Ubijanje gradova u Ukrajini: Povratak aveti iz Drezdena

Volim Drezden, grad na istoku Nemačke koji se idilično prostire sa obe strane reke Elbe. Iako nisam posvećen posetama muzeja, mnoge sate sam proveo u „Zelenim svodovima“(„Grünes Gewölbe“), jednoj od najslavnijih riznica istorijskog blaga na svetu. Neobična je i arhitektura centralne neobarokne crkve koja dominira gradom, opere u kojoj se rodila moderna dramaturgija tog žanra scenske umetnosti. Priznajem i nešto mnogo trivijalnije: voleo sam restoran na aerodromu gde su se za razliku od drugih gostiona vazdušnih luka nudila samo jela od svežih namirnica iz okoline Drezdena.

Dugo nisam mislio na Drezden. Setio sam ga se ovih dana zbog zbog slika razrušenih ukrajinskih gradova posle ruskog bombardovanja, izgorelih ruina stambenih zgrada, porušenih mostova, avetinjske pustoši nakon razaranja. Sećam se da je Drezden bombardovan u proleće.

Proveravam: tačno pre 77 godina, u noći na 14. april 1945. 773 britanska bombardera su u dva talasa na Drezden izručila 2.500 tona bombi. Sutradan je 311 američkih bombardera po danu nastavilo da razara sve pod sobom. Grad je tada imao 630.000 stanovnika, ali u njega se bilo stislo i 50.000 izbeglica iz još istočnijih delova Nemačke i Poljske, bežali su od Rusa. Industrija više nije radila, niti je imala sirovina, niti radnika, ona nije bila cilj savezničkog bombardovanja.   Nije bilo ni vojnih ciljeva.

Srušeno je 80.000 stanova, 30 odsto stambene površine u Drezdenu. Nemačka propaganda je tvrdila da je poginulo 25.000 ljudi, pokazalo se da je to preterano, o tačnom broju mrtvih se do danas diskutuje. Mnogi ljudi su izgoreli u vatrenoj stihiji koju nije imao ko da ugasi.

Vinston Čerčil je navodno bio rekao pilotima koji su se spremali da krenu na noćnu operaciju: „Mene ne zanimaju vojni objekti u Drezdenu i njegovoj okolini, mene zanima da spržite izbeglice!“ Bombardovanje Drezdena posmatrano sa vojnog aspekta svakako je bilo suvišno.

Srušeni su centar grada, opera, dvorac u čijem prizemlju i prvom spratu se nalazio muzej „Zeleni svodovi“, artefakti su srećom mnogo ranije sklonjeni na druga mesta. Zanimljivo je da se u prvi mah učinilo da je centralna katedrala ostala čitava, ali i ona se naknadno urušila 17. aprila.

Postoje priče da je Staljin zahtevao ili u najmanju ruku odobravao bombardovanje Drezdena. To je validno koliko i tvrdnja da je Tito tražio da se bombarduje Beograd na Uskrs 1944. Ja sumnjam i u jedno i u drugo, pre svega što ne verujem da su zapadne komande u toj fazi rata ikoga pitale za mišljenje ili uslišavele želje lokalnih saveznika.

Iako je mnogo nemačkih gradova čak još užasnije prethodno razarano više puta, neki, kao Hamburg, i fosfornim bombama, to je bilo u sklopu ratnih operacija. Sredinom aprila, međutim, ishod rata je već bio rešen, bilo je pitanje dana kad će se Nemačka predati, pa se zbog toga bombardovanje Drezdena često pominje zajedno sa Hirošimom i Nagasakijem.

Posle rata je u Velikoj Britaniji nastala velika diskusija zbog te „bruke“. Čak se skupljao novac za obnovu Drezdena. Engleskim novcem je, pored ostalog, izrađen osam metara visok pozlaćeni krst za vrh crkvenog tornja i to u londonskoj firmi u kojoj je radio Alen Smit, sin jednog od pilota koji je bombardovao Drezden. Krst je u grad doneo Edvard, vojvoda od Kenta, i predao ga sveštenstvu 30. oktobra 2005. Engleski grad Koventri, koga su Hitlerovi bombarderi potpuno razorili, sklopio je posebno prijateljstvo sa gradom Drezdenom.

Kad sam sedamdesetih godina prošlog veka počeo da posećujem Drezden sve je ponovo bilo izgrađeno kao pre rata. Rečeno mi je da je postavka u „Zelenim svodovima“ modernizovana. Među 3000 predmeta od zlata, srebra, ćilibara, kristala i slika ističe se ukras za šešir sa najvećim zelenim dijamantom na svetu i dva briljanta od 6,3 i 19,3 karata.

Učestvovao sam u dogovoranju razmena između tamošnje i beogradske opere, njihov reditelj je kao gost na moderan način kod nas postavio jednu Mocartovu operu. Prisustvovao sam nekim probama i prevodio mu kada je očajno vikao: „Nemojte mi Mocarta pevati kao da je Pučini!“

Tužno je, baš je tužno što me je užas u Ukrajini podsetio na sve ono jezivo što sam znao o Drezdenu i opet u drugi plan bacio sve lepo što sam tamo doživeo. U Evropi je ponovo rat.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com