Stručnjaci za tržište rada fondacije Bertelsman digli su uzbunu. Njihova studija pokazuje da je nemačka privreda upućena na masovan uvoz radne snage i imigraciju. Nezavisno od toga, ekonomisti upozoravaju da se izlazak iz krize nemačke privrede ne nazire
Nemačko tržište rada je dugoročno u „supstancijalnim“ razmerama upućeno na imigraciju, pokazuje studija koja je urađena po nalogu zadužbine Bertelsman. Do 2040. godine Nemačkoj je potrebno oko 288.000 radnika iz inostranstva godišnje, piše nemački „Špigel“.
Trenutno je radna imigracija manja, nego što se očekivalo. Moraju da se otklone prepreke i poboljšaju uslovi za migrante, upozorava ekspertkinja Zadužbine Suzane Šulc.
Druga, još alarmantnija projekcija pokazuje da je nemačkoj do 2040. potrebno 368.000 ljudi iz inostrantstva godišnje da bi potrebe privrede bile zadovoljene.
Bez toga bi, zbog negativnog dempografskog trenda, radna snaga opala za oko 10 odsto – sa sadašnjih 46,4 miliona na 41,9 miliona.
Nestašica radne snage bi se negativno odrazila na privredu gotovo svih nemačkih pokrajina.
Kriza koja ne posustaje
Čitav niz konjunkturnih signala upućuje na zaključak da se izlazak iz krize nemačke privrede ne nazire, piše Dojče vele (DW).
Poslednji podaci po pitanju ekonomskog razvoja (od prošle nedelje) otkrili su da je nemačka nacionalna ekonomija u letnjem kvartalu 2024. porasla za samo 0,1 odsto. Tako je na jedvite jade izbegnuta recesija.
U drugom kvartalu BDP je opao za 0,3 procenta. U prvom kvartalu ove godine zabeležen je mršavi plus od 0,2 odsto rasta BDP. O tehničkoj recesiji stručnjaci govore nakon dva negativna kvartala zaredom.
Još jedan važan indeks konjunkturnog razvoja koji se pažljivo prati na finansijskim tržištima, u međuvremenu je opao na najniži nivo u poslednjih devet meseci – radi se o takozvanom „Einkaufsmanagerindexu“, koji odslikava raspoloženje pre svega u prerađivačkom sektoru, odnosno u industrijskim preduzećima, piše DW.
Pesimistične prognoze
Zato ne iznenađuju pesimistički komentari nemačkih ekonomista i nije čudo što je ifo-indeks, nakon kratkotrajnog oporavka u oktobru, sada ponovo u padu – s dolaskom Donalda Trampa mogli bi da počnu da duvaju neugodni vetrovi za ionako uzdrmanu izvozno orijentisanu industriju Nemačke.
„Osim toga, preti i poduža pauza do formiranja nove vlade, tokom koje nemačka politika gotovo uopšte neće moći da reaguje, a kamoli da daje neke nove impulse“, ocenjuje Filip Šojermejer, ekonomista državne banke KfW.
On smatra da se u 2025. ipak može očekivati malo rasta, pod uslovom da se pojača privatna potrošnja građana, odnosno da poraste obim investicija zahvaljujući očekivanom padu kamatnih stopa.
„Prema mišljenju ispitanih preduzeća teško da trenutno raspoloženje može biti gore“, komentariše Jens-Oliver Niklaš, ekonomist banke LBBW, a prenosi DW.
Dodaje da se moramo zapitati i zašto bi situacija sad uopšte i trebalo da bude bolja?
Na domaćem tržištu vlada zastoj, a u ostatku sveta rizici se pojačavaju, napominje Niklaš. I izvodi sledeći zaključak: „Zato ćemo ostati u zoni pesimizma, a u idućoj godini očekujemo dodatni pad bruto domaćeg proizvoda.“
U Srbiju se uvoze ogromne količne mleka u prahu, ali se ono, umesto da završi kod proizvođača konditorskih proizvoda, rastvara u vodi i prodaje kao sveže mleko. Nije to jedina muka srpskih mlekara
Izgradnja auto-puteva u Srbiji poslednjih godina glavni je adut aktuelne vlasti. Dok se ovi projekti promovišu kao dokaz napretka, postavlja se pitanje – po kojoj ceni? Stručnjaci, naime, ističu da su cene ovih projekata daleko veće nego u inostranstvu, i to u državama regiona
Rukovostvo Elektrdistribucije Srbije (EDS) je smislilo da potrošači od 1. juna sami prijave stanje brojila za struju. EDS će to raditi jednom u tri meseca. Nov sistem nije ni startovao, a već ima puno nedoumica
Vlada Srbije je bez ikakvog obrazloženja preusmerila više od 11 milijardi dinara sa infrastrukturnih, bezbednosnih i razvojnih projekata u budžetsku rezervu. Ovaj potez se poklapa sa najavama Aleksandra Vučića za povećanje penzija i plata. Stručnjaci upozoravaju na manjak transparentnosti i moguće zloupotrebe mehanizma budžetske rezerve
Međunarodni monetarni fond započinje redovnu posetu Srbiji, a prvi plenarni sastanak sa predstavnicima domaćih institucija održan je u Narodnoj banci Srbije. Posetu predvodi nova šefica misije za Srbiju, Anet Kjobe, koja je u aprilu preuzela funkciju od prethodnog šefa misije MMF-a
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
