Iako su prinosi kukuruza bolji od očekivanih, poljoprivrednici sa severa Banata i Bačke pretrpeli su velike štete, a najavljuju i proteste ukoliko Vlada ne preduzme hitne mere podrške
Direktorka udruženja „Žita Srbije“ Sunčica Savović ocenila je da će pojedini poljoprivrednici, zahvaljujući suši i visokim temperaturama, neminovno biti na gubitku, neki u potpunosti, a neki sa štetom do 80 odsto.
Savović je za Tanjug istakla da će ova godina, u pogledu prinosa, ipak biti bolja nego 2022. i 2017. godine.
„Ove godine očekujemo najmanje 5,5 tona po hektaru što se kukuruza tiče, a postoje dobre naznake da će se taj prinos približiti do šest tona po hektaru“, rekla je Savović.
Kako kaže, cela godina je bila dosta toplija, a to je dovelo do rane žetve prolećnih i jesenjih kultura.
„Deo naše zemlje koji je u najvećem problemu jeste sever Banata i sever Bačke. Tamo će poljoprivrednici, odnosno ratari, imati najveću štetu, neki možda i kompletnu“, istakla je.
Prema njenim rečima, nova tržišna godina za kukuruz počinje 1. oktobra, a Savović očekuje da se tokom septembra izveze oko 200.00 tona kukuruza.
Kao najotpornija poljoprivredna kultura, kako dodaje, pokazao se suncokret.
„Ove godine, prema podacima sa terena, sa nešto malo nižim prinosima nego prošle godine i malo većim površinama, mi ćemo imati rod koji će biti u liniji sa prošlom godinom, možda čak i nešto veći. Ako to prevedemo u suncokretovo ulje, to zapravo znači proizvodnju ukupne trogodišnje potrošnje u našoj zemlji“, kazala je Savović i dodala da neće biti nestašice tog ulja.
Govoreći o pšenici, Savović navodi da godišnje proizvedemo više od tri miliona tona, a potrošimo najviše 1.700.000 tona pšenice.
„Uz prenesene zalihe, možemo da računamo na kompletno snabdeveno domaće tržište“, poručila je ona.
Kada je reč o klimatskim promenama, Savović naglašava da domaći proizvođači uspevaju da se prilagode novonastalim situacijima.
„Dakle, kao i svake godine očekujemo i ove godine jesenju setvu. Što se uljane repice tiče, nju sejemo na otprilike 35.000 – 45.000 hektara, to nisu velike površine. Ječam tradicionalno sejemo na oko 100.000 hektara i sasvim sam sigurna da će do početka decembra sve biti posejano“, rekla je Savović.
„Ako država ne pomogne, ostaćemo gladni“
Kako je „Vreme“ već pisalo, poljoprivrednici su se već žalili zbog suše, traže pomoć Vlade i najavljuju protest na nivou cele države. Prinosi su, kažu, drastično smanjeni.
Oni upozoravaju, već treću godinu zaredom, da ćemo, ako država ne pomogne, ostati gladni.
Vladi su uputili još jedan dopis u kome ističu da mere moraju da sadrže i problematiku odlaganja plaćanja svih poljoprivrednih kredita i isplatu 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme bez pravdanja.
Dodatno, zahtevaju i rešavanje ranije iznetih problema sa jasnim datumima realizacije istih.
Zahtevi podrazumevaju momentalnu isplatu po svim javnim pozivima u toku ove godine, raspisivanje javnog poziva za sertifikovano seme u najkraćem mogućem roku, gorivo za poljoprivrednike bez akcize na benzinskoj pumpu, uređenje PIO uplata poljoprivrednika.
Prema rečima agroekonomista, kada se budu saopštili rezultati kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe i voća i povrća, počeće da raste cena pšenice, kao osnovnog prehrambenog proizvoda.
Suša je uzela danak, što za posledicu ima i manje domaćih poljoprivrednih proizvoda na tržištu, čije su cene već skočile.
Izvor: Tanjug
„Petrohemija će stati kada ona potroši zalihe primarnog benzina, što je verovatno uskoro. Sve druge grane privrede i građani će imati problema ako budemo morali da se oslonimo u potpunosti na uvoz i trošenje rezervi, jer će cena goriva porasti, a time i inflacija“, upozorio je stručnjak za energetsku bezbednost Petar Stanojević
Pored električne i toplotne energije, najveći benefit biogasa je što se tokom njegove proizvodnje uništavaju ogromne količine organskog otpada. U budućnosti, ukoliko bude stvoren zakonski okvir, Srbija bi od biogasa mogla da proizvodi i biometan koji je adekvatna zamena za prirodni gas
Nakon sastanaka u Beogradu, Budimpešta potvrđuje da je jedna od opcija da MOL preuzme većinski udeo u NIS-u. Prema navodima iz mađarske vlade, razgovori sa Srbijom i drugim akterima već su u toku
Samo prošle godine, NIS je na ime različitih poreskih obaveza u budžet uplatio više od dve milijarde evra. Budžet za 2026. predstavljen u Narodnoj skupštini nije, međutim, u obzir uzeo neizvesnu budućnost Naftne industrije Srbije
Poslednji dan za dobijanje licence američkog OFAK-a za NIS se približava. Ekonomska jednačina je jednostavna - ukoliko NIS dobije licencu rafinerija u Pančevu nastavlja da radi, u suprotnom se gasi. Šta se onda dešava
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
