WindRunner bi trebalo da bude najveći avion ikada izgrađen. Zbog čega se projektuje i kada bi moglo da se počne sa njegovom izgradnjom
Iza izgradnje jednog vetroparka stoji čitava kompleksna logistika dopremanja svih komponenti do lokacije. Danas se to uobičajeno odvija železničkim putem ili posebnim kamionima što može dovesti do zatvaranja puteva, prelaska preko njiva i potrebe za policijskom pratnjom zbog velikih teretnih vozila, piše portal Klima 101.
Međutim, ovaj već složen proces dodatno će zakomplikovati očekivani „porast” vetrenjača: od aktuelnog proseka od oko 70 metara, lopatice turbina u budućnosti mogle bi da se povećaju i na preko 100 metara.
Najefikasnije vetrenjače su upravo one najveće koje proizvode najviše energije, smanjujući troškove. One su istovremeno i najteže za isporuku i postavku, a turbine naredne generacije biće samo još teže.
U kompaniji Radia uvideli su ove izazove – i pronašli potencijalno rešenje: dizajnirali su najveći teretni avion na svetu, pod imenom WindRunner.
U poređenju sa njim, čak ni Boing 747 ne deluje impozantno
Konstrukcija ove džinovske letelice, koja će moći da prevozi lopatice duge i do 105 metara, i to praktično bilo gde, je u toku.
Iako su već sprovedena opsežna testiranja u aerotunelima, u kojima se simulira kretanje vazduha, komercijalne operacije očekuju se do kraja 2027. godine.
Avion WindRunner dugačak je 108 metara sa rasponom krila od 80 metara. U poređenju sa njim, čak ni Boing 747 – dužine 76 metara – ne deluje više toliko impozantno.
Ali i dalje od toga… WindRunner je nadmašiće najduži ikada proizvedeni vazduhoplov na svetu, sovjetski Antonov AN-225 Mriya iz 1985. (84 m), koji je stradao tokom napada Rusije na Ukrajinu pre tri godine.
Njegov tovarni prostor, dužine 105 metara i širine 7,3 metra, može da prihvati ogromne lopatice turbina.
Ali WindRunner nije dizajniran samo sa kapacitetom na umu, već i sa ciljem da omogući lak pristup lokacijama vetroparkova. Avion ima specijalni sistem za utovar i istovar što smanjuje vreme provedeno u vetroparkovima:
Teretni avion omogućiće da se projekti vetra razvijaju i na udaljenim, nepristupačnim mestima s obzirom na to da je opremljen naprednim sistemima za poletanje, sletanje i navigaciju. Zbog toga, ovaj vazduhoplov može sleteti na polupripremljene piste od svega 1.800 metara, nešto što ne može da uradi nijedan komercijalni avion.
Nepoznati podaci o posledicama po životnu sredinu
Poređenja radi, uobičajene piste duge su između 2.400 i skoro 4.000 metara.
WindRunner će moći da razvije brzinu do 740 km/h, a sve to dok nosi teret i do 72.575 kilograma. Povrh toga, moći će da pređe razdaljinu i do 2.000 kilometara što je duže od vazdušne udaljenosti Moskve i Beograda (1.712 km).
Bez obzira na pobrojane prednosti, ostaje pitanje: koliko bi WindRunner mogao da doprinese klimatskim promenama s obzirom na štetnost avijacije?
To se za sada ne zna pošto kompanija Radia još nije objavila moguće posledice po životnu sredinu i prateće emisije ugljenika, kao ni poređenje sa postojećim vidovima transporta.
Hrvatski i crnogorski turistički sektor po Srbiji traže desetine hiljada radnika za turističku sezonu. Na ceni su najviše kuvari i pica-majstori, ali najviše prijava ima za sobarice i pomoćne radnike
Poremećaj tržišta izazvan je uvozom jeftinih sireva iz Evrope, a značajan deo problema leži i u ilegalnom tržištu sireva, tvrdi ministar poljoprivrede Dragan Glamočić
U naselju Zabrnjica u blizini Priboja australijska rudarska kompanija Middle Island Resources Limited otkrila je „potencijalno značajnu zonu zlatne mineralizacije”
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
