Svakome ko koristi društvene medije dogodilo se da ne može da izrazi svoj stav o važnoj temi pomoću ponuđenih opcija. Lajkovanje posta koji s gorčinom govori o porodičnom nasilju moglo bi se razumeti i kao podrška nasilju. Još gore je kada javnost preko Fejsbuka obavestite o smrtnom slučaju u porodici, a prijatelji požele da vam saučešće izjave lajkovanjem posta. Na Tviteru imate mogućnost da retvitujete ili da favorizujete nečiji post, što je u najboljem slučaju „statusno neutralno“, ali se obično tretira kao izraz slaganja. Čak i kada želite da istaknete odnosno ukažete na nešto s čim se duboko ne slažete.
Društveni mediji povezuju (direktno) više ljudi u svetu nego bilo koji drugi oblik komunikacije u istoriji te format tog sporazumevanja nije trivijalan. Zato je s pažnjom praćena najava da će Fejsbuk uvesti opciju „dislajk“ za one koji se sa postom ne slažu. Vest je bila netačna ili se mreža predomislila, tek Mark Zakerberg objavio je da dislajkovanja za sada neće biti, ali da su svesni da je korisnicima potrebna paleta opcija za izražavanje stavova. Naravno, postoji mogućnost pisanja komentara, ali nije svako vičan, raspoložen ili naprosto nema šta pametno da kaže sem da podigne palac nadole ili nagore. Tako pokazuje dosadašnje iskustvo.
Lajkovanje je postalo ozbiljna industrija, da se mrdnemo malo od prostih osećanja. Broj lajkova utiče na medijske kampanje, koliko će se novca opredeliti za nešto. Takođe, lajkovi utiču na trendove. Pesma, cipela ili film sa mnogo lajkova postaju moda, a sve to se u nekom trenutku pretvara u realnu vrednost, to jest novac. Zato postoje botovi (internet roboti) koji generišu lajkove za pare. A tamo gde postoji zaštita od softverskih lajkova koriste se „botovi“, odnosno živi ljudi koji lajkuju za male pare. Posao je lak (like!) budući da treba kliknuti samo na jedno dugme. Stvaranjem novih opcija to bi se zakomplikovalo što bi bilo od koristi za korisnika ali bi zagorčalo život ostalima u procesu, najviše marketingu. Od kojeg Fejsbuk živi. Zato se ne treba čuditi što tu odluku o negativnom dugmetu ne donose lako.
Ali su najavili novu opciju to jest uključili su se u bitku protiv pijanih slika i opanjkavanja. Fejsbuk radi na softveru koji bi trebalo da razlikuje slike koje napravite kada ste u veselijem raspoloženju i onda poželite da ih stavite na svoj profil. Softver će, navodno, prepoznavati slike koje nam trenutno dodatno otežavaju mamurluk i sprečavati nas da ih postavimo. Takođe će nas sprečavati da postavimo slike drugih bez njihovog znanja i pristanka. Radi na principu prepoznavanja lica na fotografiji da bi potom analizirao međusobne odnose korisnika i ostalih na slici i utvrdio da li je objava prikladna. Onda vam mreža postavlja pitanje da li ste sigurni da bi vaše kolege sa posla ili majka trebali da vide ovu sliku. Lično mislim da je pitanje pretenciozno za pijanog čoveka, preporučio bih im da objavu odlože za osam sati, najmanje, pa ako korisnik ostane pri svojoj odluci, onda neka se prepusti novom dijapazonu ocena ostalih prijatelja i njihovih prijatelja i tako unedogled.
Ako se uprkos svemu na netu pojavi nešto što vam ne prija, probajte taktiku koju primenjuje kompanija Soni, čiji su najpoverljiviji podaci ukradeni i pušteni na internet (tema prethodnog Navigatora). Oni su se obratili medijima apelujući da ne objavljuju, to jest dalje šire ili koriste kidnapovane informacije. Nadaju se solidarnosti i svesti ostalih kojima se isto može dogoditi, što je ispravna logika. S druge strane je prava istina o Andželini i Bredu, plati Džordža Klunija, visinama i dužinama i to iz tastatura onih koji to najbolje znaju.
Budu li ih kolege poslušale, imaju lajk od mene. U suprotnom, neka Fejsbuk požuri sa ostalim opcijama.
