U Solunu je u subotu otvoren metro koji je i istovremeno i muzej, što je jedinstven slučaj u svetu.
Tokom gradnje metroa pod zemljom je otkriveno preko 300.000 artefakata iz duge i raznolike istorije grada. Ni jedan nije uništen, zatrpan, ili premešten na neko drugo mesto, nego su sačuvani i izloženi u posebno napravljenim prostorima na stanicama duž metroa.
Attiko metro, kompanija zadužena za ceo projekat, hteo je da izvadi nalaze i premesti ih na neko drugo mesto, dok su arheološke službe dokazivale da ih ne bi trebalo pomerati i zahtevale da trasa metroa zaobiđe lokalitete. Gradsko veće se složilo sa predlogom stručnjaka.
Zatim je gradonačelnik Janis Butaris izneo slučaj Državnom savetu, najvišem administrativnom telu u Grčkoj, koje je odlučilo da arheološke nalaze treba sačuvati i pokazati, jer je to najbolje i najkorisnije i po Solun i državu, a i po prošlost i sadašnjost – bez obzira što će zbog toga sve više da košta i duže da traje.
Jer, u pitanju je bio opšti interes.
Beogradska tvrđava
Za Beograd danas, ova priča iz Soluna ima dejstvo kontrasta: podcrtava, izoštrava i pojačava saznanje da kod nas nije tako, da ovdašnja gradska i državna vlast rade sve suprotno i sve uprkos opštem interesu, i što je najpogubnije, da svoj interes predstavljaju kao javni.
Zato i ne smatraju da je nedozvoljeno i nezamislivo uništavati kulturno nasleđe.
Tako je pre nekoliko godina počelo montiranje gondole na Beogradsku tvrđavu, na spomenik kulture od izuzetnog značaja i arheološki lokalitet, a sudeći po činjenici da u budžetu još uvek postoji stavka za tu namenu, od toga se neće odustati bez obzira na upozorenja silnih međunarodnih i domaćih organizacija i udruženja da je to zločin prema nasleđu.
Prošlog meseca je počelo proširivanje Bulevara vojvode Bojovića unutar granice Beogradske tvrđave. Istina, radovi su nakon intervencije Evrope Nostre zaustavljeni, ali to ne umanjuje činjenicu da su uopšte i započinjani.
Godine 2006, preko puta Kalemegdana, znači na teritoriji Singidunuma, uništen je rimski akvadukt zbog stambene višespratnice. I to, naravno, sve po zakonu.
Trg Republike
Kad je 2018. prvi put prekopavan Trg Republike, pronađena je Virtemberška, odnosno Stambol kapija, najčuvenija kapija u istoriji Beograda. „Grad Beograd se ponosi svojom istorijom i mi ćemo sačuvati ovaj lokalitet, da građani mogu da vide ove bedeme. Radiće se izmena projekta rekonstrukcije. Uradićemo otkop. A, arheološki lokalitet biće pokriven staklom. Pored će se nalaziti informativna tabla. Nemamo mi baš tako puno spomenika da bismo imali taj luksuz da ih ne čuvamo i ne pokazujemo“, rekao je tadašnj zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
A onda je sve zatrpano, bez ikakvog objašnjena. Ne zna se gde je nestalo obećanje, kao ni zašto nisu obavljena istraživanja i ispod saobraćajnica uz Trg Republike, zašto se rekonstrukcija nije iskoristila za nova saznanja o Singidunumu. Samo su na delu Trga Republike ispod kog je ostala Stambol kapija, postavljene nareckane kocke kao obeležje. Međutim, osim Vesića i možda još nekog, niko drugi ne zna šta one označavaju.
Dorćol
Najstariji javni toalet u Beogradu, iz doba Rima, kao i očuvana ulica od kamenih ploča, ispod asfalta su se ukazali 2009. godine, otkriveni su tokom rekonstrukcije tramvajskih šina na uglu Pariske i Tadeuša Košćuška, u centru grada. Popisani su i fotografisani, a zatim su ponovo zasuti zemljom.
Usek
U leto 2022. na Banjici, u Paunovoj ulici u Beogradu, bagerima, zbog kopanja temelja za višespratnicu, uništeno je neolitsko nalazište vinčanske kulture Usek. Usek je kulturno dobro od 1964. godine i jedno je od najvažnijih u našem delu Podunavlja. Ime i prezime tog ko je uništio arheološki lokalitet, ko se osećao toliko moćnim da može da radi šta hoće, ne zna se.
Krivična prijava Tužilaštvu podneta je 20. jula te godine. I nikom ništa.
Vlajkovićeva
Rimski akvadukt sa taložnikom, grobovi i sarkofazi koji su pronađeni u Vlajkovićevoj ulici u Beogradu prilikom prošlogodišnjih arheoloških istraživanja zbog izgradnje podzemne garaže, nisu zatrpani, nego će biti izloženi u prostoru.
Akvadukt je isečen na metarske delove, konzerviran, i sklonjen u hangar u Krnjači da sačeka kad će postati deo dečjeg igrališta pored Narodne Skupštine. Planirano je da zbog akvadukta celo igralište bude u stilu starog Rima.
Videćemo šta će od toga da se desi. Jer, ide Ekspo 2027, državni prioritet.
Belo brdo
Prošle godine u oktobru završena je sanacija klizišta na neolitskom lokalitetu Belo brdo, usled kojeg je ovo, ne samo naše, već i svetsko arheološko nasleđe, godinama nepovratno odlazilo u Dunav. Sad se čeka Centar za posetioce i sve ono resto što je prilikom završetka radova na klizištu najavila Ana Brnabić.
I to ćemo videti. Jer, kao što se zna, Ekspo je prioritet.
I, tako dalje. Jer Beograd ima preko 1000 arheoloških lokaliteta od kojih je mali broj moguće posetiti. Ako razmišljamo samo na nivou finansija, dakle da zanemarimo civilizacijsku odgovornost prema artefaktima, nemoguće je sagledati koliku dobit bi oni doneli da su zaštićeni, uređeni i dostupni javnosti. Plus bi se Beograd pročuo u svetu još po nečem osim po Vučiću i splavovima.
