Prošlonedeljni katalog saveta kako da budete dosadni podstakao je mnoštvo čitalaca da prijave ono što ubi boga u njima, sedamnaestoro građana drži da i puka vanjština može/mora postati predmetom ove naučne grane u povoju te punonadežno šalje slike svojih kandidata, za sada im ostaje samo sličica u uglu – šta je dosadnije od modela kome očito godi kako je pre deset godina ispao (mada ga je Goranka i tada prikazala prihvatljivijim nego što je bio!), da, jedna građanka me je na Slaviji pitala zašto kolumniste ne fotografišu onoga dana kad predaju tekst, čitaoci bi videli u kom je stanju i raspoloženju autor tog dana bio a redovni pretplatnici bi od izrezanih slika mogli napraviti strip, kratku istoriju propadanja (ovo nije rekla ali sam pomislio), uglavnom, dosade se nakupilo toliko da je naučno njezino klasifikovanje nužno, ali pre nego što se upustimo u tu lineovsku rabotu prikupimo još malo sirove građe!
NISAM ČLAN NIJEDNE PARTIJE – Ovo čovek čuje barem pet puta nedeljno, vlasnik uzrečice prevali je preko umornih a zapravo neumornih usana šest do osam puta dnevno, nisam član nijedne partije, a mogao bih da budem član svake, neki su me i zvali, ali me nisu dostojne ni kao člana, ni kao rukovodioca, ni kao simpatizera, imao bih od toga kojekakve koristi, ali bih izgubio ovu nepristrasnost koja mi omogućava da stvari vidim bez ideoloških natruha…
TAJ I TAJ – ANALITIČAR – Stalež koji izmiče nauci a sam analizira na strogo naučnoj osnovi. Pozovite analitičara u kontakt-emisiju – upropastiće sve što ste zamislili: šta god kažu ostali gosti (koji jesu članovi Partija), analitičar će reći: eto, iz njih govori partijski interes, strah da će nekom svojom nespretnom izjavom sniziti rejting partije, dočim ovo što ću vam ja reći govor je nauke, uma opskrbljenog mnogim znanjem a ravnodušnog prema takozvanoj svakodnevici.
ĐORĐ. VUKADINOVI. – Divani kao Kosta Čavoški, zanosi na Banat, unapred uživa u onome što će reći a što je nepobitno; iako se činilo da mu je sir Oliver Antić mnogo simpatičniji od Tadićevog savetnika za zdravlje i medije (koji su bolest savremenog doba), sačuvao je imidž naučnog radnika koji gostuje iz čiste simpatije naspram javnosti: homo sapiens kome ni iz džepa ni u džep.
KAKO SU SE UPOZNALI – Pripadnike/ce jednoga pola kopka kako je sudbina udesila da se dvoje ljudi sretnu (da dobiju porod za podičiti se i da se posle petnaest godina razvedu baš kad im starije dete bude posred puberteta), dočim je pripadnicama/cima suprotnog pola potpuno svejedno.
MOŽDA ĆU DATI OSTAVKU NA JEDNU OD ČETRDESET MOJIH FUNKCIJA I TO NA ONU KOJA MI JE NAJMANjE PRIRASLA SRCU – Kao da nam nisu dovoljna klizišta i poplave, nad Srbijom se nadneo oblak moguće a možda i nemoguće ostavke Rasima Ljajića: Koštunica mi se ljuto zamerio, ostaću ministar i nadzorni organ dvosmerne saradnje sa Hagom jer je to jedini način da se nenasilnim sredstvima borim protiv tog naoko pospanog čoveka toliko sklonog svakojem zulumu.
BEOGRAD KOJEG VIŠE NEMA – Prođem juče ulicom Maršala Tita, koja se više tako ne zove, vidim ne vidim „Minjon“ – neka banka. Sagovornik može da ubaci koju o starim zanatima koji su izumrli umesto da im se produži vek kao u svim kulturnim zemljama, običaji nam doduše nisu svi nestali, ali mnogi jesu, a ovi novi im nisu ni prineti.
SNEG JE I OVE ZIME IZNENADIO PUTARE – Ako već pišete u gradskoj rubrici (iako ste rođeni za kulturnu rubriku tj. za radikalski dnevnik) iskoristite ovu baštinjenu duhovitost, na nju imate pravo čak i kad takozvani putari (čije ime živi samo u novinama i to dok traje mećava) očiste sve što se očistiti da, moglo je to i brže, ujedite ih svejedno, a ako je bilo i brzo recite neodustajno da ta i ta ulica na Senjaku nije bila očišćena, vatrogasci, hitna pomoć, policija, raznosači pice – niko nije mogao da priđe.
SAMO DA IDE REDOM – Najpametnija stvar za kazati kad već dođe dotle da neko umre. Ako je pokojnik star – uklapa se i mnogo znači svojti gde je svaki ma koliko bio ožalošćen pripadnik dužan opomenuti se da je bogu na istinu mogao otići baš on iako je mnogo mlađi i zdraviji od pokojnika; ako umre neko ko nije star, opet se može isto reći: kad bi bar išlo redom, eto, baba mu živa iako puši a izgleda i pije, a on ode (u cvetu, najb. god. etc.).
DNEVNICI ĆE POČINjATI KULTUROM – Kad mi srpski radikali budemo došli na vlast svi dnevnici počinjaće vestima iz kulture: koji je nobelovac po babi Srbin, koji je naš čovek u dijaspori otkrio nešto usled čega je vanredno primljen u tamošnju ANU, Oliver Antić deklamovaće svake večeri Fausta i tako se odužiti njegovom autoru koji je čitao i cenio samo naše junačke pesme te plakao što nije pravoslavan i što njegov jezik ima tako dugačke reči nepodesne za deseterac, na samrti je izrazio nadu da se stanovnici rajskog naselja sporazumevaju na tom neusporedivom metru.
