Studentski protest: Hrabrost da se misli sopstvenom glavom
Udobno je biti vođen. Pružiš ručicu i ideš kuda te vode. Ne misliš. Ne pitaš. Prepuštaš se. Slušaš vođu. Ne izlaziš iz samoskrivljene nezrelosti. Studenti Srbije to odbijaju
Sa imenom Jugoslavija, po svemu sudeću, u istoriju ide i internet sufiks za tu zemlju. Reč je o domenu najvišeg nivoa (TLD tj. Top Level Domain), koji se dodeljuje svakoj državi, da ga uređuje po sopstvenoj volji. U našem slučaju to je ono „.yu„. Slično kao i kod automobilskih i brojnih drugih oznaka (Made in YU), kojima uskoro mora da se nađe adekvatna zamena. To „uskoro“ zavisi od strpljenja organizacija koje brinu o standardima (vidi www.iso.org) i koje su spremne da nam progledaju kroz prste neko razumno vreme (jednu do dve godine) u nadi da ćemo do tada rešiti problem državne skraćenice. Naš problem je što je državna zajednica oročena na nešto duži rok (tri godine) i niko se, najradije, do tada ne bi upuštao u eksperimente koje budućnost može da demantuje. Što bi se sa svetom nekako moglo izgladiti, kada problem ne bi rastao u međuvremenu.
TLD se odnedavno nalazi pod administracijom Zavoda za informatiku i internet, koji odlučuje o tome šta se sve i kako pod tim domenom može registrovati. Doskora su se time bavili entuzijasti (veoma stručni, doduše) i registracija je bila besplatna. Uskoro bi se ta usluga mogla naplaćivati, makar i simbolično, radi daljeg razvoja državnog domena.
Reč je o veoma važnoj stvari jer je to osnov za uređivanje stanja na domaćem internetu. Prema sada važećim propisima, samo internet provajderi mogu registrovati svoje domene odmah ispod državnog (npr. Eunet.yu ili Sezampro.yu itd.), dok svi ostali moraju u domen da uključe i kategorizaciju (kao vreme.co.yu za ovaj list ili sr.gov.yu za Vladu Srbije ili bg.ac.yu za Beogradski univerzitet). Postoje predlozi da se dozvoli masovno registrovanje pod nacionalni domen, kao što je slučaj u Hrvatskoj, gde nije obavezno da se umeću akronimi poput .co .ac .gov .org i slično.
Kako god bude bilo, najpre se mora utvrditi kako će sufiks glasiti. Zadržavanje .yu nekima zvuči kao dobro rešenje, ali ima nedostatak koji se ne može ignorisati. Do sada je, naime, pod tim TLD registrovano nešto manje od 16.000 domena koji bi morali da se menjaju, a to povlači sa sobom ogromne troškove (štampani materijali s tim adresama i internet komunikacija koja se obavlja preko njih). Ukoliko se sufiks hitno ne promeni, taj broj će rasti i svaka buduća promena biće višestruko skuplja. Što otvara novi problem: u šta promeniti .yu?
TL domene dodeljuje organizacija ICANN, koja i inače globalno uređuje odnose na mreži i na njenom spisku već se nalazi 240 zemalja (www.iana.org/cctld/cctld–whois.htm). To znači da je velik broj skraćenica već zauzet. Recimo .sr (Surinam) i .cg (Kongo) budući da ima onih koji misle da je najpametnije domene za Srbiju i Crnu Goru razdvojiti. Ni nova državna zajednica nije bolje sreće jer nisu slobodni ni .sm (San Marino) ni .ms (Montserat). Ne može ni .sc (Sejšeli), ali bi moglo .cs (od Crna Gora i Srbija). U slučaju Srbije moguć bi bio i sufiks .sj (jedini koji nije zauzet a sadrži slova iz imena države) dok je za Crnu Goru slobodno samo .me (sve druge kombinacije na C i M već su u upotrebi!). Nažalost, ne može ni .dz od „državna zajednica“ jer već pripada Alžiru.
Pitanje državnog domena moralo bi se rešiti hitno, makar i rezervisanjem ovih domena koji su preostali. Ko zna da li budućnost donosi države koje bi i na njih mogle da bace oko.
Udobno je biti vođen. Pružiš ručicu i ideš kuda te vode. Ne misliš. Ne pitaš. Prepuštaš se. Slušaš vođu. Ne izlaziš iz samoskrivljene nezrelosti. Studenti Srbije to odbijaju
Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić sugrađane naziva „oholim i osionim“ zato što traže odgovornost i pravdu zbog tragedije na tek rekonstruisanoj železničkoj stanici. Ovakve izjave izazivaju bes i sablazan
Tokom blokada u petak samo ludom srećom niko nije poginuo. Ali, fitilji su sve kraći. Tako to biva onde gde vlast ima samo jedan princip – da ostane na vlasti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upravo je nacrtao mete na leđima studenata koji traže pravdu blokiranjem fakulteta. Treba li sada da vajne „patriote“ potežu štangle, noževe i bejzbol palice na ove momke i devojke optužene da su gramzivi plaćenici
Srednjoškolce je nemoguće zaplašiti, jer ih nije briga za posledice, iako su ih svesni. Svaki pokušaj pritiska na njih rezultiraće samo još većim buntom. Nemojte ih potcenjivati
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve