Kako je moguće da jedni te isti ljudi žive u dubokom siromaštvu u svojoj zemlji, a postaju prosperitetni građani čim se presele u drugu državu, jedna je od tema knjige „Zašto propadaju narodi“ ovogodišnjih nobelovaca za ekonomiji Darona Asemoglu i Džejms Robinsona, koju je pre deset godina objavio Clio
Na Sajmu knjiga koji se otvara u subotu, na štandu Clia, biće i knjiga „Zašto propadaju narodi“ koju su napisali ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju Daron Asemoglu i Džejms Robinson.
Clio je knjigu „Zašto propadaju narodi“ objavio pre deset godina. Daron Asemoglu (kako on izgovara svoje prezime, a ne Ačimoglu kako je objavljeno kod nas) sa saradnicima Džejmsom Robinsonom i Sajmonom Džonsonom, dobio je Nobelovu nagradu nedavno.
„Zašto propadaju narodi“ je njegova najpoznatija knjiga.
Asemoglu je akademsku slavu stekao radovima koji se nalaze na razmeđi političke ekonomije i teorije privrednog rasta. Kako navodi Clio, omogućio nam je, na primer, da bolje razumemo kolonijalno poreklo savremenih institucija, kao i istorijske uzročno-posledične veze koje daju odgovor na staro ekonomsko pitanje: zašto su neki bogati, a drugi siromašni. Ponudio nam je nova saznanja u pogledu ekonomskog porekla diktature i demokratije, zasnovana na uvidima u promene političkih institucija.
Delo „Zašto narodi propadaju” na nov način objašnjava jaz između bogatih i siromašnih nacija, odnosno kako je moguće da jedni te isti ljudi žive u dubokom siromaštvu u svojoj zemlji, a postaju prosperitetni građani čim se presele u drugu državu.
Asemoglu koristi primer dva susedna gradića s imenom Nogales, od kojih je jedan u Meksiku, a drugi u SAD: jedan je siromašan, a drugi bogat. Ekonomisti su u prošlosti odgovarali da je problem u tome što siromašnim zemljama manjka kapital a zatim da siromašne primenjuju pogrešne ekonomske recepte.
Asemoglu tvrdi da je odgovor u političkim institucijama i da Kina, uprkos ogromnom ekonomskom razvoju, neće doneti puni moderni prosperitet svojim građanima. U osnovi takvog prosperiteta, smatra ovaj ekonomista, jeste politička borba protiv privilegija: ključ su „inkluzivne” političke ustanove.
U razgovoru koji je povodom objavljivanja ove knjige na srpskom sa Asemogluom vodio Boris Begović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i stručni redaktor prevoda, bilo je reči i o Srbiji.
„Srbija nije uspela da fundamentalno reformiše svoje ekonomske institucija tako da postanu više inkluzivne. Ali mislim da to nije nepovezano sa političkim problemima koji imaju svoje korene u ratovima u kojima je Srbija učestvovala. Tranzicioni period je u Srbiji doveo do velike polarizacije, a to uvek ima dugoročne posledice na ekonomske i političke institucije“, rekao je, pre znači deset godina, Daren Asemoglu.
Država je u decembru pompezno obelodanila otvaranje sajta na kojem će građani navodno svakog dana moći da prate cene u prodavnicama. Da li sajt ikome koristi i mogu li cene zaista lako da se uporede?
Kompanija Lidl Srbija najavila je novi ciklus povećanja zarada i unapređenja benefita za svoje zaposlene u 2026. godini. Na godišnjem nivou, a uključujući predstojeće januarsko povećanje, zarade najvećeg broja zaposlenih na operativnim pozicijama u Lidlu će se uvećati za više od 20 odsto. Ovim potezom, kompanija potvrđuje svoju stratešku posvećenost obezbeđivanju konkurentnih uslova rada i stabilnosti za svoje zaposlene
Za novogodišnju dekoraciju lokalne samouprave izdvojile su po nekoliko desetina hiljada evra. U vrhu liste gradova koji će 2026. dočekati uz najskupocenije ukrase je Bor koji je dekoraciju platio više od 80.000 evra
Fond PIO saopštio je da će se uslovi za odlazak u starosnu penziju za žene postepeno menjati za po dva meseca godišnje, sve do 2032. godine, kada će biti izjednačeni sa uslovima propisanim za muškarce.
Agencija za hranu i veterinarstvo Severne Makedonije je zabranila uvoz više od 20 tona kivija iz Srbije, jer su u tom voću pronađene larve i insekti. Ovo je četvrta zemlja koja je povukla hranu iz srpskog izvoza za mesec dana
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
