Kompanija Meta (Fejsbuk, Instagram, Votsap) objavila je da će se založiti za to da se u svim državama gde se nalaze njihovi korisnici uvede zabrana korišćenja alata veštačke inteligencije za političko oglašavanje i komunikaciju sa biračima. Ti alati, inače, pomažu oglašivačima da dođu do mušterija kreirajući kvalitetne oglase i analitiku koja uz njih ide, s tim što Meta sada pokušava da to limitira onima koji prodaju lekove, finansijske usluge, nekretnine, a naročitu pažnju obraćaju na izbore.
Veštačka inteligencija mogla bi da ima i pozitivnu i negativnu ulogu u političkim kampanjama, s tim što strah od negativne nadilazi ono što bi bilo korisno i političarima i biračima.
U pozitivnom smislu veštačka inteligencija mogla bi da pomogne prilikom pisanja nacrta zakona, ali i kod analiziranja predloženih zakona. Štedela bi vreme i ukazivala na ono što je nekoj političkoj opciji veoma bitno. Pozitivnim bi se, donekle, moglo smatrati i asistiranje veštačke inteligencije u prikupljanju donacija, pa i u kreiranju političkih poruka. Recimo, na jednostavno pitanje da predloži slogan za neodređenu stranku na predstojećim izborima u Srbiji, chatGPT je izbacio sledeći: “Zajedno za bolju Srbiju. Sigurnost. Prosperitet. Jedinstvo.” Slogan je pratilo kratko obrazloženje zašto su ovi pojmovi trenutno u Srbiji ključni, odnosno privlačni za birače.
Čet bot mogao bi bez problema da definiše i obrazloži politiku stranke i to posebno za različite društvene grupe i uzraste. Onda bi neko drugo sredstvo veštačke inteligencije moglo da ih plasira upravo onima za koje je to kreirano. Praktično bez ikakvog kreativnog uticaja ljudi ako se izuzmu sadržaji na kojima se bot učio.
To nije kažnjivo, čak ni previše nemoralno, pitanje je i da li se može ograničiti. Mnogo veći problem su negativne poruke i lažne vesti koje čet bot može da kreira i prilagođava onome kome su namenjene. Iako su botovi kreirani tako da ne pišu negativno, ta ograničenja se mogu relativno lako zaobići.
Zato stručnjaci za politiku na internetu korisnicima preporučuju da budu veoma oprezni tokom predizborne kampanje kada su društvene mreže u pitanju. Najradikalniji savet je da ih uopšte ne koristite do izbora, nijednu, jer su sve šanse da nas tamo vrebaju poruke kreirane po našoj meri.
Drugi savet je da budete paranoični, odnosno da ne verujete ničemu što na mreži vidite ili pročitate. Prvi utisak može bitno da utiče na vaš stav i zato sve, kažu, treba tretirati kao neistinu odnosno podmetačinu. I onda se posvetite proveri informacije iz više izvora dok ne utvrdite šta je zaista tačno.
Kada se sve ovo sabere, dolazimo do pomalo zastrašujućeg scenarija. Sposoban korisnik veštačke inteligencije mogao bi uz njenu pomoć da osmisli ideologiju, formira stranku, učlani ljude koje bi uz pomoć algoritama i kombinacije lažnih vesti i manipulacija nahvatao na društvenim mrežama i onda da na sličan način privuče glasače. Do pre godinu dana ovo bi bila dobra osnova za naučnofantastični roman. Danas, naučna fantastika nije ni da umesto tog nekog čoveka, korisnika, sve ovo izvede veštačka inteligencija, dok bi ljudi poslužili samo kao glasači.
