Leto je vreme repriza, ali ovog leta imamo i nekoliko premijera. Prva se desila na RTS-u, kroz emisiju “Jedan dobar dan”, dnevni tok-šou, gde se radnim danima smenjuju voditeljski parovi dečak/devojčica u maniru nedeljnog popodneva. Od 13 do 15h, dakle u radno vreme, gledaoci uživaju u beskrajnom vikendu, “Šarenici” koja se proteže kroz celu nedelju. Ova emisija planirana je više godina, saznali smo za nju kada se otvorila afera oko finansiranja spoljnih produkcija i zaposlenih u javnom servisu, sa popriličnim i naduvanim troškovima.
Urednica “Šarenice” se pre par nedelja oprostila uživo od ekipe i gledalaca, a onda se ispostavilo da je imala čudan aranžman sa Turističkom organizacijom Srbije. Ona je, istini za volju, angažovana kao spoljna saradnica, ali je resursima RTS-a navodno proizvodila priloge i prodavala ih TOS-u. Ukratko, usred niza afera pojavljuje se ko zna koja reinkarnacija letnjeg popodnevnog programa na tragu “Leta na Adi”.
Emisija je, dakle, sve samo ne nova i originalna. Voditelji su standardni, format je istrošen, a na domaćim TV kanalima već godinama idu u istom terminu i fomatu emisije “150 minuta”, “Kec na jedanaest”, “Mi danas”, “Puls Srbije”, “Među nama”. Ovo TV izdanje “Vremena sporta i razonode” samo pokazuje kako javni servis sve bezuspešnije pokušava da kopira bezidejne projekte komercijalnih televizija. Kreativnost se u slučaju ove emisije svela na foricu “Jedan dobar dan”, pa imamo “jedan dobar recept za ručak”, dok nas u studiju zabavlja “jedan dobar bend” sa domaćim i stranim pop šlagerima. Ova emisija napravljena je da bi se opravdao trošak njene pripreme, koja je trajala baš, baš dugo. Što se mene tiče, mnogo bolji potez je napravio javni servis kada nam je pustio digitalno remasterovane kultne domaće filmove, konačno sa savršenom slikom i tonom, a sve zahvaljujući Kinoteci i kompaniji A1.
Druga premijera odigrala se ove nedelje na kanalu Euronews Srbija, u formatu koji se zove “Nepoznata Evropa”. To je inače niz dokumentarnih minijatura koje se emituju svakodnevno, posle blokova vesti. Tu ste mogli da vidite i čujete priče o društvenim fenomenima, istoriji, kulturi, ekologiji i zanimljivim ličnostima. Snimaju ih novinari iz redakcija širom Evrope, a ove nedelje je emitovan dokumentarni serijal autorke Maje Popović koji se zove “Tamo gde te čeka neko”. Ona je u četiri epizode podsetila na verovatno najhumaniji potez jedne zemlje tokom mračnih ratnih godina. Grčka vlada je 1993. predložila zemljama EU da se pridruže programu pomoći saniranja posledica ratova na teritoriji bivše Jugoslavije, tako što će prihvatiti i ugostiti decu sa Balkana. Niko se nije odazvao, ali Grci, prvenstveno tadašnji gradonačelnik Atine, nisu odustali i u narednih 19 godina 21.000 dece provela je nekoliko meseci u više od 200 mesta širom Grčke. Tada su imali desetak godina, a danas su to odrasli ljudi koji govore o tom iskustvu. Tu su i ljudi iz Crvenog krsta, aktivisti iz Grčke, novinari i roditelji. Dobro se sećam tog vremena i tih ljudi koji su sami dolazili u Srbiju i nudili pomoć.
Ove desetominutne epizode je nemoguće odgledati bez suza, jer nikada ne smemo zaboraviti to prijateljstvo. Grčke porodice sa severa pamte izbeglice iz Turske, pamte ih i Grci na Kritu, pa je dirljivo kada kažu da je to deo njihove DNK, a da su postali bolji ljudi jer su pomagali deci. Ovaj serijal je dobro videti baš sada, na početku turističke sezone, kada pomislite da je jedina veza između Srba i Grka cena apartmana, ležaljki ili girosa. Ono što takođe odzvanja u ovom filmu jeste rečenica roditelja koji su u ratu izgubili sve osim dece, i koji su rekli da bi svoju decu dali samo Bogu i Grcima. Da se razumemo, iako je ovo potez jedne vlade, u suštini priče su obični ljudi, raznih vera i nacija, koji su u stanju da pruže pomoć i utehu jedni drugima. To je ona Evropa u kojoj se takva solidarnost danas viđa sve ređe. Ukoliko u svojoj ponudi nemate Euronews Srbija, epizode ipak možete pogledati na Jutjub kanalu.
Za kraj sam ostavio nešto potpuno drugačije. U pitanju nije premijera, već zapravo najava nove sezone na Televiziji Pink. Uprkos ogromnom odijumu, Željko Mitrović je obznanio početak rijalitija “Zadruga 7”, koji nosi naslov “Elita”. Očigledno, protesti građana, kritike rijaliti programa i pritisak da se oni ukinu ili ograniče on vidi kao lični sukob sa kulturnom elitom koju prezire. U velikoj meri je u pravu, to se mora reći, jer se u slučaju kritika Pinka i Happy televizije radi o sukobu koji je etički, kulturološki i vrednosni. To su različite slike sveta pre nego politika ili ideologija. Nova sezona će biti posebna jer će nagrade biti duplo veće, šou luđi i glamurozniji, baš kao što nova društvena elita veruje da se novcem može kupiti status u društvu. Željko Mitrović zna šta želi da sačuva u Srbiji i šta želi da promoviše, samo me čudi što u ratu dva operatera i provajdera on predstavlja siguran presek i njegove kanale emituju oba provajdera bez zadrške. Podskup preseka kanala u ponudi SBB-a i Telekoma su uvek Happy i Pink, pa onda Željko možda ima osnovu da sebe smatra neupitnom Elitom.
