Daleko je Amerika

Ovo bi mogao da bude veoma kratak tekst. Ako očekujete da čujete šta je bitno drugačije na političkom delu srpskog interneta, odnosno kako izgledaju predizborni sajtovi političkih stranaka, nemojte se previše nadati. Izbori su iznenadili stranke, preciznije, njihove veb-timove, i stranice svih stranaka iste su kao i u vreme kada se ne vodi kampanja. Zanimljivo je i da je veoma mali broj sajtova napravljenih specijalno za ovu priliku – našli smo samo dva. Jedan je izborni sajt Demokratske stranke (www.zaevropskusrbiju.rs) i jedini je registrovan pod novom srpskom adresom. Drugi je sajt kandidata za gradonačelnika Srpske radikalne stranke Aleksandra Vučića (www.vucic-bg.org). Ni jedan ni drugi neće vas oboriti s nogu, oba su koncipirana na relativno staromodan način. Na sajtu demokrata postoji link do fejsbuk grupe posvećene njihovoj kampanji (890 članova u ponedeljak uveče), kao i link na Jutjub, gde se nalaze njihovi predizborni spotovi. Ostalo je već viđeno u ranijim kampanjama, recimo onoj prošlogodišnjoj, a ni tada nije bilo revolucionarno.

Vučićev sajt još je siromašniji. I tako skromno zamišljen nije sasvim popunjen, nedostaje čak i biografija kandidata, što govori da je na brzinu pripremljen i da niko ne stiže njime ozbiljno da se bavi. Postoji mogućnost da živne u narednim danima, mada u to iskreno sumnjam. Kampanja na internetu i dalje ostaje za neke izbore u budućnosti, najverovatnije dalekoj. Da bude jasno, to ne znači da na sajtovima političkih stranaka nema aktivnosti, ali ona se ne razlikuje od one kada izbora nema, osim što se vesti (o kampanji) malo češće objavljuju.

Gotovo svi kandidati za gradonačelnika Beograda, sem Žarka Obradovića iz SPS-a, prolaze Vikipedija test. To znači da imaju odrednicu na ovoj enciklopediji koja se pojavljuje kao prvi rezultat pretraživanja na Guglu. Preporuka im je da je dobro pogledaju i utvrde ima li tu podataka koji nisu tačni. Aleksandar Vučić je posebno interesantan jer u njegovom slučaju pretraga kao prvi rezultat daje odrednicu na srpskom ogranku Vikipedije, doduše latiničnom. Ostali su na engleskom (Vučiću je engleska varijanta pod četiri).

Ako se izuzmu mogućnost slanja imejlova kandidatima i sporadična ponuda za pisanim, video i foto komentarima i porukama (koji se mogu učitati na sajt), neke posebne predizborne interakcije sa biračima i simpatizerima nema. Ni birači se nisu primili, tako da na sajtovima nema naročito razvijene diskusije, čak ni na fejsbuk grupi Demokratske stranke. To ne iznenađuje jer stranke u kampanji i ne pozivaju birače da posećuju njihove sajtove, pa ni prezentacije za mobilne telefone. Nema poziva za donacije niti uputstva kako neko može da pomogne kampanju, parama ili sopstvenom aktivnošću. A to je ono što internet čini atraktivnim u kampanji.

Od izbora 1997. redovno pišem o upotrebi interneta u političkim kampanjama. Pred svaku kampanju nadam se da ću videti sajt koji spaja nečiju političku aktivnost sa biračima. Naravno, nada umire poslednja, mada je i vera na izdisaju.