Kako je moguće da jedni te isti ljudi žive u dubokom siromaštvu u svojoj zemlji, a postaju prosperitetni građani čim se presele u drugu državu, jedna je od tema knjige „Zašto propadaju narodi“ ovogodišnjih nobelovaca za ekonomiji Darona Asemoglu i Džejms Robinsona, koju je pre deset godina objavio Clio
Na Sajmu knjiga koji se otvara u subotu, na štandu Clia, biće i knjiga „Zašto propadaju narodi“ koju su napisali ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju Daron Asemoglu i Džejms Robinson.
Clio je knjigu „Zašto propadaju narodi“ objavio pre deset godina. Daron Asemoglu (kako on izgovara svoje prezime, a ne Ačimoglu kako je objavljeno kod nas) sa saradnicima Džejmsom Robinsonom i Sajmonom Džonsonom, dobio je Nobelovu nagradu nedavno.
„Zašto propadaju narodi“ je njegova najpoznatija knjiga.
Asemoglu je akademsku slavu stekao radovima koji se nalaze na razmeđi političke ekonomije i teorije privrednog rasta. Kako navodi Clio, omogućio nam je, na primer, da bolje razumemo kolonijalno poreklo savremenih institucija, kao i istorijske uzročno-posledične veze koje daju odgovor na staro ekonomsko pitanje: zašto su neki bogati, a drugi siromašni. Ponudio nam je nova saznanja u pogledu ekonomskog porekla diktature i demokratije, zasnovana na uvidima u promene političkih institucija.
Delo „Zašto narodi propadaju” na nov način objašnjava jaz između bogatih i siromašnih nacija, odnosno kako je moguće da jedni te isti ljudi žive u dubokom siromaštvu u svojoj zemlji, a postaju prosperitetni građani čim se presele u drugu državu.
Asemoglu koristi primer dva susedna gradića s imenom Nogales, od kojih je jedan u Meksiku, a drugi u SAD: jedan je siromašan, a drugi bogat. Ekonomisti su u prošlosti odgovarali da je problem u tome što siromašnim zemljama manjka kapital a zatim da siromašne primenjuju pogrešne ekonomske recepte.
Asemoglu tvrdi da je odgovor u političkim institucijama i da Kina, uprkos ogromnom ekonomskom razvoju, neće doneti puni moderni prosperitet svojim građanima. U osnovi takvog prosperiteta, smatra ovaj ekonomista, jeste politička borba protiv privilegija: ključ su „inkluzivne” političke ustanove.
U razgovoru koji je povodom objavljivanja ove knjige na srpskom sa Asemogluom vodio Boris Begović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i stručni redaktor prevoda, bilo je reči i o Srbiji.
„Srbija nije uspela da fundamentalno reformiše svoje ekonomske institucija tako da postanu više inkluzivne. Ali mislim da to nije nepovezano sa političkim problemima koji imaju svoje korene u ratovima u kojima je Srbija učestvovala. Tranzicioni period je u Srbiji doveo do velike polarizacije, a to uvek ima dugoročne posledice na ekonomske i političke institucije“, rekao je, pre znači deset godina, Daren Asemoglu.
Generalni direktor „Elektroprivrede Srbije“ Dušan Živković izjavio je da će „energetska neizvesnost potrajati još dugo i a moramo da podignemo nivo energetske sigurnosti i nezavisnosti države“
Strane kartice će od sada imati istu proviziju kao domaće, stoji u novoj izmeni zakona, piše N1
Generalni sekretar Međunarodnog biroa za izložbe Dimitrij Kerkentzes preporučuje svima da posete Ekspo 2027, a naročito mladima
Nakon sumnjivih poslova sa firmama koje su u sukobu sa zakonom, ali i masovnih protesta građana zbog zaštite prirode, država kao da je konačno odustala od posla sa malim hidroelektranama
Mirijevo dobija novu stambeno-poslovnu zonu na više od 23.500 kvadrata
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
