Kako je moguće da jedni te isti ljudi žive u dubokom siromaštvu u svojoj zemlji, a postaju prosperitetni građani čim se presele u drugu državu, jedna je od tema knjige „Zašto propadaju narodi“ ovogodišnjih nobelovaca za ekonomiji Darona Asemoglu i Džejms Robinsona, koju je pre deset godina objavio Clio
Na Sajmu knjiga koji se otvara u subotu, na štandu Clia, biće i knjiga „Zašto propadaju narodi“ koju su napisali ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju Daron Asemoglu i Džejms Robinson.
Clio je knjigu „Zašto propadaju narodi“ objavio pre deset godina. Daron Asemoglu (kako on izgovara svoje prezime, a ne Ačimoglu kako je objavljeno kod nas) sa saradnicima Džejmsom Robinsonom i Sajmonom Džonsonom, dobio je Nobelovu nagradu nedavno.
„Zašto propadaju narodi“ je njegova najpoznatija knjiga.
Asemoglu je akademsku slavu stekao radovima koji se nalaze na razmeđi političke ekonomije i teorije privrednog rasta. Kako navodi Clio, omogućio nam je, na primer, da bolje razumemo kolonijalno poreklo savremenih institucija, kao i istorijske uzročno-posledične veze koje daju odgovor na staro ekonomsko pitanje: zašto su neki bogati, a drugi siromašni. Ponudio nam je nova saznanja u pogledu ekonomskog porekla diktature i demokratije, zasnovana na uvidima u promene političkih institucija.
Delo „Zašto narodi propadaju” na nov način objašnjava jaz između bogatih i siromašnih nacija, odnosno kako je moguće da jedni te isti ljudi žive u dubokom siromaštvu u svojoj zemlji, a postaju prosperitetni građani čim se presele u drugu državu.
Asemoglu koristi primer dva susedna gradića s imenom Nogales, od kojih je jedan u Meksiku, a drugi u SAD: jedan je siromašan, a drugi bogat. Ekonomisti su u prošlosti odgovarali da je problem u tome što siromašnim zemljama manjka kapital a zatim da siromašne primenjuju pogrešne ekonomske recepte.
Asemoglu tvrdi da je odgovor u političkim institucijama i da Kina, uprkos ogromnom ekonomskom razvoju, neće doneti puni moderni prosperitet svojim građanima. U osnovi takvog prosperiteta, smatra ovaj ekonomista, jeste politička borba protiv privilegija: ključ su „inkluzivne” političke ustanove.
U razgovoru koji je povodom objavljivanja ove knjige na srpskom sa Asemogluom vodio Boris Begović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i stručni redaktor prevoda, bilo je reči i o Srbiji.
„Srbija nije uspela da fundamentalno reformiše svoje ekonomske institucija tako da postanu više inkluzivne. Ali mislim da to nije nepovezano sa političkim problemima koji imaju svoje korene u ratovima u kojima je Srbija učestvovala. Tranzicioni period je u Srbiji doveo do velike polarizacije, a to uvek ima dugoročne posledice na ekonomske i političke institucije“, rekao je, pre znači deset godina, Daren Asemoglu.
Američki poslednji rok za prodaju većinskog ruskog udela u NIS-u ističe u petak, 6. juna. Usred pregovora sa MOL-om, resorna ministarka razgovara sa predstavnikom za energetiku u Beloj kući. Da li radilo samo o protokolarnom razgovoru ili se konačno rešenje za NIS traži u Vašingtonu
Ministarstvo finansija objavilo je predlog Zakona o porezu na dohodak građana koji bi počeo da se primenjuje od dana pristupanja Srbije Evropskoj uniji
Nakon što je američka agencija odobrila MOL potencijalni status kupca, pregovori dve strane, prema povremenim izjavama srpskih zvaničnika, kreću se linijom „toplo-hladno“
Nakon sage sa tenderom za brojila, u EPS-u je tri puta pala javna nabavka za procenu vrednosti firme. Prethodni put kada je procenjivana vrednost EPS-a, postali su akcionarsko društvo, čime su odškrinuta vrata za prodaju. U kompaniji za „Vreme“ kažu da je po sredi preporuka i međunarodni standard
Dok domaća radna snaga sve češće odlazi na privremeni rad u inostranstvo, sve više stranaca dolazi u Srbiju „trbuhom za kruhom”
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
