ŽDRAL: Što nas dvoje ne osnovasmo stranku, ako nas zaokruže samo oni koje slušam kako nemaju za koga da glasaju, eto nama sto sedamdeset poslanika…
LISICA: Znaš šta, ako mi nešto ide na živce to su ti koji nemaju za koga da glasaju, naravno, ako bi za nas glasali i ako bismo zahvaljujući njima došli na vlast, naravno da bi mi postali simpatičniji jedno dva posto…
Ž: Šta bi bio naš slogan?
L: „Gunđali ste – glasajte“…
Ž: „Crna ovca“ je meni super, ali to je zaštićeno, to ti je kad imaš para pa ti stručnjaci smisle reklamu – „Crna ovca belo mleko daje“…
L: Meni je to smešno, verujem da je Mihajlović to sam smislio, mada je mogao i gore da smisli: da je uzeo belu vranu to ne bi mogao da razvije u poslovicu, bela vrana baš ništa ne daje, mada se po meni ni crna ovca nije pretrgla, gde je to mleko i kome ga crnka toliko daje?…
Ž: Moj problem je što imam više ideja kad su tuđe partije u pitanju, „Srbija je velika Palma“, „Dosta smo trpeli dušmansku čalmu, saborno stan’mo pod jednu Palmu“, to bih ustupio za dvesta evra…
L: Ne zanosi se, usredsredi se na našu partiju, daj ime, daj program, mamce, istakni naše prednosti…
Ž: I zabašuri gde smo tanki! Prvo i prvo, gde su nam deca? Vidiš da se ovi takmiče ko ima više dece, Pop Lazićeva rodila troje, što kao kontru beloj kugi što kao omaž starome profesoru koji je na prvom predavanju brucoškinjama Pravnog fakulteta kazao kako je njihov zadatak da rađaju i samo rađaju, male Poplazićke mora da su se zabezeknule ako su gledale mamu u „Klopci“, mužić isto…
L: Mediji su pošteno obnarodovali i ko od političara nema potomstvo, e, sad, da li ove to ukopava ili može da postane prednost, nisam pametna, ja bih, da sam u njihovoj koži, ponavljala kako mi je dobrobit naroda i države jedina na pameti jer nemam radi koga da grabim pare i kuće…
Ž: Da ne zaboravimo haške optuženike, ko njih nema na listi, nema na izborima šta da traži …
L: Naravno, ali kako nadmašiti ove što su nakačili Slobu, Šešelja, Pavkovića, Lukića, Lazarevića?…
Ž. Da stavimo normalne krimose na listu! To bi išlo pod geslom borbe protiv diskriminacije: kako neko ko je optužen za par plaćenih ubistava, ko je dakle savesno radio svoj posao, ne može na listu i ne može u Skupštinu, a neko ko je optužen za dva ili tri genocida i ko je, između ostalog, poručio i ova plaćena ubistva, može da bude i nosilac liste i kandidat za poslanika!?
L: I ćorava koka nađe zrno, izvini, nije politički korektno, spadaš u perad, ali ova ti je stvarno dobra… Da mi kao nosioca liste označimo nekog ko je poznat celom biračkom telu, možda baš Legiju?
Ž: Zar ne treba njegov pristanak?
L: Za kandidata verovatno da, za nosioca mislim ne, ma sigurno ne: ako mi procenjujemo da naš program simbolizuje na primer Mlečni put, ne treba nam ničiji pristanak, razumeš?
Ž: (pokušava da oponaša spikera): Kao nosioca izborne liste naša najmlađa stranka istakla je bivšeg zapovednika bivših crvenih beretki koji usled razumljivog izbivanja iz otadžbine neće biti kandidat nego više simbol, poruka da nema krivice dok je nadležni sud pravosnažnom presudom ne zapečati!
L. A što da nam kandidati ne budu ova braća Konstantinović, i ovaj uhvaćeni i onaj za kojim se traga: što se ne bi vratio u Srbiju gde gde ga čeka imunitet, šofer, plata, krempite…
Ž: Ja bih i Opačića. Osuđen, molim te, šest godina za otmicu, a osam godina, hej, osam godina za to što ga nisu ljudski pretresli nego je četkicom za zube izrovašio svedoka u sudnici…
L: Wow, to bila poruka! Da je sud sam sebe i policiju trebalo da osudi što se incident dogodio usred sudnice, a ne pitomca koji je posle ko zna koliko dana samice prirodno poželeo da skrene pažnju na sebe! Uostalom advokati osuđenoga će se žaliti, ergo, klijent ima pravo da bira i da bude biran… Nego šta ćemo sa odlaskom naše omladine na ratom zahvaćena područja?
Ž: Tadić se zakleo da dok je njemu na ramenu glave nijedan srpski regrut neće pre položene svečane obaveze u mirovne misije…
L: Nisam to čula, pa regrute je na front slao samo Hitler i to onda kad mu je sve krenulo natraške, šta je pisac uopšte hteo da kaže? Čovečniji smo i od vođe Trećeg rajha?! Šta mi onda da stavimo u program? Niko mlađi od osam ni stariji od sedamdeset pet godina ne može biti prisilno poslat na prvu borbenu liniju, ova ferbota obuhvata i žene bremenite duže od pet meseci kao i samohrane očeve sa četvoro i više dece predškolskog uzrasta…
Ž: A gde bismo išli da se džumle zakunemo?! Šta je drevno, šta je iskonski i praiskonski naše? Svih dvesta pedeset članova te i te partije okupilo se na grobu vojvode Prijezde…
L: Dobro zvuči, gde to beše ?
Ž: Otkud znam! Ako se to grobno mesto zna, odemo stvarno tamo, ako se ne zna, mi ga otkrijemo, istoričara ima u svakoj partiji, i tamo se zakunemo…
L: Pali me ovo, u šta bismo se zakleli?
Ž: Oli je to važno! Obnovimo malo one cikluse, Prijezda beše pretkosovski, ili se pročuo posle fijaska, svejedno, vidimo za šta se zalagao i kako je prošao, nije važan tekst zakletve, važan je obred, da, treba nam i neki savremenik, neko naočit i poznat, kao što su Neda, Bata, evo Mihajlović uzeo Miću Orlovića, samo zato što je ovaj lepši od njega…
L: U tome je Gromobranova veličina! Mića, koji je praotac i Tariku, i Baueru, i Zeljkoviću, ima liberalima da donese glasove svojih nekadašnjih obožavateljki ali i i njihovih muževa koji sada više nisu ljubomorni…
Ž: Šta misliš da li bi Đoša prešao kod nas? Bio je u SPO-u, pa mislim u SPS-u, trenutno je u G17…
L: Otkud znam! Kad bi ne daj bože pao sa simsa pred očima bi mu proleteo čitav istorijat našeg pluralizma, ontogenija je kratka rekapitulacija filogenije… Nego, ja olizah sav griz, ti mi se kanda nisi ni poslužio…
Ž: Nisam gladan, uostalom čeka nas boca gaspača, sa moje nove krošnje vidi se skoro ceo Partizanov stadion, da skoknemo do mene, dolazi Olimpik!
