Foto: Zoran Zestić/Tanjug
Pitanje je da li će se ponavljanjem izbora na biračkim mestima u kojima je bilo nepravilnosti u Beogradu promeniti odnos snaga u korist opozicije. Ali, zajednička borba svih opozicionih partija za poštovanje izborne volje građana svakako uliva nadu. A ideologija, u slučaju da opozicija osvoji većinu, nikakva prepreka ne bi trebalo da bude. Jer, aman, ne moraju da se dogovaraju oko Kosova, Rusije i NATO-a, već oko vodovoda i kanalizacije i krivičnog gonjenja onih, koji su sa vrha prethodne gradske vlasti vršli kriminalne rabote
Scena za pamćenje: predstavnici Ujedinjeni za pobedu Srbije/Beograda, Moramo, koalicije NADA, Dveri/POKS-a, Zavetnika i Ajmo ljudi svi zajedno pred kamerama, sa jednim ciljem, da se nakon svih nepravilnosti, neregulranosti, pritisaka, malverzacija i zloupoteba vlastodržaca do kraja bore da se poštuje volja Beograđana, a to je, kažu, promena vlasti u Beogradu.
Dragan Đilas je kao domaćin, u čijim se partijskim prostorijama održao hitan sastanak, rekao da je u ukupnom zbiru 70.000 Beograđana više glasalo za promenu vlasti, ali da nije u tome stvar, jer da je izborni sistem takav kakav jeste, već da su birači na mnogim biračkim mestima bili onemogućeni da slobodno iskažu svoju volju, da je na mnogim biračkim mestima njihova volja izigrana, te da će celokupna opozicija zajedno Gradskoj izbornoj komisiji (GIK) uručiti žalbe uz prateću dokumentaciju.
Ideja je, objasnio je Đilas, da se opozicionim kolegama iz Ajmo ljudi (Boris Tadić/Duško Vujošević), koji su u Beogradu za 0,2 odsto ostali ispod cenzusa od 3 odsto, pomogne da na ponovljenim izborima uđu u Skupštinu grada, a sve sa krajnjim ciljem da se Beograd otrgne od pogubne vlasti Vesića/Vučića. Đilas je objasnio da je to matematički veoma moguće i da na ponovljenim izborima treba glasati Duleta.
Znači: prvo svi zajedno u principijelnu borbu za poštovanje izborne volje Beograđana, a onda za sto da vide na kojim osnovama bi mogli da formiraju zajedničku vlast u Beogradu.
Pitanje je, naravno, zar to nije moglo pre izbora? Ne da se ide u jednoj koloni zbunjujuće izmućkanih ideologija, već da se glasačima, koji u sadašnjoj gradskoj vlasti prepoznaju društveni talog povezan finansijskim interesima, pruži uverenje da ih niko neće izigrati, da se dodatno ohrabre da izađu na glasačka mesta, jer da je šansa za promene realna.
A i radi se, aman, o komunalnim izborima. Ne treba partije da se dogovarju oko Kosova ili NATO-a i Rusije, oko toga gde je srce Srbije, već oko vodovoda i kanalizacije, čistoće vazduha, transparentnosti funkcionisanja Grada, razotkrivanja svih kriminalnih dela koja su eventulano počinjena u Beogradu koji je propao u vodu.
Nikakva nedoslednost nije ako se sa ideološkim neistomišljenicima dogovoriš oko programa za bolje funkcionisanje komunalnih servisa, gradskog prevoza, razvoj infrastrukture Beograda, oko zelenih površina, putanje metroa, obdaništa…
U prvom koraku sve opozicione partije su pokazale dobru volju.
Pitanje je, naravno, da li je sve ovo malo premalo malo prekasno, a i Vučić Aleksandar neće sedeti skrštenih ruku i gledati kako mu se uzima na jedvite jade otet plen koji je već video u svojoj vitrini sa peharima.
Sve u svemu, bitka za Beograd i dalje traje, momentum bi mogao da bude na strani opozicije koja je konačno zbila redove. Čini se da bilo desno ili levo i zeleno, ne može za promene dovoljan broj ljudi prosto više da gleda šepurenje Vesić Gorana i unakažavanje Beograda.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
