Komentar
Stepen državne represije
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Vučić nam tvrdi da je spoznao formulu koja povezuje političku popularnost i moć s mogućnošću bogaćenja, samo što je on ne primenjuje nego živi od plate. Još da nađe nekog u Srbiji ko mu veruje na reč
Specijalno vaspitanje: Tuci ga dok je malo
Posle 18 godina, u združenoj akciji policije i savesnog a skromnog skupštinskog službenika pronađene su dve fotelje (jedna braonkasta a druga crvena) ukradene onog Petog oktobra, a predsednica Skupštine Srbije odmah je organizovala konferenciju za štampu dobro osećajući da je to prilika za novih pet minuta slave na omiljenu temu
– žuta bagra.
Ona dobro zna da je svaki protest važno ogaditi, diskvalifikovati i sve ih predstaviti kao pobunu, kao neku revoluciju, kao neki ‘masovni zločin’, i zna još da je to potrebno raditi i kad se protesti, kao što je situacija sada, javljaju sporadično, kad su slabo organizovani i nejasno argumentovani. Ona, kao i ostatak vlasti, očigledno pripada onoj školi mišljenja da dete treba tući dok je malo.
Rodonačelnik obnavljanja te stare škole političkog i opšteg obrazovanja je Aleksandar Vučić, koji se „živ pojede“ što je nekom prilikom rekao svojim podređenima „da ih puste“ a sad, bogami, neće više. Nije red da se predsednik živ pojede.
Maji Gojković se, sa te dve fotelje, ukazala jedinstvena prilika da se dokazuje i da dokazuje da je svaka pobuna, svaki protest, motivisan, u suštini, lopovlukom onih koji protestuju i svojski se potrudila da građanima ogadi svaki oblik iskazivanja nezadovoljstva, a posebno sada u ovoj situaciji – Hilandar gori i ti fazoni.
Šta smo još našli: Narkotici i oružje
Za one čija je pažnja bila skrajnuta na nestanak novinara, metan u beogradskom vodovodu i drugim uznemirujućim vestima, o čemu opširnije pišemo u ovom broju „Vremena“, ukratko ću da prepričam dramolet s tim foteljama.
Predsednica Skupštine Maja Gojković izjavila je da je parlament uspeo da pronađe dve fotelje koje su ukradene prilikom upada u zgradu tadašnje Skupštine SRJ 5. oktobra 2000. godine, tokom demonstracija zbog nepriznavanja izbornih rezultata.
Na konferenciji za novinare, Maja Gojković je rekla da je jedna fotelja pronađena u Kaluđerici na osnovu anonimne prijave, a da je policija u tom objektu pronašla i određenu količinu narkotika i oružja. Utvrđeno je da je fotelja nedvosmisleno pripadala parlamentu, jer je na njoj čak pronađen i inventarski broj na pločici.
Na drugu fotelju pažnju je skrenuo jedan službenik parlamenta koji i posle 18 godina prati sajtove specijalizovane za kupoprodaju predmeta i koji je primetio da je jedna takva fotelja nedavno prodata.
Maja Gojković je navela da je ona telefonom pozvala prodavca koji je uputio na ženu koja je kupila fotelju i koja je odmah pristala da je donese u Skupštinu, jer je i sama bilo šokirana činjenicom da je fotelja ukradena.
„Mi smo joj zahvalni na tome. Ona nije kriva. A mi ćemo nastaviti da pratimo sve sajtove i apelujemo na građane da paze šta kupuju. Ako primete inventarsku oznaku skupštine, neka se interesuju kod nas i neka nam pomognu da vratimo to blago. Ne tražimo da se identifikuju, neka to rade i anonimno ako treba“, rekla je predsednica parlamenta.
Maja Gojković je navela da je prilikom upada u parlament 5. oktobra iz tog zdanja, osim nameštaja i raznih poklona koje su donosili strani državnici, nestalo 55 umetničkih slika, a da je sudeći po njihovoj vrednosti lako zaključiti da su lopovi znali šta treba da ukradu.
Predsednik Nove stranke Zoran Živković izjavio je da onima koji su organizovali proteste 5. oktobra 2000. nije padalo na pamet da uništavaju i kradu iz Skupštine Srbije.
„Onima koji su organizovali 5. oktobar nije bilo ni na kraj pameti da se pokvari jedna sijalica, a kamoli da se uradi ono što je urađeno, jer je to parlament u koji mi ulazimo kao većina dokazana na izborima. Zašto bismo spaljivali prostor u kome treba da radimo“, rekao je Živković na konferenciji za novinare.
On je podsetio da je nakon 5. oktobra pokrenuta velika policijska akcija u kojoj je skoro 50 odsto onoga što je pokradeno vraćeno.
On je ocenio da je konferencija koju je održala Maja Gojković povodom pronađenih fotelja koje su tada ukradene iz Skupštine „mali igrokaz“, čiji je cilj da se oni koji su ušli u Skupštinu predstave kao kriminalci i narkomani, što, kako je istakao, nije tačno.
Živković je ukazao da je u Srbiji dramatična situacija i da se stvara atmosfera straha i haosa, koju pravi aktuelni režim. To se, kako je rekao, dešava u poslednjih desetak dana – od beznačajnih protesta protiv poskupljenja goriva do informacija o zagađenosti vode.
Spoznaja: Popularnost, moć i pare
U večitoj igri „lopova i žandara“ učešće je, kao i uvek, uzeo Vučić koji se, nakon susreta s decom iz Hrvatske, nadovezao na temu kriminalizacije vlasti i opet upotrebio ironiju, što mu niti dobro stoji niti su jasne poruke koje šalje. Ko zna koliko bi tek pokrali, kaže Vučić, da su stvarno bili popularni koliko on, kao što to zamišljaju.
„Zamislite Đilasa koji kaže ‘ukrao sam 100 miliona evra’ za tih pet godina, a zamislite da je imao duplo veću popularnost koliko je tek mogao da ukrade“, podvukao je Vučić.
Odgovorio je i na druge kritike opozicije, poput priče o kriminalizaciji na koju, kaže, može samo da se osmehne, ali „kiselo“, jer dolazi od onih koji su „izrodili“ najveće lopove i kriminalce, „od Dragana Đilasa, Vuka Jeremića do svih mogućih tajkuna koji su im služili samo za reketiranje sopstvene države“.
Vučić nam, dakle, tvrdi da je on spoznao formulu koja povezuje političku popularnost i moć s mogućnošću bogaćenja, samo što je on ne primenjuje nego živi od plate. Još da nađe nekog u Srbiji ko mu veruje na reč. Kad se stvara klima da su svi lopovi, teško je verovati u jednog pravednika.
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve