Dok se vetroenergija u Srbiji i Severnoj Makedoniji promoviše kao stub zelene tranzicije, razvoj vetroparkova u Južnom Banatu i regionu Demir Kapije otvorio je pitanja transparentnosti, vlasništva i uloge države
U Južnom Banatu i regionu Demir Kapije u Severnoj Makedoniji vetroparkovi se razvijaju brže nego što lokalne zajednice imaju priliku da učestvuju u donošenju odluka. Iako se vetroenergija u obe zemlje promoviše kao važan stub energetske tranzicije, projekte često prate kontroverze – od pitanja prostornog planiranja i uticaja na životnu sredinu do netransparentnih vlasničkih struktura, piše Storyteller.
U Srbiji se vetroenergija koristi više od decenije, ali i dalje ima relativno mali udeo u ukupnoj proizvodnji struje. Gotovo svi vetroparkovi su u privatnom vlasništvu, dok država ima ograničenu ulogu, uz izuzetak vetroparka Kostolac u vlasništvu EPS-a. Razvoj sektora oslanja se pre svega na privatni kapital i sistem državnih podsticaja. Sličan obrazac primetan je i u Severnoj Makedoniji.
Južni Banat se izdvojio kao glavni centar vetroenergije u Srbiji. Na mapi Južnog Banata već su upisani vetroparkovi Kovačica, Pupin, Čibuk 1, Alibunar i Alibunar I. Paralelno se razvijaju projekti Alibunar 1 i Alibunar 2, dok su Samoš i Samoš 2 u fazi planiranja.
U ovom delu Vojvodine postoji i nekoliko manjih postrojenja, poput vetroparka Malibunar, kao i projekti ograničenog kapaciteta koji nemaju značajniji uticaj na ukupnu prostornu i energetsku sliku regiona. Novi projekti planiraju se i na području opštine Pančevo.
U ovom regionu prisutna su dva modela: projekti koji su prešli iz evropskog u kinesko vlasništvo (Alibunar 1 i 2) i projekti koje formalno vode domaće firme, ali sa nedovoljno jasnim podacima o krajnjim investitorima. U oba modela operativnu ulogu ima Lazar Lazendić, investitor povezan sa više od 18 firmi i saradnik Elektroprivrede Srbije.
On se u ovim projektima ne pojavljuje kao vlasnik kapitala, već kao direktor i operativni nosilac SPV kompanija, posebnih projektnih društava osnovanih za razvoj pojedinačnih vetroparkova. On je zadužen za vođenje firmi kroz različite faze razvoja i za povezivanje lokalnih procedura sa kapitalom koji u projekte ulazi u kasnijim fazama, piše Storyteller.
Najstariji i najveći vetropark u Srbiji Alibunar izgrađen je pre nekoliko godina i nalazi se u vlasništvu belgijske kompanije Elicio, kojoj pripada i manji vetropark Malibunar. Tokom 2023. godine u rad je puštena i vetroelektrana Alibunar I (9 MW), čiji je investitor slovenačka kompanija Rudis, što je ujedno bio prvi novi vetropark u Srbiji nakon Čibuka 1.
Paralelno sa tim razvijani su projekti Alibunar 1 i Alibunar 2, ukupne planirane snage oko 168 MW. Ovi projekti nastali su kao deo portfolija zapadnoevropskih investitora, unutar struktura povezanih sa belgijskom kompanijom Windvision, koja je u Srbiji poslovala preko firme WV International.
Promena vlasničke strukture usledila je krajem decembra 2024. godine, kada u oba projekta ulazi kompanija Heavy Energy International Limited, sa sedištem u Hong Kongu, preuzimajući većinski udeo. Preostali deo vlasništva zadržala je holandska filijala Windvision grupe. Početkom 2025. godine potvrđeno je da je Heavy Energy International povezana sa kineskim proizvođačem vetroturbina SANY Renewable Energy, čime projekti prelaze u kinesko vlasništvo.
Uprkos promeni vlasništva, operativno upravljanje projektima u Srbiji ostaje nepromenjeno. Kao direktor i zakonski zastupnik projektnih firmi za Alibunar 1 i 2, Lazar Lazendić zadržava ulogu u vođenju društava, komunikaciji sa institucijama i koordinaciji lokalnih procedura u ime stranog vlasnika. Dodatnu institucionalnu težinu ovim projektima daje i uloga Elektroprivreda Srbije, koja je preuzela obavezu otkupa celokupne proizvedene električne energije.
U maju 2025. godine EPS je sa projektnim kompanijama Windvision Windfarm A i Windvision Windfarm B potpisao ugovore o tržišnoj premiji i otkupu električne energije, čime su projekti Alibunar 1 i 2 formalno uključeni u sistem državne podrške za obnovljive izvore energije.
Preuzimanje projekata Alibunar 1 i 2 uklapa se u širi obrazac prisustva kineskih aktera u sektoru obnovljivih izvora energije u Srbiji i Severnoj Makedoniji.
Kineske kompanije ulaze u projekte u različitim ulogama – kao dobavljači tehnologije, finansijski partneri ili vlasnici – najčešće nakon što su ključni planski i regulatorni rizici već razrešeni.
Institucionalni okvir kineskog prisustva u Srbiji dodatno je ojačan u januaru 2024. godine, potpisivanjem memoranduma o razumevanju sa kineskim kompanijama Shanghai Fengling Renewable i Zijin Mining Group, koji predviđa velika ulaganja u vetro, solarne i projekte proizvodnje zelenog vodonika.
Zijin je već strateški partner Srbije u rudarskom sektoru kroz preuzimanje većinskog udela u nekadašnjem državnom preduzeću RTB Bor, što ove energetske projekte smešta u širi kontekst kineskih infrastrukturnih i industrijskih ulaganja u okviru inicijative Pojas i put.
Međunarodni mediji početkom februara objavili su da se kineski proizvođač vetroturbina Goldwind našao pod istragom Evropske unije, zbog sumnje da je primao strane subvencije koje mu daju nepravednu tržišnu prednost u Evropi.
Postupak je usledio nakon što je Evropska komisija u aprilu 2024. godine pokrenula preliminarni pregled mogućeg narušavanja tržišne konkurencije kineskih proizvođača vetroturbina.
Čitavo istraživanje čitajte na portalu Storyteller
Energetska sigurnost Srbije i dalje delom zavisi od ruskog gasa i ograničenih skladišnih kapaciteta za isti. Iako se o promeni takve politike govori godinama, konkretnih pomaka nema
Za dostojanstven život u Srbiji potrebno je oko 154.000 dinara mesečno, a prosečna plata je gotovo 30 hiljada dinara niža. Za one koji rade za minimalac, razlika je još veća
Isplata jednokratne novčane pomoći od 6.000 dinara traje do danas, 25. septembra. Ali građani mogu ovaj iznos i kasnije da podignu
Fabrika obuće Vero iz Apatina pokrenula je likvidaciju. Kompanija je zapošljavala oko 300 ljudi, a 90 radnika je do sada dobilo otkaz
Računi za struju pojedinih građana biće niži tokom predstojeće grejne sezone. Ko sve spada u tu kategoriju
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
