Iako su prinosi kukuruza bolji od očekivanih, poljoprivrednici sa severa Banata i Bačke pretrpeli su velike štete, a najavljuju i proteste ukoliko Vlada ne preduzme hitne mere podrške
Direktorka udruženja „Žita Srbije“ Sunčica Savović ocenila je da će pojedini poljoprivrednici, zahvaljujući suši i visokim temperaturama, neminovno biti na gubitku, neki u potpunosti, a neki sa štetom do 80 odsto.
Savović je za Tanjug istakla da će ova godina, u pogledu prinosa, ipak biti bolja nego 2022. i 2017. godine.
„Ove godine očekujemo najmanje 5,5 tona po hektaru što se kukuruza tiče, a postoje dobre naznake da će se taj prinos približiti do šest tona po hektaru“, rekla je Savović.
Kako kaže, cela godina je bila dosta toplija, a to je dovelo do rane žetve prolećnih i jesenjih kultura.
„Deo naše zemlje koji je u najvećem problemu jeste sever Banata i sever Bačke. Tamo će poljoprivrednici, odnosno ratari, imati najveću štetu, neki možda i kompletnu“, istakla je.
Prema njenim rečima, nova tržišna godina za kukuruz počinje 1. oktobra, a Savović očekuje da se tokom septembra izveze oko 200.00 tona kukuruza.
Kao najotpornija poljoprivredna kultura, kako dodaje, pokazao se suncokret.
„Ove godine, prema podacima sa terena, sa nešto malo nižim prinosima nego prošle godine i malo većim površinama, mi ćemo imati rod koji će biti u liniji sa prošlom godinom, možda čak i nešto veći. Ako to prevedemo u suncokretovo ulje, to zapravo znači proizvodnju ukupne trogodišnje potrošnje u našoj zemlji“, kazala je Savović i dodala da neće biti nestašice tog ulja.
Govoreći o pšenici, Savović navodi da godišnje proizvedemo više od tri miliona tona, a potrošimo najviše 1.700.000 tona pšenice.
„Uz prenesene zalihe, možemo da računamo na kompletno snabdeveno domaće tržište“, poručila je ona.
Kada je reč o klimatskim promenama, Savović naglašava da domaći proizvođači uspevaju da se prilagode novonastalim situacijima.
„Dakle, kao i svake godine očekujemo i ove godine jesenju setvu. Što se uljane repice tiče, nju sejemo na otprilike 35.000 – 45.000 hektara, to nisu velike površine. Ječam tradicionalno sejemo na oko 100.000 hektara i sasvim sam sigurna da će do početka decembra sve biti posejano“, rekla je Savović.
„Ako država ne pomogne, ostaćemo gladni“
Kako je „Vreme“ već pisalo, poljoprivrednici su se već žalili zbog suše, traže pomoć Vlade i najavljuju protest na nivou cele države. Prinosi su, kažu, drastično smanjeni.
Oni upozoravaju, već treću godinu zaredom, da ćemo, ako država ne pomogne, ostati gladni.
Vladi su uputili još jedan dopis u kome ističu da mere moraju da sadrže i problematiku odlaganja plaćanja svih poljoprivrednih kredita i isplatu 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme bez pravdanja.
Dodatno, zahtevaju i rešavanje ranije iznetih problema sa jasnim datumima realizacije istih.
Zahtevi podrazumevaju momentalnu isplatu po svim javnim pozivima u toku ove godine, raspisivanje javnog poziva za sertifikovano seme u najkraćem mogućem roku, gorivo za poljoprivrednike bez akcize na benzinskoj pumpu, uređenje PIO uplata poljoprivrednika.
Prema rečima agroekonomista, kada se budu saopštili rezultati kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe i voća i povrća, počeće da raste cena pšenice, kao osnovnog prehrambenog proizvoda.
Suša je uzela danak, što za posledicu ima i manje domaćih poljoprivrednih proizvoda na tržištu, čije su cene već skočile.
Izvor: Tanjug
Nabavka obuhvata 41 solo i 9 dvozglobnih električnih autobusa dužine do 25 metara, sa više od 180 mesta za putnike i tehnologijom skladištenja energije putem superkondenzatora, a kako navode sindikati, vrednost projekta iznosi 33,2 miliona evra
Krenula su otpuštanja u sektoru reciklaže, nakon što je država od 1. januara 2026. ukinula podsticaje za odnošenje otpada u Srbiji. Građani za to vreme - uredno plaćaju eko taksu
Cena goriva za avione porasla je gotovo 100 odsto u poslednjih mesec dana, pa se očekuje da se ova razlika prelije na cenu avio-karata. Avio-kompanije imaju prava da i naknadno dignu cenu, za njih ne važi Zakon o zaštiti potrošača. To automatski pogađa i turističke aranžmane koji uključuju prevoz avionom
Od Srbije u Evropi manju cenu radnog sata ima samo Bugarska. Doduše, nema podataka za BiH, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju
Novi pravilnik o energetski ugroženom kupcu stupio je na snagu, a po njemu veći broj domaćinstava ima pravo na umanjenje računa za struju
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
