Čudo neviđeno – Srbi u Hrvatskoj, naši avioni u Grčkoj, a i Obren Joksimović postao direktor Radio Fokusa

Tri Morave: Koliki je gaz jahte Željka Mitrovića

Glavni urednik „Vremena“, autor ove kolumne, voleo bi da se u nedeljniku koji uređuje rasplamsa polemika koja je, možda, začeta tekstom, reagovanjem Milke Forcan, potpredsednice Delta holdinga, (vidi pod rubriku Društvo) na tekst Vladimira Todorića iz prošlog broja „Vremena“ oko (ne)mogućnosti srpskih firmi da investiraju u Sloveniju i Hrvatsku.

Duboko verujem da izlazak iz sveta ideologije u svet para otvara puteve i narodne oči i da bi valjalo u danima, nedeljama, mesecima, pa i godinama koje slede da se bavimo nečim što ima veze s realnim životom, aman sam uveren da ćemo se, makar kada je o medijima reč, baviti zaumnim temama koje, možda, povećavaju tiraž, od danas do sutra, pa će se sa sušenjem ove grane vlasti, medijske, osušiti i tanane nade da možemo biti normalno društvo.

Ova opšta mesta predstavljaju tek uvod u nešto što je vrlo banalno. „Press“, štampana stvar u ekspanziji, potpomognuta u delu projekta, barem tako bruji čaršija, i parama Miroslava Miškovića, objavio je u utorak na naslovnoj strani jedan tabloidni blok šarenih naslova i montiranih slika o tome da Srbi „pamte kao kokoške“, odnosno da su razgrabili turističke aranžmane za Hrvatsku, da je interesovanje poraslo „duplo“ i sve to začinilo palac velikim naslovom „Bruka“.

„Press“ je tako ispresovao običan svet kome je do letovanja u Hrvatskoj, a koliko juče opisivao je dirljivu atmosferu na Brionima, pomenutu u prošloj kolumni, gde su uplovile jahte Željka Mitrovića, Bobe Živojinovića, a i Miškovićeva je viđena makar u Makarskoj. Ovde, inače, traje polemika čiji je veći, mislim na brod, aman se „Press“ s ambicijom da se ozbiljno bavi ekonomskim temama ostrvio na običan svet koji se odlučio da svoj novac potroši u Hrvatskoj, dok su ovi s jahtama ostali u sigurnim vodama, nepozvani da rodoljubno plove, koliko im je volja, po sve tri Morave.

Vatra: Da nije reč o kanaderima koje je prodao Milan Milutinović

Recimo da je tačna vest da je Mišković dao pare za ekspanziju te vrste polit-ekonomskog primitivizma, ali šta da radimo s našim parama. Naime, ako vlasnik Delta holdinga utvrdi da ima posla s nepouzadnim svetom koji na dvostrukim aršinima gradi predstavu o događajima i ljudima, verujući da ono što je dozvoljeno, recimo, Željku Mirtroviću nije dozvoljeno nama volovima, makar da je reč o letovanju u Hrvatskoj, on može da prestane to da plaća. Ja pretplatu za RTS mogu da ne plaćam, ali će ovi da me tuže, bez prava prigovora koji bi se sveo na moje osećanje da sam obmanut vestima u slučaju srpske pomoći Grcima zahvaćenim vatrom istorijskih razmera.

U dva dana najmanje dva puta sam čuo na RTS-u da smo mi, država Srbija, u Grčku poslali šest aviona, kao oblik pomoći. Mi, u državi Srbiji, znamo da imamo ukupno dva aviona, jedan civilni i jedan vojni, mislim dva ispravna aviona, oba neprikladna za gašenje vatre. A to znaju i ovi s RTS-a, ali im je, nekako, zgodno došlo da dva puta ponavljaju grešku grčkih medija ili grčke administracije, pa vest čitaju s naznakom „kako se u Grčkoj saopštava“, što će reći da ovi omamljeni vatrom lupaju gluposti, ali mnogo lepo zvuči da smo „braći u nevolji“ poslali šest aviona, aman ako nije reč o onih pet Željka Mitrovića i još jednim nekog od njih, ako nije bio zauzet još prošle nedelje pomenutim prevoženjem Čankovih fazana iz Novog Sada na Brione, a da se niko nije dosetio naslova „Srpske ptice u hrvatskoj šerpi“ što bi bilo još dirljivije od priče o srpskim turistima, takođe očerupanim, ali barem preživelim put u lepu njihovu.

Nije baš tačno da mediji formiraju društvenu svest. Reč je o interakciji. Stanje u društvu oslikava se u medijima, u širokom rasponu, od „Pressa“ do RTS-a, gde prvi misle da ugađaju Miškovićevoj ozlojeđenosti zbog nemogućnosti da plasira novac u komšiluk, dok drugi veruju da je vest o moći države mnogo dobra i kad nije tačna.

Dve decenije potom: Sve srpsko nekome je mrsko

Tako je, odjednom, preko noći i Radio Fokus, jedan od emitera s nacionalnom frekvencijom, ušao u fokus pažnje javnosti, kao proizvod društvenog stanja, potrebe jedne grupe ljude da svoje emocije i frustracije izrazi direktno, nepatvoreno, da se majke majčine napsuje Ahtisariju i ostalim ahtisarijima, a još da ga voditelji hrabre u tom naumu. Onda je Nezavisno udruženje novinara Srbije, potpomognuto Nezavisnim društvom novinara Vojvodine, javno upozorilo da se s ovog radijskog kanala emituje govor mržnje, te pozvalo RRA da primeni zakon i spreči ove pojave.

RRA se, kao i obično, napravio neveštim, ali Obren Joksimović, odnedavno direktor ovog Radija, bivši ministar zdravlja i nekadašnji visoki funkcioner DSS-a, odbranio se od ovih nezavisnih u desetercu: „Napadaju sve što je srpsko, jer sve što je srpsko njima je mrsko“.

Ovih dana iz jednog magazina pozvali su me da napišem nešto oko svojih sećanja na predvečerje i samu Osmu sednicu Saveza komunista Srbije koja se odigrala pre dve decenije. Ne bih da poredim ono s ovim. Ali bih da upozorim ne neku vrstu medijske sličnosti: ugađanje pretpostavljenim željama moćnih, veličanje državne moći i srpskost kao izgovor za svaki postupak.