Iza izgradnje jednog vetroparka stoji čitava kompleksna logistika dopremanja svih komponenti do lokacije. Danas se to uobičajeno odvija železničkim putem ili posebnim kamionima što može dovesti do zatvaranja puteva, prelaska preko njiva i potrebe za policijskom pratnjom zbog velikih teretnih vozila, piše portal Klima 101.
Međutim, ovaj već složen proces dodatno će zakomplikovati očekivani „porast” vetrenjača: od aktuelnog proseka od oko 70 metara, lopatice turbina u budućnosti mogle bi da se povećaju i na preko 100 metara.
Najefikasnije vetrenjače su upravo one najveće koje proizvode najviše energije, smanjujući troškove. One su istovremeno i najteže za isporuku i postavku, a turbine naredne generacije biće samo još teže.
U kompaniji Radia uvideli su ove izazove – i pronašli potencijalno rešenje: dizajnirali su najveći teretni avion na svetu, pod imenom WindRunner.
U poređenju sa njim, čak ni Boing 747 ne deluje impozantno
Konstrukcija ove džinovske letelice, koja će moći da prevozi lopatice duge i do 105 metara, i to praktično bilo gde, je u toku.
Iako su već sprovedena opsežna testiranja u aerotunelima, u kojima se simulira kretanje vazduha, komercijalne operacije očekuju se do kraja 2027. godine.
Avion WindRunner dugačak je 108 metara sa rasponom krila od 80 metara. U poređenju sa njim, čak ni Boing 747 – dužine 76 metara – ne deluje više toliko impozantno.
Ali i dalje od toga… WindRunner je nadmašiće najduži ikada proizvedeni vazduhoplov na svetu, sovjetski Antonov AN-225 Mriya iz 1985. (84 m), koji je stradao tokom napada Rusije na Ukrajinu pre tri godine.
Njegov tovarni prostor, dužine 105 metara i širine 7,3 metra, može da prihvati ogromne lopatice turbina.
Ali WindRunner nije dizajniran samo sa kapacitetom na umu, već i sa ciljem da omogući lak pristup lokacijama vetroparkova. Avion ima specijalni sistem za utovar i istovar što smanjuje vreme provedeno u vetroparkovima:
Teretni avion omogućiće da se projekti vetra razvijaju i na udaljenim, nepristupačnim mestima s obzirom na to da je opremljen naprednim sistemima za poletanje, sletanje i navigaciju. Zbog toga, ovaj vazduhoplov može sleteti na polupripremljene piste od svega 1.800 metara, nešto što ne može da uradi nijedan komercijalni avion.
Nepoznati podaci o posledicama po životnu sredinu
Poređenja radi, uobičajene piste duge su između 2.400 i skoro 4.000 metara.
WindRunner će moći da razvije brzinu do 740 km/h, a sve to dok nosi teret i do 72.575 kilograma. Povrh toga, moći će da pređe razdaljinu i do 2.000 kilometara što je duže od vazdušne udaljenosti Moskve i Beograda (1.712 km).
Bez obzira na pobrojane prednosti, ostaje pitanje: koliko bi WindRunner mogao da doprinese klimatskim promenama s obzirom na štetnost avijacije?
To se za sada ne zna pošto kompanija Radia još nije objavila moguće posledice po životnu sredinu i prateće emisije ugljenika, kao ni poređenje sa postojećim vidovima transporta.
