Evropa više nema izgovor. Sve što treba da radi za promenu svog „proizvoda“ i svoje percepcije je dobro poznato iz teorije i prakse brendova. Oni preživljavaju, razvijaju se i napreduju u tornadu trendova, tehnologija, životnih stilova i geopolitičkih dešavanja. Brendovi su majstori adaptiranja, stvorenja prakse i mita, u permanentnoj reinkarnaciji evolucijom korisničkog iskustva i percepcije. Mnogi brendovi su stariji od EU i, ako ova svoju evoluciju ne shvati ozbiljno, nadživeće je.
Nauka i struka su veliki prijatelji Brenda EU, ako želi da sluša. Kako razviti preventive za neprijateljske igrače koji žele da podriju izbore? Makronov tim ima odgovor, proveren u praksi. Na poslednjim francuskim predsedničkim izborima, uprkos orkestriranoj kampanji „curenja“ navodno kompromitujućih informacija, napadači nisu uspeli, iz tri razloga.
Jedan je kartezijanska priroda francuskog društva, u kome se racionalno i kritičko razmišljanje stimuliše još od osnovne škole, podržano robusnom medijskom sferom u kojoj je uloga tabloida znatno manja nego u mnogim drugim zemljama. Izgleda da je zbog toga Francuze malo teže prevariti…
Drugi je bila dobra priprema Makronovih komunikacionih timova: detaljno su proučili američka i britanska iskustva, metode delovanja napadača, sekvence i tajminge napada, tehničku pripremu potrebnu za odbranu, edukacija i koordinacija ključnih timova, preventivni pritisak (pretnju) na globalne digitalne platforme da blagovremeno reaguju. Probali su da zapuše sve rupe.
Treći razlog je organizovanje za brzo i koordinisano delovanje. Trenutno objavljivanje hakerskih napada, postavljanje lažnih informativnih mamaca (digital blurring), snažno prisustvo komunikacionog tima na društvenim mrežama („vilenjaci“), upotreba humora i ironije i trivijalizacija sadržaja koji su hakovani, ali i jak pritisak na masovne medije da se ponašaju odgovorno – sve zajedno je stvorilo snažan front protiv napadača.
Nauka, ako je nekoga uopšte briga da pita, zna i kako se mržnja ponaša na ekranima. Zgrušnjava se, bukvalno, kao mleko. Pitajte prof. Nila Džonsona sa Univerziteta Džordž Vašington, istaknutog fizičara koji primenjuje kompleksnu matematiku na ljudsko ponašanje, s iznenađujućim rezultatima.
Postoji samo oko hiljadu digitalnih „grudvi“ mržnje u svetskom digitalnom prostoru. Nama deluje da je to sve što postoji, ali je njihova koncentracija, uglavnom oko pojedinih velikih tema, mnogo manja; neke su planine i gromade, sa oko sto hiljada članova, neke bukvalno grudve sa samo deset, ali je poenta da ih kao koncentrisana mesta koja truju digitalnu sferu nema mnogo. Organizovana borba protiv njih ima mnogo uži fokus nego što se obično misli. Ovo je suprotno našim intuitivnim analogijama da se ekranska mržnja širi kao „rak“ ili „virus“. Istina je malo drugačija: zgrušnjava se, kiseli se, kao bajato mleko u frižideru. Veze u tom „kiseljenju“, pokazuje analiza, skoro su identične hemijskim, mnogo više nego epidemiološkim. Mržnja je želatin.
Još je značajniji nalaz da je za njegovo rastakanje dovoljno da se po potpuno slučajnom uzorku neutrališe samo deset procenata ovih „ugrušaka“. Ako su neki od njih veliki, utoliko bolje, ali čak i potpuno slučajno odabrana desetina počinje da rasparuje ovo mračno tkanje. Prof. Džonson ima i spisak i linkove, za svih hiljadu ugrušaka, kao i načine na koji su povezani. Organizovana, koncentrisana akcija najvećeg svetskog ekonomskog bloka za regularnu neutralizaciju ove slučajne desetine donela bi svetskom digitalnom prostoru više koristi nego sve parlamentarne istrage i mlitavi zakonski pokušaji regulacije do sada.
I tako… Strateško ćutanje više nije rešenje. Brend Evropa je u opasnosti najviše od sebe samog. Mora da se ponovo „uokviri“, da evoluira, da se ugleda na uspešne brendove koji opstaju, neki već vekovima. Brendu EU treba profesionalno upravljanje.
Ili to, ili…
(kraj)
