WindRunner bi trebalo da bude najveći avion ikada izgrađen. Zbog čega se projektuje i kada bi moglo da se počne sa njegovom izgradnjom
Iza izgradnje jednog vetroparka stoji čitava kompleksna logistika dopremanja svih komponenti do lokacije. Danas se to uobičajeno odvija železničkim putem ili posebnim kamionima što može dovesti do zatvaranja puteva, prelaska preko njiva i potrebe za policijskom pratnjom zbog velikih teretnih vozila, piše portal Klima 101.
Međutim, ovaj već složen proces dodatno će zakomplikovati očekivani „porast” vetrenjača: od aktuelnog proseka od oko 70 metara, lopatice turbina u budućnosti mogle bi da se povećaju i na preko 100 metara.
Najefikasnije vetrenjače su upravo one najveće koje proizvode najviše energije, smanjujući troškove. One su istovremeno i najteže za isporuku i postavku, a turbine naredne generacije biće samo još teže.
U kompaniji Radia uvideli su ove izazove – i pronašli potencijalno rešenje: dizajnirali su najveći teretni avion na svetu, pod imenom WindRunner.
U poređenju sa njim, čak ni Boing 747 ne deluje impozantno
Konstrukcija ove džinovske letelice, koja će moći da prevozi lopatice duge i do 105 metara, i to praktično bilo gde, je u toku.
Iako su već sprovedena opsežna testiranja u aerotunelima, u kojima se simulira kretanje vazduha, komercijalne operacije očekuju se do kraja 2027. godine.
Avion WindRunner dugačak je 108 metara sa rasponom krila od 80 metara. U poređenju sa njim, čak ni Boing 747 – dužine 76 metara – ne deluje više toliko impozantno.
Ali i dalje od toga… WindRunner je nadmašiće najduži ikada proizvedeni vazduhoplov na svetu, sovjetski Antonov AN-225 Mriya iz 1985. (84 m), koji je stradao tokom napada Rusije na Ukrajinu pre tri godine.
Njegov tovarni prostor, dužine 105 metara i širine 7,3 metra, može da prihvati ogromne lopatice turbina.
Ali WindRunner nije dizajniran samo sa kapacitetom na umu, već i sa ciljem da omogući lak pristup lokacijama vetroparkova. Avion ima specijalni sistem za utovar i istovar što smanjuje vreme provedeno u vetroparkovima:
Teretni avion omogućiće da se projekti vetra razvijaju i na udaljenim, nepristupačnim mestima s obzirom na to da je opremljen naprednim sistemima za poletanje, sletanje i navigaciju. Zbog toga, ovaj vazduhoplov može sleteti na polupripremljene piste od svega 1.800 metara, nešto što ne može da uradi nijedan komercijalni avion.
Nepoznati podaci o posledicama po životnu sredinu
Poređenja radi, uobičajene piste duge su između 2.400 i skoro 4.000 metara.
WindRunner će moći da razvije brzinu do 740 km/h, a sve to dok nosi teret i do 72.575 kilograma. Povrh toga, moći će da pređe razdaljinu i do 2.000 kilometara što je duže od vazdušne udaljenosti Moskve i Beograda (1.712 km).
Bez obzira na pobrojane prednosti, ostaje pitanje: koliko bi WindRunner mogao da doprinese klimatskim promenama s obzirom na štetnost avijacije?
To se za sada ne zna pošto kompanija Radia još nije objavila moguće posledice po životnu sredinu i prateće emisije ugljenika, kao ni poređenje sa postojećim vidovima transporta.
Prodajni kurs evra u nekim menjačnicama i bankama je već probio 120 dinara, a među građima postoji bojazan od dodatnog povećanja. Kurs ipak ne može neograničeno da „divlja“ - osim ako ga NBS ne promeni.
Da li posluju sa NIS-om, smeju li uopšte o tome da govore, kao i do kada će to poslovanje trajati, objašnjavaju pojedine banke za „Vreme“
Pregovori za ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS) su navodno u toku, a kompanija ADNOC iz Abu Dabija slovi kao favorit, piše "Fajnenšel tajms"
„Prema devetomesečnom bilansu, NIS duguje bankama oko 540 miliona evra. Sve ukazuje da će država morati da preuzme NIS, kroz nacionalizaciju ili kroz uvođenje stečaja“, smatra privrednik i vlasnik „Point Group“ Zoran Drakulić
Nadzorni odbor BMW-a odlučio je da od maja 2026. godine na čelo kompanije dođe Milan Nedeljković, dosadašnji direktor proizvodnje i dugogodišnji menadžer tog koncerna. Nedeljković će zameniti Olivera Cirpsea, koji se povlači zbog internih pravila o starosnoj granici.
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
