Iako su prinosi kukuruza bolji od očekivanih, poljoprivrednici sa severa Banata i Bačke pretrpeli su velike štete, a najavljuju i proteste ukoliko Vlada ne preduzme hitne mere podrške
Direktorka udruženja „Žita Srbije“ Sunčica Savović ocenila je da će pojedini poljoprivrednici, zahvaljujući suši i visokim temperaturama, neminovno biti na gubitku, neki u potpunosti, a neki sa štetom do 80 odsto.
Savović je za Tanjug istakla da će ova godina, u pogledu prinosa, ipak biti bolja nego 2022. i 2017. godine.
„Ove godine očekujemo najmanje 5,5 tona po hektaru što se kukuruza tiče, a postoje dobre naznake da će se taj prinos približiti do šest tona po hektaru“, rekla je Savović.
Kako kaže, cela godina je bila dosta toplija, a to je dovelo do rane žetve prolećnih i jesenjih kultura.
„Deo naše zemlje koji je u najvećem problemu jeste sever Banata i sever Bačke. Tamo će poljoprivrednici, odnosno ratari, imati najveću štetu, neki možda i kompletnu“, istakla je.
Prema njenim rečima, nova tržišna godina za kukuruz počinje 1. oktobra, a Savović očekuje da se tokom septembra izveze oko 200.00 tona kukuruza.
Kao najotpornija poljoprivredna kultura, kako dodaje, pokazao se suncokret.
„Ove godine, prema podacima sa terena, sa nešto malo nižim prinosima nego prošle godine i malo većim površinama, mi ćemo imati rod koji će biti u liniji sa prošlom godinom, možda čak i nešto veći. Ako to prevedemo u suncokretovo ulje, to zapravo znači proizvodnju ukupne trogodišnje potrošnje u našoj zemlji“, kazala je Savović i dodala da neće biti nestašice tog ulja.
Govoreći o pšenici, Savović navodi da godišnje proizvedemo više od tri miliona tona, a potrošimo najviše 1.700.000 tona pšenice.
„Uz prenesene zalihe, možemo da računamo na kompletno snabdeveno domaće tržište“, poručila je ona.
Kada je reč o klimatskim promenama, Savović naglašava da domaći proizvođači uspevaju da se prilagode novonastalim situacijima.
„Dakle, kao i svake godine očekujemo i ove godine jesenju setvu. Što se uljane repice tiče, nju sejemo na otprilike 35.000 – 45.000 hektara, to nisu velike površine. Ječam tradicionalno sejemo na oko 100.000 hektara i sasvim sam sigurna da će do početka decembra sve biti posejano“, rekla je Savović.
„Ako država ne pomogne, ostaćemo gladni“
Kako je „Vreme“ već pisalo, poljoprivrednici su se već žalili zbog suše, traže pomoć Vlade i najavljuju protest na nivou cele države. Prinosi su, kažu, drastično smanjeni.
Oni upozoravaju, već treću godinu zaredom, da ćemo, ako država ne pomogne, ostati gladni.
Vladi su uputili još jedan dopis u kome ističu da mere moraju da sadrže i problematiku odlaganja plaćanja svih poljoprivrednih kredita i isplatu 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme bez pravdanja.
Dodatno, zahtevaju i rešavanje ranije iznetih problema sa jasnim datumima realizacije istih.
Zahtevi podrazumevaju momentalnu isplatu po svim javnim pozivima u toku ove godine, raspisivanje javnog poziva za sertifikovano seme u najkraćem mogućem roku, gorivo za poljoprivrednike bez akcize na benzinskoj pumpu, uređenje PIO uplata poljoprivrednika.
Prema rečima agroekonomista, kada se budu saopštili rezultati kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe i voća i povrća, počeće da raste cena pšenice, kao osnovnog prehrambenog proizvoda.
Suša je uzela danak, što za posledicu ima i manje domaćih poljoprivrednih proizvoda na tržištu, čije su cene već skočile.
Izvor: Tanjug
Elektrodistribucija Srbije je sa posla očitavanja brojila za struju „skinula“ pojedine povlašćene zaposlene. Među njima su oni koji su se „pokazali“ na mitinzima režima, kao i neki bivši direktori, kažu izvori redakcije
Dva teretna aviona privatne izraelske aviokompanije bila su u Beogradu najmanje devet puta tokom februara i marta. Avioni su specijalizovani za prenos tereta, poput naoružanja
Potražnja za državnim obveznicama je na aukciji 10. marta bila deset puta manja od očekivane. Iako se ovaj način ulaganja, za razliku od štednje u banci ili ulaganja u akcije, smatra pouzdanim jer garantuje povrat investicije
Za prosečnu porodicu u Srbiji, slanje deteta na fakultet često znači finansijski problem. Školarina, stan, hrana i prevoz mogu premašiti čak i godišnju zaradu jednog roditelja
Poskupljenje na pumpama je neizbežno, a sa njime u paru idu i ona na rafovima u prodavnicama. Da li će poskupeti hrana i očekuju li nas nepovoljniji krediti?
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
