Tokom 20. veka jedna od 10 godina bila je sušna, a od početka ovog veka za 10 godina bilo je čak pet sušnih godina, pa stručnjaci upozoravaju da će do sredine 21. veka svaka godina nositi taj rizik.
Poljoprivrednik Nedeljko Savić iz Požarevca kaže za „Vreme“ da je ove godine najviše je stradao kukuruz, a da je počela da strada i soja.
On je objasnio da suša sama po sebi nije toliko zasmetala poljoprivrednim proizvodima, jer je raspored padavina bio dobar, već da je mnogo veći problem tropski talas sa visokim temperaturama.
Kod nekih hibrida potpuna šteta
Istakao je da kukuruzu, ako su temperature visoke u vreme setve, ništa neće pomoći da se oporavi od toga i da je kod nekih hibrida kukuruza moguća i stopostotna šteta.
Dodao je da je kod nekih drugih hibrida kukuruza zbog visokih temperatura do sada nastala šteta između 30 i 40 odsto, ali da to ne znači da će se na tome zaustaviti, opet sve u zavisnosti od vremenskih prilika.
On je rekao da je kod soje drugačija situacija jer ima cvetanje po „spratovima“, tako da su propali oni cvetovi koji su dugo bili izloženi visokim temperaturama, ali da će biti ploda od onih cvetova koji nastavlju da rastu na optimalnim temperaturama.
Suncokret najbolje prošao
Savić je istakao da suncokret najbolje podnosi visoke temperature, ali da ni to nije neograničeno, jer će ubrzano sazrevati, pa će i tu biti neke štete, ali manje u odnosu na kukuruz i soju.
Upitan kako država reaguje na tropske talase, velike suše i podbacivanje prinosa u poljoprivredi, Savić je rekao da u suštini poljoprivrednici nikada nisu dobili odštetu zbog elementarnih nepogoda, osim pomoći koje je, u nekim slučajevima, država uputila poljoprivrednicima čiji je prinos bio uništen gradom i dodao da se tropski talasi za sada ne tretiraju kao elementarna nepogoda.
Sporiji rast šećerne repe
Snežana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe iz Zrenjanina kaže da se usevi trenutno nalaze u fazi nalivanja i rasta zrna, na šta veoma veliki uticaj imaju upravo visoke temperature.
„Dolazi do sušenja lisne mase koja je važna u ovom procesu. Kukuruzi podgorevaju, uvijajući listove zbog smanjenja transpiracije, dok suncokret odbacuje donje žute i uvele listove”, rekla je Parađenović za Radio-televiziju Srbije.
Ona je ukazala da je šećerna repa prva intenzivnije počela da reaguje na nedostatak padavina i visoke temperature, najpre odbacivanjem lista, a potom i sporijim rastom korena.
Navodnjavanje i herbicidi
Parađenović je rekla da se poljoprivrednicima odavno sugerisano da navodnjavaju parcele, bez obzira na vrstu proizvodnje.
„Preporučujemo izbor hibrida sa kraćom vegetacijom. Pokazuje se da je sve važnije odrediti pravi rok setve i broj biljaka po jedinici površine. Svedoci smo da je i danas na nekim parcelama prisutan značajno veći broj biljaka suncokreta po metru kvadratnom u odnosu na optimalni broj. Te biljke produkuju sitne glavice, slabo napunjene zrnom i više podsećaju na ukrasne suncokrete”, rekla je Parađenović.
Ona je istakla da je veoma bitna adekvatna primena herbicida, kako bi se sprečilo da korov bude konkurencija gajenoj biljci u momentima deficita vlage.
Dodala je da je važna i i primena biljnih stimulatora koji biljkama pomažu da prevaziđu stresne situacije, što je izazov i za proizvođače i za stručnjake, jer primena bez tačno navedenog sadržaja, sa oskudnim opisom uloge u fiziologiji biljke stvara mnogo nedoumica u efekat i isplativost primene.
