Komentar
Studentska pobuna: A od predsednika – stan
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Privukla mi je pažnju jedna metafora koju je Premijer nekoliko puta upotrebio opisujući ponašanje našeg javnog sektora: "Svi bi da se nakače na sisu i da muzu Državu." Država je taj izvor mleka, dojilja, majka hraniteljka, izvor neopisive sreće novorođenčeta, kako smatraju psihoanalitičari. Ta Dobra dojka ima mleka za sve, ona je erotizovana, zaštićujuća, svemoćna. Baš kao i Država
Da li je u Srbiji još aktuelna Edipalna ekonomija?
Na jednoj od poslednjih konferencija za novinare, Premijer Srbije je govorio o pasivnom ponašanju društvenog sektora koji od Države očekuje konstantan dotok plata. Lokalne samouprave su došle na metu kritike, jer ne preuzimaju inicijativu, naduvavaju troškove i prave gubitke koji će biti namireni iz budžeta.
Ja sam razumeo, ako sam za to uopšte sposoban, da Premijer želi prvi put da izgura budžet bez rebalansa, ali mu stalno podmeću nove troškove i nove račune da plati. Taman sve lepo sabere, kad ima još nešto da se doplati, il je RTS ili je preostalo od Šutanovca sa vojnim penzionerima i računica se pokvari. Onda ponovo nateži, štimuj brojke, a mora da bude i za neko povećanje penzija i plata – da se građani nagrade za pokazano strpljenje.
Mogao sam da razumem ovu patnju, verovatno kao i većina građana, jer kad sve poplaćaš, uvek ostane ona rata od rekreativne za decu, ili udžbenici, ili stigne osiguranje za kola. Ukratko, svi smo naučili to finansijsko žongliranje, ništa neobično.
Meni je privukla pažnju jedna metafora koju je Premijer nekoliko puta upotrebio opisujući ponašanje našeg javnog sektora. „Svi bi da se nakače na sisu i da muzu Državu“, rekao je! Država je taj izvor mleka, dojilja, majka hraniteljka, izvor neopisive sreće novorođenčeta, kako smatraju psihoanalitičari. Ta Dobra dojka ima mleka za sve, ona je erotizovana, zaštićujuća, svemoćna. Baš kao i Država!
Neki radikalni psihoanalitičari (ne ovi Šešeljevi, nego baš zadrti i zaokupljeni sisanjem) tvrde da postoji i fantazija o Lošoj dojci, onoj koja nema mleka, koja presuši, koju ima nervozna majka, ona koja uskraćuje i kažnjava. Baš kao i država!
Država, dakle, ima tu džinovsku sisu, kažu da je muzu, ali ne bih eksplicitno rekao da je u pitanju krava. Ako je u pitanju dama, onda nas ona doji, što bi značilo da su građani dojenčad, apsolutno nezreli. Ta sisa je privlačna, pa sam čak pomišljao da je reč o silikonima, međutim, cenim da su te grudi prirodne.
Zanimljivo je da Premijer u odnosu prema društvenoj svojini (kako se to nekada govorilo) nije posegnuo za metaforama poput „Alajbegova slama“ ili „Seoska kobila – što prva krepa“. I jedno i drugo ne bi bilo politički korektno, jedno zbog Bošnjaka, a drugo zbog kolapsa ekonomije – to bi bio grčki scenario. Mi, za razliku od Grka, kidamo. Istini za volju, postoji još od antičkog vremena tanana veza između sisa i Bolje budućnosti. Na grčkom se za grudi kaže „Vizija“, što nije daleko od ekonomskih analiza u Srbiji ili u Grčkoj.
Metaforu o majci i maćehi naučio je svaki soldat u JNA, zavisno gde dopadnete i gde vam je prekomanda. Bazično, to znači da se neko snađe, a neko najebe. U suštini metafore o sisi leži isti princip. Miroljub Labus je svojevremeno tako savetovao nezadovoljne sindikaliste, da zagalame, jer – dok beba ne zaplače, Majka ga ne uzme u ruke! Čitaj – ne da mu sise. Tog nekontrolisanog sisanja više neće biti, a Vučić je na sebe preuzeo ulogu lošeg momka, otelotvorenje MMF-a, samo još kamenijeg srca. Premijer će da odredi koliko će ko moći da sisa, ili koliko će koji budžetski korisnik ćapćati na grudima Velike Majke.
Da se razumemo, te velike grudi imala je još Vilendorfska Venera u praistoriji, kao simbol plodnosti i berićeta. Valjda se taj praistorijski nagon održao do danas, najeksplicitnije u rijaliti programima poput Maldiva.
Taman kada sam pomislio da je Edipalna faza naše ekonomije plod moje bolesne mašte sise su se pojavile i pred Policijom!
Da vas podsetim, Policija je poslednjih nedelja počela intenzivnu kontrolu vezivanja pojasa, naročito na zadnjim sedištima. Već prvog dana, policajci su se susreli sa maštovitim izgovorima zbog nevezivanja. Dame su bile naročito maštovite jer su policajce htele da zbune opravdanjem „vidite kolike su mi grudi, ne mogu da vežem pojas, steže me!“
Ovde Zakon o bezbednosti saobraćaja (famozni ZOBS) ne daje precizne instrukcije pandurima, ali ovaj izgovor zaista nije bio redak. Posle njega, dame su se izvlačile na trudnoću, što opet ima veze sa dojenjem, barem u bliskoj budućnosti.
Sise su tako u istoj nedelji dospele u prvi plan ekonomije i bezbednosti Srbije.
Da je slučaj sa sisama Frojdovske prirode govori mi još jedan detalj: verovali ili ne, prošla nedelja je u Srbiji bila – nedelja dojenja!
Očigledno je da nam predstoji neprijatno odvajanje od državne sise, kraj oralne faze psihoanalitičkog razvoja koju zamenjuje analna faza. Roditelji znaju da tu skidamo pelene i učimo da kontrolišemo nošu – narodski rečeno, učimo da ne seremo u gaće! Prevedeno na jezik ekonomije i narodnih sanovnika, biće to politika štednje, jer pare i govna narod oduvek vezuje. Rastu deca, zar ne?
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Studenti su svoje već odradili pokazavši da je car go. Na matorima je da se pridruže mladima i stvar dovrše, ako umeju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve