Ekspo se gradi bez srpskih arhitekata

Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali objavio je u četvrtak da je u Surčinu počela gradnja kompleksa Ekspo 2027. Istakao je da se „radovi na gradilištu odvijaju po predviđenoj dinamici i planu“, da će Srbija tokom Ekspa biti „centar sveta“ i poentirao da će ovaj projekat „biti kruna razvoja Srbije“.

To su, naravno, sve lepe vesti. Da li su one rezultat potencijala Srbije?

Pa – nisu.

Srbija je pobedila u takmičenju za domaćina Specijalzovane izložbe Ekspo 2027. tuđom pameću – projektom španskog arhitekte Marka Fenvika. Srpske arhitekte nisu ni pozvane da kreiraju simbol budućnosti Srbije, kako vlast definiše Ekspo,  pa deluje da ona u njih nema poverenja.

Takođe, projekat po kome će se graditi pomenuti „simbol budućnosti“ ove države nije izabran na međunarodnom konkursu na kome bi učestvovali naši i strani arhitekti, kako bi se očekivalo za ovakvu vrstu državnog poduhvata, jer konkurs nije ni organizovan.

Koliko je to pogrešno, ne treba dokazivati. Konkurs je demokratska institucija koja omogućava naručiocu posla da među rešenjima mnogih konkurenata izabere najbolje.

Srpska vlast je lišila državu te mogućnosti i angažovala je Marka Fenvika.

Kad je sve završeno, narodu je saopšteno da se tako uštedelo na vremenu jer mora odmah da se radi, a i na novcu potrebnom za organizaciju konkursa. Rečeno je i da je Mark Fenvik poznati arhitekta koji je kod nas već radio – projektovao je Savski trg u Beogradu.

Jednolični, pravougaoni objekati

Jedan od razloga zašto neka zemlja organizuje Ekspo je da svetu kojeg će ugostiti, a Siniša Mali očekuje 2,6 miliona posetilaca, pokaže dobre osobenosti po kojima je prepoznatljiva, koje ima samo ona. Dakle, u ovom slučaju, Srbija.

Mark Fenvik je putem medija  javnosti objasnio da je upravo Ekspo ono pravo što će predstaviti „modernu Srbiju“. O sebi je rekao da je  čovek koji „ideje za projekte crpi i u tradiciji“, pa zato njegov projekat ima „referencu na Teslu“ i „naravno, na sport, na sportiste poput Đokovića ili košarkaše“.

Sudeći po maketi kojom je narodu dočaran Ekspo, arhitekta Mark Fenvik ga je zamislio kao niz jednoličnih, pravougaonih identičnih objekata nalik na fabričke hale. Ili na barake. Šta li ovde asocira na Teslu? Na Đokovića i košarkaše možda bi mogao da podseti ravan krov budućih objekata, zato što oni igraju po ravnom pravougaonom terenu. A na Srbiju? Srbija nije industrijska država da je simbolišu hale. Plus, ove Fenvikove su toliko bezlične da bi mogle da se nalaze u svakoj državi na svetu.

Nikad nećemo saznati da li bi prvi Ekspo u istoriji Srbije (iako ne organizuje Svetsku, već Specijalizovanu izložbu), na njenom tlu, ličio na Srbiju da je arhitekta izabran na međunarodnom konkursu, odnosno, da nije jednostavno angažovan nečijom odlukom.

Kao argument iz prakse kojim se opravdava zašto je angažovan baš Fenvik, a ne neki drugi arhitekta, navodi se već pomenuti Savski trg u Beogradu. Okej, nekom se taj Trg sviđa nekom se ne sviđa, ali svi se moraju složiti da projektovanje trga nije isto što i projektovanje sajamskog kompleksa, najbitnijeg i najvećeg na Balkanu.

Stadion u prvom planu

Međutim, možda  taj kompleks nije No1 u priči o Ekspu. Naime, Fenvik je stručnjak za stadione. On je za Svetsko prvenstvo u fudbalu u Kataru 2022. godine projektovao tri stadiona, među kojima je demontažni „947“, napravljen od transportnih kontejera, a upravo sada projektuje stadione za Svetska prvenstva 2030. i 2034. godine.

A Srbiji, kaže ova vlast, trebaju stadioni i to diljem zemlje, pa je tako Nacionalni stadion planiran u Surčinu. Bilo je to pre ideje o Ekspo. I još tad je narodu rečeno da će za njega biti angažovan svetski stručnjak za projektovanje stadiona.

Jer, ova vlast voli fudbal i tvrdi da su državi potrebni stadioni. Nije nemoguće, videće se. Mark Fenvik za to neće biti odgovoran. On,  kao svaki profesionalac, samo radi svoj posao.