Priča kaže kako štedljivi Piroćanci ovih dana neprekidno puštaju svojoj deci snimak samoubistva hrvatskog generala Slobodana Praljka u Haškom tribunalu i govore: Deco, Deda Mraz se utepaja, nema paketići ove godine…
Jeste da je Pirot podaleko od Mostara i još dalje od Haga, ali ovaj snimak je postao deo televizijske istorije, jer po svojoj strukturi podseća na rijaliti programe. Najpopularniji TV žanr tako je uspeo da probije barijeru takozvanog „ozbiljnog“ sadržaja i obeleži kraj rada Međunarodnog tribunala za teritoriju bivše Jugoslavije. Pre ovog bizarnog događaja, Haški tribunal je u TV klasiku ustoličio pojmove BHS jezika (apstraktne jezičke forme karakteristične za rad prevodilaca), maskiranog i zaštićenog svedoka (gde je lik zamagljen kockicama koje se pomeraju, a glas modifikovan i modulisan), kao i ispade Vojislava Šešelja koji je psovao i vređao sudije i tužioce. Bilo je i komičnih rijaliti elemenata u iskazima svedoka – sa jezičkim dilemama „Po“ ili „Jo“ kod Albanaca, ili Borisava Jovića kome je tokom iskaza zazvonio mobilni, a on ga panično jurio i gasio poput Mistera Bina. Sve je to ipak otišlo u drugi plan kada je Praljak po izricanju presude pred kamerama odbacio optužbe i popio cijanid. Ovim potezom je makar privremeno u drugi plan stavljena činjenica da je Hrvatska praktično potvrđena kao agresor na teritoriju susedne Bosne i Hercegovine, što će svakako imati reperkusije na odnose ove dve zemlje. A za paketići za decu u Pirot, to će vidimo!
Rijaliti je protekle nedelje ponovo ključna TV forma, jer je u žižu interesovanja stavio upravo etička pitanja kada je televizija u pitanju. U šou-programu „Parovi“ na televiziji Happy, produkcija je posle pritisaka takmičara iz prošle sezone priznala da je lažirala trudnoću jedne od takmičarki da bi povećala rejtinge emisije. Da zlo bude veće, lažiran je i spontani pobačaj, jer trudnoće nije ni bilo, a sve je urađeno uz pomoć jedne privatne lekarske klinike! Ove sezone, ponovo imamo trudnoću jedne takmičarke, a produkcija je odlučila da produži šou, opet uz kontrolu privatne klinike, a dotična devojka je tri puta pred kamerama radila test trudnoće da bi razuverila Produkciju, zatim roditelje i konačno nepoverljivog partnera, oca deteta. Pomislite samo koliko je tu tanka etička granica, koja je po mom mišljenju ozbiljno pregažena, jer se tu neko poigravao gledaocima, a zatim manipulisao trudnoćom neke labilne osobe koja se nalazi u izolaciji. Tim pre je neobično što je jedini argument Happy televizije za ovakvo ponašanje – rejting, kao univerzalno merilo TV sadržaja.
Slično selektivno slepilo primetio sam kada je ovih dana pred jednim skupštinskim odborom gostovao predstavnik REM-a, nezavisnog tela koje se bavi praćenjem i regulacijom TV programa u Srbiji. Ispostavilo se da je jedini problem u radu ove institucije kirija koju plaćaju, jer ne mogu zakonski da kupe adekvatan prostor za svoj rad. Inače, sve ostalo u TV programima je suuuper!
Etička dilema postoji i u drugom rijaliti oku u glavi u Srbiji. Jedna od učesnica šou-programa „Zadruga“ je maloletnica koja se prijavila bez saglasnosti svoje majke, njene starateljke. Da zlo bude veće, ova devojka je već dospela u tabloide kao ljubavnica pevača Šake Polumente kada je objavila njegove ljubavno/erotske poruke. Ova tinejdžerka je takođe nestabilnog psihičkog statusa i pred kamerama je već praktično izvela pokušaj samoubistva. Završila je u bolnici i nakon kratke rehabilitacije vratila se u šou, dakle u izolaciju. Znači, imamo osobu koja po barem dva osnova ne može biti deo rijaliti programa. Uprkos novcu koji dobija, očigledno se ne vodi računa o dugoročnim i ozbiljnim posledicama na njeno psihičko zdravlje.
Na kraju, rijaliti programi u Srbiji su uspeli da učine ono što nijednom političaru nikada nije pošlo za rukom. Takmičari i takmičarke se mesecima svađaju, tuku, vređaju, seksaju, prave decu, lažu, plaču, udaju se i razvode, ali nikada, ama baš nikada – ne pominju politiku! Zamislite 20 ljudi na bilo kom drugom mestu u Srbiji, a ja sam siguram da bi već nakon 20 minuta ili na televiziji, ili u razgovoru neko pomenuo Vučića, u bilo kakvom kontekstu, ili bilo kakvim povodom. Međutim, u rijaliti programima je to strogo zabranjeno, a definisano je veoma eufemistički kao „zabrana komentarisanja događaja iz spoljnog sveta“. Verujem da ni u najtiranskijim diktaturama na ovoj planeti nijednom režimu nije uspelo da potpuno odstrani ovu temu iz života svojih građana ili podanika. Međutim, „Zadruzi“ i „Parovima“ je to pošlo za rukom i još uvek uspešno funkcioniše, jer inače bivate izbačeni u surovi „spoljni svet“ bez honorara iz tog apolitičnog Edena.
Na radost naše vlasti, milioni koji hipnotisano gledaju tuđe živote, takođe beže u svet bez politike, i to besplatno. Zato valjda Predsednik najviše voli da gostuje na televizijama Pink i Happy, jer ma kako teške bile teme o kojima Vučić govori, gledaoci će se rado vratiti u apolitični rijaliti svet pre nego što su probali plod Drveta poznanja dobra i zla.
