti postupaka, bliže urediti posebnim aktom.“
To je kao kada bi se jednom vozaču u saobraćaju dalo za pravo da ne mora da poštuje saobraćajna pravila, ali se napomene da će on sam odrediti način na koji će se osigurati bezbednost u saobraćaju prilikom vožnje u kojoj može da krši pravila saobraćaja.
Sličan mehanizam postojao je tri godine u tzv. Zakonu o linijiskoj infrastrukturi (Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju (Službeni glasnik RS, br. 9/2020). Ovaj zakon omogućio je da se strateški partneri i/ili izvođači radova na izgradnji putnih deonica, na primer, odaberu mimo odredaba Zakona o javnim nabavkama. Nakon pritisaka stručne javnosti, opozicionih političkih aktera, ali i predstavnika Evropske unije, ukinuto je važenje ovog zakona na julskoj sednici Narodne skupštine.
Po šablonu koruptivnog projekta Beograd na vodi
Međutim, ne može se od piromana očekivati da ugasi požar, tako se i od vladajućeg režima ne može očekivati da se obračuna sa korupcijom u sopstvenim redovima kada se njihova vlast upravo na tome zasniva.
Njihove koruptivne namere planiraju da naplate zaduživanjem građana Srbije. Predlogom budžeta Srbije za 2024. godinu, na razdelu Ministarstva finansija, predviđena je milijarda evra u naredne tri godine za izgradnju nacionalnog stadiona i objekata u sklopu izložbe. Na sledećoj sednici Narodne skupštine najverovatnije će se naći i dva zakona o zaduživanju u ukupnom iznosu od 200 miliona evra za izgradnju linijske infrastrukture na lokacijama projekta.
Način promocije međunarodne izložbe kao projekta koji će razviti Beograd i Srbiju, kao i mehanizmi kojima planiraju da sprovedu projekat, neodoljivo podsećaju na jedan prethodni megalomansko-koruptivni projekat – Beograd na vodi. I tada je izuzet ceo Savski amfiteatar iz dotadašnjeg urbanističkog i prostornog planiranja grada, kao što se sada lokacija projekta uređuje prostornim planovima područja posebne namene. Formirano je preduzeće istoimenog naziva kao i projekat. Tada je i prvi put uvedena mogućnost da se vrši javna eksproprijacija zemljišta tj. plaća novcem iz budžeta, iako se ne radi o izgradnji objekata javne namene, kao što su škola, biblioteka ili dom zdravlja, nego o potrebama privatnog-komercijalnog projekta.
I tada je obećavana obnova cele Srbije, a sada se EXPO 2027 predstavlja kao neverovatna međunarodna pobeda male zemlje koja omogućava izgradnju još jednog „landmark-a“ privrednog razvoja. Tada je šljašteća dimna zavesa bila „izlazak grada na reku“, izgradnja najviše stambene kule i najvećeg tržnog centra na Balkanu, a sada je to nacionalni stadion i izložba koja je u javnosti predstavljena kao mistični dolazak najvećih investitora u Srbiju.
U oba slučaja, nije bilo i nema računice koja bi pokazala da su projekti isplativi za građane Srbije, a oni su ipak ti koji ih plaćaju, s obzirom da je otplata zajmova i kredita za izgradnju na plećima građana Srbije.
Beogradom na vodi poklonjeno je najvrednije zemljište u centru Beograda. Zadužili su nas kroz zajmove; bavezali da se iz budžeta grada sredi celokupna saobraćajna i komunalna infrastruktura; omogućili da se radi mimo procedura javnih nabavki, a završilo se noćnim rušenjem objekata u Hercegovačkoj ulici. Nažalost, ubrzo nakon rušenja, preminuo je i čuvar jednog objekta.
Grad Beograd i Srbija ukupno su poklonili gotovo milijardu evra kada se obračuna vrednost zemljišta, troškovi premeštanja železničke i autobuske stanice, izgradnja infrastrukture do linije projekta. Sa druge strane, zarada od prodaje stanova je gotovo u celosti otišla privatnicima. Srbija je ukupno prihodovala 6 miliona evra. Toliko je od zarade vraćeno u budžet. Znači, jedva i evro da je dobio svaki građanin Srbije.
Predstavljanje ličnog kao javni interes
Pred nama je sednica Narodne skupštine, ali i izborna kampanja u kojoj će vladajući režim pokušati još jednom da svoje koruptivne radnje prikaže kao graditeljske i privredne vrline. Naposletku je jasno kada pogledamo Beograd na vodi i Lex specialis EXPO da oni Beograd, ali i Srbiju “razvijaju” isključivo za sebe, dok nama oduzimaju ulice, obale i javne prostore, a ostavljaju nam samo dugove.
Vreme je da tome stanemo na kraj, vreme je za promene – promene za našu zemlju i našu budućnost.
Autor je narodni poslanik Zeleno-levog fronta / Ne davimo Beograd
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com