Iskreno, kada mi je upravnik Narodne biblioteke Sreten Ugričić javio da je veb-sajt www.nb.rs dobio najviši mogući rejting na pretraživaču Gugl, takozvani PR 10 (PR od Pejdž rank), mislio sam da je reč o nekom nesporazumu, tačnije, o lošem tumačenju ili grešci. Jer, do juna ove godine taj rang je imalo samo 13 veb-sajtova u celom svetu, a sada ih je sa tom ocenom nešto malo više od trideset. I među njima Narodna biblioteka? Ma, važi.
Kako je Sreten ozbiljan čovek na važnoj funkciji, ipak sam krenuo da proverim o čemu on to govori i nemalo se iznenadio kada se pokazalo da nije u pitanju greška. Sad već nisam verovao ni samome sebi pa sam se raspitao kod stručnih ljudi i ispostavilo se da je vest tačna, koliko god da je neverovatna.
Ne treba objašnjavati koliko je Gugl danas važan. Mnogi ljudi
poistovećuju internet sa Guglom. Dobiti tako visok rang na ovom pretraživaču slično je kao da vas pozovu da na nekoj svečanoj večeri budete za stolom sa Obamom, Hu Đintaom i Putinom, uz još dvadesetak najznačajnijih ljudi iz sveta politike i biznisa.
Zamišljam Sretena Ugričića u tom društvu i jasno mi je u kakvim se
problemima tek sada nalazi. Jer samo sedenje za stolom, sem što je značajna uspomena i priznanje, ne donosi ništa. Treba znati kako da iskoristite takvu šansu, to jest koju temu da pokušate da nametnete, da biste zainteresovali prisutne i možda otvorili sebi neke nove mogućnosti.
Da se vratimo pejdž ranku, on je rezultat dosta komplikovane računice koja uzima u obzir više desetina kriterijuma i na osnovu njih određuje relevantnost nekog sajta u svojoj oblasti. Rang deset tako imaju Majkrosoft, Adobe, IBM, Bela kuća kao najznačajniji u svom domenu, odnosno kao sajtovi prema kojima se najčešće pružaju linkovi. U tom rangiranju biblioteke imaju povlašćen položaj što samo donekle objašnjava rezultat Narodne biblioteke Srbije. Jer rang deset ima još samo Evropska digitalna biblioteka.
Ovaj uspeh je, dakle, teško objašnjiv i dobra je tema za domaće eksperte za pretraživanje. Sumnjam da je ponovljiv, ali bi mogao da pomogne da se rang domaćih sajtova podigne to jest da se javljaju na višim mestima kod rezultata pretraživanja. Narodna biblioteka treba da smisli način kako da ovaj rang pretvori u nešto opipljivo to jest materijalno, a da ne odstupi od osnovne ideje svog sajta, a to je stvaranje prave nacionalne digitalne biblioteke.
Za sada im taj posao sa digitalnom bibliotekom odlično ide. Na sajtu se nalazi nekoliko miliona dokumenata, a za novinare je svakako najzanimljivija kompletna arhiva predratne „Politike“ (od januara 1904. do aprila 1941). Tu je i fototipsko izdanje „Zenita“, „Novina Serbskih“, „Nevena“ i još dvadesetak časopisa iz srpske istorije. I KoBSon, sistem za nabavku koji omogućuje obnovu bibliotečkog fonda.
Za svaki sajt na internetu od ogromnog je značaja da bude povezan sa sajtom koji ima visok pejdž rank, jer tako i sam postaje više rangiran kod pretraživanja. S druge strane, sajt Narodne biblioteke je narodno blago u pravom smislu te reči i takve stvari se ne komercijalizuju, mada će takvih pritisaka verovatno biti. Ali treba ih tretirati baš kao da je u pitanju predlog da se zgrada biblioteke pretvori u šoping mol, jer je na sjajnom mestu.
Kako će www.nb.rs održati ovaj rezultat nemoguće je reći, ali od toga je mnogo važnije da je taj projekat na dobroj stazi, da nema baš nijednu mrlju posmatrano sa korisničke strane i da u njega, kada se već nametnuo, treba dodatno uložiti ne bi li se ustoličio kao ključno mesto srpske kulture na internetu.
