21. april
Možda je moje nerviranje nelegalno, pravopis možda dopušta ili preporučuje izraz „na Vladi“? Šta, niste nijednom čuli – na Vladi?! Vi ste srećan čovek, ja svako malo čujem kako je o nečemu raspravljano na Vladi, štaviše kako je taj i taj ministrar koga novinari jure da ih prosvetli glede novog skandala trenutno na Vladi. Kad bi oni govorili kako je na Vladi da odluči koja će crkva biti najravnopravnija u Srbiji, ne bih imao ništa protiv, ali ovo na Vladi učestalo je još malo pa kao veliki pozdrav, dobro, ministrima je žargon potreban kao i bilo kojoj ekskluzivnoj grupi (organizovani kriminal ima svoje, pitomci kazneno-popravnih ustanova svoje, muzičari svoje), ali kako su pobogu došli do toga – na Vladi?!
Naravno da jeziku ne može niko ništa, čovek može samo svoj jezik, svoj govor da unazadi, da ga nakrca falšom, pa i taj će uspeti da saopšti ono što je naumio i da razume ono što mu drugi isto tako aljkav poručuje. Zakačio sam se sa nekolicinom poznanika koji su oplakivali to što se iz srpskog jezika izdvojio hrvatski, pa se iz te polovine (mada Hrvati mora da su zgrabili većinski deo jezičkog kapitala) izdvojio bosanski, a sada polovinu toga što nam je ostalo (a zapravo osminu svega što smo kao narod jezikotvoran imali!) hoće da raznesu Crnogorci… Bilo mi je žao (i sad mi je) što nisam stručno potkovan za ono što intuitivno osećam, da jeziku niko ne može ni da naudi ni da pomogne, ako neko piše dobro, to ostaje jezik toga koji piše, za njim će krenuti dva ili tri sledbenika, oponašaće ono što im se kod nadarenoga sviđa, smisliće sami tri nova izraza (kao što je u „NIN-u“ smišljen pridev ostrašćen, koji je sada u vokabularu svakog poslenika pisane reči), pa i to će biti njihov jezik, naspram jezika kolektiva svaka domišljatost ili pak rogobatluk biće kao pola litra gaziranog sanpelegrina usutog u Dunav, jezik ima prirodan imunitet – lepo rečeno, kao na nekom kongresu – usled kojeg se ne obazire ni na lenjivce kojima su tri fraze puna kapa niti na odveć preduzimljive pojedince i ustanove, pa neće jezik propasti ni ako trut mozgova okupljen oko premijera bude govorio „na Vladi“. Verovatno se počiniocima prohtelo da različitim izrazima obeleže svoj, oni bi voleli trajni status, oni su u Vladi, njeni su članovi obuhvaćeni besmrtnošću koju im poglavica osigurava pomoću SPS-a i dvojice dobričina iz Sandžaka, a kad su na sednici Vlade ili kad se kakvim državnim poslom zadese u zgradi Vlade onda oni, njihove sekretarice, šefovi kabineta, savetnici i gospođe ministarke govore da je taj i taj na Vladi.
Ima tu još nešto: kad bi mi Vlada bila simpatičnija, ovo nešto njenog slenga palo bi mi lakše, međutim je ovako kako je.
&
24. april
Je li i-mejl u krizi ili je čovečanstvo izgustiralo mene? Jedini koji mi redovno pišu jesu oni koji prodaju američku zelenu kartu a čiji sam zastrašujući formular jednog dana lakomisleno bio načeo i uprkos jezičkoj barijeri popunjavao sve dok nisam shvatio da u ovoj kao i u svakoj drugoj srećku kupujem; odustao sam, ali Lutrija nije, piše mi pune dve godine; poruke u svojoj najboljoj tradiciji ubijam, a danas žalim što ne mogu sastavit rukovet od naslova kojima su me dobri domaćini mamili da se nastanim u njihovom ureditom neighborhoodu, ostvarite svoj san, glasajte za guvernera, postanite rođeni Njujorčanin, iskoristite svoju talentovanost na tlu USA, šta, zar ste ustuknuli sada kad vam se Fortuna nasmešila, još nije kasno da od svog života nešto napravite… Pokušao sam da učešće zvanično otkažem, ali saradnju sa Green Cardom premijer još nije učinio dvosmernom, firma ne prima poruke lične prirode, prekobarsko rukovodstvo od mene očekuje da dovršim application u čemu me bodri li bodri, osim komplimenata i hvalospeva novom životu, ekipa za marketing svakoj novoj poruci ubrizgava propisanu količinu nostalgije za mnom, kako se ja više kopistim tako su njihove nove poruke sve čeznutljivije, ne lišavajte USA svog prisustva, da vas nismo čime božeprosti uvredili, zašto nas kažnjavate, Ljubomire, Ljubomire…
Serija naslova kojima me je obasuo Green Card bila bi dovoljna da i u najcrnjem downu povratim samopouzdanje i životnu radost, udruga mi još piše, zvuči pomalo povređeno što neko toliko potcenjivan u vlastitoj domovini tvrdi pazar i neće pa neće u Ameriku, ali po broju poruka Zelena karta u poslednjih pola godine ne može da se meri sa svetskom farmaceutskom mafijom, najdosadnijim staležom pod kapom internetskom, kome se ni na šta nisam nikad potužio a koji u meni vidi kandidata za sve moguće bolesti: bez njihovih melema preti mi staračka nesanica, ako li i zaspim tu je snoring, uzrok raspada mnogog uzornog braka, odam li se dijeti vreba me bulimija ili tifus koji je u NOB-u samo mutirao, pa slabovidost, ćelavljenje, kurje oči, ravni tabani, crni prišt, fras, trombovi koji samo čekaju da se otkače i zaglave gde ne treba. Bi li, kad su već prijatelji prevazišli prepisku sa mnom, neki sistem administrator mogao poslatke belosvetskog apotekarstva da svrsta u poruke pretećeg sadržaja i da ih drži u karantinu?! Dear Green Card, drop me a line!
