Eto nama sreće: stanoviti Dragan Radević, po sopstvenom priznanju novinar, neće dobiti nagradu za životno delo, koju mu je imalo dodeliti nešto što se – po sopstvenom priznanju takođe – naziva Savez novinara Srbije i Crne Gore. Razlog: kuka i motika, kuso i repato i sve ostalo što je, s ličnim i profesionalnim, etičkim i građanskim motivom ili pak bez njega, jednodušno ustalo protiv blasfemične ideje da se ovaj veselnik pohvali za naročito isticanje u svom životu & radu, uspelo je da izdejstvuje da se odluka dičnog žirija još dičnije virtuelne organizacije stornira. I tako je, biće, sačuvata čast naših brojnih „žurnalističkih pregalaca“, inače sve div-junaka i intelektualnih giganata, koji, eto, neće biti zaprljani neprijatnim društvom i nedoličnim počastvovanjem ovog trećerazrednog Miloševićevog gaulajtera…
Hm, ne pitah vas na početku –znate l’ priču o Draganu Radeviću, zvanom Noga Od Stola? I ja sam je tek onomad čuo, nema ni tuce godina… Bez sve šale, lik i delo dugogodišnjeg oktroisanog šefa novosadskog „Dnevnika“, tipa koji je došao Niotkud (bio levo, ali politpatriotski podobno smetalo u „Politici“), osramotio i obaška finansijski upropastio Kuću i potom odjezdio Nikud, tj. nazad u svoj duhovni zavičaj, dobro su već poznati, i džaba je harčiti novinski prostor na još jedno pretresanje te tugaljive priče o jednom marginalnom, ali karakteristično sramnom i smradnom aspektu Vladavine Fukare, poznate još i kao „devedesete u Srbiji“. Zato ćemo se mi ovde pozabaviti nečim drugim; da ko će, ako mi nećemo?!
Razumem ja u potpunosti kolege iz „Dnevnika“ što su vrisnule i ciknule na onu Nadrealnu Vest – oni za to imaju prokleto konkretne razloge, još se od njih nisu sasvim oporavili; razumem i ono malo što je preteklo od normalnog srpskog novinarluka zato što se krstilo i levom i desnom na vađenje iz naftalina ovog infamnog tipčića iz drugog ešelona Ubičine posluge, te hirotonisanje dotičnog za Novinarskog Sveca koji ne samo da, nuto đavla, ima delo – kamo mu ga, časti vam?! I što ga je krio sve ove godine?! – nego je ono još i životno! E, tako vam je to kad izvesne likove milosrdno-savezničko-legalistički poštedite doživotne – posle im date životnu… Ono što, međutim, nikako ne razumem jeste potpuno proizvoljno – s obzirom na „širi društveni kontekst“, dakako – konstruisanje „skandala“ od nečega što mnogo više liči na uobičajenu, rutinsku, skoro pa neupitnu praksu. A skandalom može biti samo ono što se upadljivo razlikuje od uvrežene „normale“ u jednom društvu. Može li to malo konkretnije? Jašta, vežite se pa da ovlaš preletimo nad našim neprovetrenim kokošarnikom, tek da bacimo mali panoramski (p)ogled.
Zemlja u kojoj živimo, zemlja u kojoj je mučeni Radević Dragan imao biti nagrađen, a onda je nagrđen, ista je ona čiji se premijer zove Koštunica dr Vojislav. Taj je, pak, čovek predsednik Demokratske stranke Srbije, a ova se još odavno nalazi u ozvaničenoj romantičnoj vezi sa Srpskom demokratskom strankom iz Bosne, onom istom koju je osnovao i godinama vodio izvesni Karadžić dr Radovan – dramatičar i romanopisac sa selindžerovski nepoznate adrese i optuženi ratni zločinac elitnog kalibra – i koja se do dan-danas nije javno odrekla ni jedne od bazičnih premisa rasističke SDS-ideologije, bez kakve nije moglo biti kvalitetnog etničkog čišćenja i masovnog, organizovanog progona i ubistava „inovernog“ civilnog stanovništva. Takođe, u svojstvu premijera, taj čovek, njegova stranka i Vlada Srbije gaje nežan partnerski odnos sa izvesnom Socijalističkom partijom Srbije, onom istom čiji se predsednik i dalje zove Slobodan Milošević, a kojoj je onomad pokorno služio siroti, nepopravljivo nevažni g. Noga Od Stola. Avaj, sad ispade da je Sluga odiozna osoba, srednjovekovni gubavac, pripadnik društvene kaste nedodirljivih, dočim su njegovi navodno razvlašćeni Gospodari sve odreda Ugledne Javne Ličnosti i poštovani Stubovi Poretka, đuture od vrlog Ivice Dačića koji nema o čemu nema Mišljenje, Stav i Poduku, do Vučelić Milorada koji se svakodnevno razmetljivo izjašnjava o svim pitanjima ovog sveta, zaključno s metroseksualcima. S čim?! S metroseksualcima… Dobro, zna li Vučelić šta je to uopšte?! Nijesam rekao da zna, no da se izjašnjava… A po čemu je to, brothers & sisters, onaj Radević grđi od Vučelića, koji će od ove i ovakve Srbije isto pre ili kasnije dobiti već neko svoje priznanje za životno delo? A? I što su svi oni zajedno, od Hadži Struje i Žike Minovića, preko rahmetli Mitevića do Milanovića, gori od svojih „kapitalnih“ šefova, od Slobodana M., ugledne književnice Mirjane M., Radovana K. ili Vojislava Š., koji je za našeg premijera, Vladu, vlast, medije… za svakog živog ko ovako ili onako predstavlja „glavni tok“, takođe ugledna javna ličnost, poštovani šef velike partije s kojom, recimo, DSS ne bi imao nikakvih moralno-probavnih problema da stupi u koaliciju, dočim s Ligom socijaldemokrata i Savezom vojvođanskih Mađara, kažu, to nikako ne bi mogli – nekako im gadno… To valjda zbog svih onih nebrojenih hiljada ljudi koje su Čanak i Kasa, što lično što preko svojih dobrovoljačkih Jurišnih Odreda pobili i proterali, zlikovci nijedni genocidni.
Verovali ili da, to je taj vampiroliki „društveni ambijent“ u kojem izvečeri, iz potaje, odjekuje vest da nekakav groteskni Radević Dragan treba da dobije nekakvu apsurdnu nagradu nekakvog izmišljenog žurnalističkog Sojuza (bajdvej, taj je lik posle 5. oktobra postavljen za šefa savezne ustanove „Filmske novosti“ – kao crnogorski SNP kadar – i nikome ništa). I onda oko svega toga nastane ama baš sveopšti iščuđav, neizdrž, zaprepast i konsternir, a ovamo je teško naći bilo koju ličnost, stvar ili pojavu hvaljenu, slavljenu i uz gusle opevanu na stranicama besramnog i ubilačkog Radevićevog „Dnevnika“, a koja nije u Koštuničinoj Srbiji u najmanju ruku legitimisana i sasvim „rehabilitovana“, ako već ne i predstavljena kao model i uzor društveno poželjnog. I ko je sad tu lud, kome noge smrde, a kome nešto zaudara iz bi(blio)grafije – onako „slatkasto“, po raspadajućem ljudskom mesu?! Kad se sve sabere i oduzme, trebalo je Radeviću ostaviti tu famoznu nagradu: sada, kada su mu je oduzeli, postoji opasnost da ga duševni Premijer kooptira u Vladu, ne bi li mu nadomestio pretrpljene Duševne Bolove!
