Stručnjaci za tržište rada fondacije Bertelsman digli su uzbunu. Njihova studija pokazuje da je nemačka privreda upućena na masovan uvoz radne snage i imigraciju. Nezavisno od toga, ekonomisti upozoravaju da se izlazak iz krize nemačke privrede ne nazire
Nemačko tržište rada je dugoročno u „supstancijalnim“ razmerama upućeno na imigraciju, pokazuje studija koja je urađena po nalogu zadužbine Bertelsman. Do 2040. godine Nemačkoj je potrebno oko 288.000 radnika iz inostranstva godišnje, piše nemački „Špigel“.
Trenutno je radna imigracija manja, nego što se očekivalo. Moraju da se otklone prepreke i poboljšaju uslovi za migrante, upozorava ekspertkinja Zadužbine Suzane Šulc.
Druga, još alarmantnija projekcija pokazuje da je nemačkoj do 2040. potrebno 368.000 ljudi iz inostrantstva godišnje da bi potrebe privrede bile zadovoljene.
Bez toga bi, zbog negativnog dempografskog trenda, radna snaga opala za oko 10 odsto – sa sadašnjih 46,4 miliona na 41,9 miliona.
Nestašica radne snage bi se negativno odrazila na privredu gotovo svih nemačkih pokrajina.
Kriza koja ne posustaje
Čitav niz konjunkturnih signala upućuje na zaključak da se izlazak iz krize nemačke privrede ne nazire, piše Dojče vele (DW).
Poslednji podaci po pitanju ekonomskog razvoja (od prošle nedelje) otkrili su da je nemačka nacionalna ekonomija u letnjem kvartalu 2024. porasla za samo 0,1 odsto. Tako je na jedvite jade izbegnuta recesija.
U drugom kvartalu BDP je opao za 0,3 procenta. U prvom kvartalu ove godine zabeležen je mršavi plus od 0,2 odsto rasta BDP. O tehničkoj recesiji stručnjaci govore nakon dva negativna kvartala zaredom.
Još jedan važan indeks konjunkturnog razvoja koji se pažljivo prati na finansijskim tržištima, u međuvremenu je opao na najniži nivo u poslednjih devet meseci – radi se o takozvanom „Einkaufsmanagerindexu“, koji odslikava raspoloženje pre svega u prerađivačkom sektoru, odnosno u industrijskim preduzećima, piše DW.
Pesimistične prognoze
Zato ne iznenađuju pesimistički komentari nemačkih ekonomista i nije čudo što je ifo-indeks, nakon kratkotrajnog oporavka u oktobru, sada ponovo u padu – s dolaskom Donalda Trampa mogli bi da počnu da duvaju neugodni vetrovi za ionako uzdrmanu izvozno orijentisanu industriju Nemačke.
„Osim toga, preti i poduža pauza do formiranja nove vlade, tokom koje nemačka politika gotovo uopšte neće moći da reaguje, a kamoli da daje neke nove impulse“, ocenjuje Filip Šojermejer, ekonomista državne banke KfW.
On smatra da se u 2025. ipak može očekivati malo rasta, pod uslovom da se pojača privatna potrošnja građana, odnosno da poraste obim investicija zahvaljujući očekivanom padu kamatnih stopa.
„Prema mišljenju ispitanih preduzeća teško da trenutno raspoloženje može biti gore“, komentariše Jens-Oliver Niklaš, ekonomist banke LBBW, a prenosi DW.
Dodaje da se moramo zapitati i zašto bi situacija sad uopšte i trebalo da bude bolja?
Na domaćem tržištu vlada zastoj, a u ostatku sveta rizici se pojačavaju, napominje Niklaš. I izvodi sledeći zaključak: „Zato ćemo ostati u zoni pesimizma, a u idućoj godini očekujemo dodatni pad bruto domaćeg proizvoda.“
Istekao je marketinški ultimatum koji je Aleksandar Vučić dao Rusiji da izađe iz vlasništva u NIS-u. Srbija i dalje pasivno čeka da drugi reše sudbinu njene energetske budućnosti. A postoji rešenje
Dok se strane kompanije povlače i radnici ostaju bez posla, država novim investitorima deli milione. Kineski Fine Stamping dobija tako sedam miliona evra za pogon u Apatinu
Iako je zatvaranje Teatra Odeon i otpuštanje nagoveštavalo krizu imperije Željka Mitrovića, u planu je njeno proširenje. Podignuti su i višemilionski krediti
Zašto je u decembru došlo do rekordnih budžetskih troškova i prekomernog korišćenja deviznih rezervi?
Mađarski MOL, koji je viđen kao novi večinski vlasnik NIS-a, ima većinski udeo u hrvatskoj naftnoj kompaniji INA. Zašto Hrvatska ima loše iskustvo sa MOL-om?
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
