Osim sajmova vina, ujedinjenje tržišta radne snage je jedno od dostignuća „Otvorenog Balkana“, sporazuma Srbije, Severne Makedonije i Albanije koga zovu i „mini šengen“
Od danas, 5. marta, građani Srbije na portalu eUprave mogu da kreiraju svoj identifikacioni broj „Otvorenog Balkana„, prenosi RTS.
To je prvi korak za uključenje u regionalno otvoreno tržište rada na kojem su uz Srbiju i Severna Makedonija i Albanija sa ukupno 11 miliona radnika. Nakon toga pristupa se portalu eUprave zemlje u kojoj se traži posao ili je već uspostavljen kontakt s poslodavcem.
Nabolje šanse za zaposlenje u Srbiji imaju kvalifikovani radnici i IT stručnjaci koji nedostaju srpskom tržištu, dok, na primer, ekonomista ima na pretek
Što se nekvalifikovane radne tiče, cena minimalca u Srbiji iznosi oko 400 evra, u Makedonji i Albaniji oko 350.
Odliv radne snage
Kao i ceo Balkan, Albanija je suočena s odlivom radne snage, pre svega u zemlje Zapadne Evrope. Zvaničnici te zemlje očekuju da im otvoreno, veće tržište donese više talentovanih profesionalaca kako bi poboljšali kvalitet sopstvenih proizvoda i usluga.
„U Albaniji su ove nestašice u građevinskom i turističkom sektoru. Postoje i preduzeća koja žele da imaju veći nivo kreativnosti. Postoji izuzetno velika potražnja za programerima i to je razlog zašto vlada ulaže velika sredstva u digitalno obrazovanje u zemlji, počevši od škola, do kurseva za profesionalce. Pre svega, potrebni su nam kvalifikovani radnici“, kaže Endrit Izeraj, zamenik ministra ekonomije, kulture i inovacija Albanije, a prenosi RTS.
Manje administracije za sezonske radnike
Manje administrativnih barijera biće i kod sezonskih poslova, a svake godine se sa početkom poljoprivrednih radnika sezonski radnici slivaju u Srbiju.
„Imajući u vidu visinu plata, stepen razvijenosti i visinu BDP-a, mi neskromno očekujemo da će najveći broj ljudi upravo svoje rešenje i želju da radi naći u Srbiji“, rekao je ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali.
Javna ulaganja planirana za naredne godine ne bi trebalo značajno da utiču na tržište rada, smatraju u Svetskoj banci, piše RTS.
„Ovo što Vlada u Srbiji primenjuje to nije fiskalni stimulans u slabu ekonomiju, već su redovni programi javnih ulaganja, kako bi se gradila infrastrukutra, energetski potencijali, kako bi se povezala unutrašnje trežište i spoljašna tržišta i to nema veze s tim da li je nezaposlenost visoka ili niska. Stopa nezaposlenosti je oko 9 odsto tako da još ima ljudi koji će tražiti posao“, kaže Ivailo Izvorski, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju.
Oni koji odluče da posao potraže u Albaniji ili Severnoj Makedoniji imaće iste uslove kao državljani tih zemalja. Dozvolu za rad koju inicijalno dobijaju na dve godine mogu da produže, a uz nju i boravišnu dozvolu.
Krnja inicijativa
Ekonomista i urednik publikacije „Strateo“ Saša Đogović ranije je rekao za „Vreme“ da „svaku vrstu regionalne saradnje treba pozdraviti jer doprinosi i jačanju poverenja među građanima Zapadnog Balkana“.
Objašnjava da je za Srbiju, kao najveće tržište u regionu, ovakva inicijativa dobra stvar. Posebno zato što će u narednom periodu postojati velika potražnja za radnom snagom u građevinarstvu i hotelijerstvu, zbog mnogih najavljenih projekata.
Đogović ipak kaže da je ovo krnja inicijativa, za razliku od Berlinskog procesa koji je okupljao i druge zapadnobalkanske zemlje, ali nije dovoljno uzeo maha.
„Postoji otklon Bosne i Hercegovine (BiH) od Otvorenog Balkana, kao i, da kažemo po našem, pokrajine Kosovo, pa je u tom smislu inicijativa nepotpuna. Sada bi je trebalo obuhvatiti upravo kroz berlinski proces kako bi sve ostale zemlje pristupile jedinstvenom tržištu radne snage“, kaže Đogović.
Razlozi zbog koji navedene zemlje odbijaju da pristupe inicijativi su brojni. Kako objašnjava Đogović, problem je jer se ne zna šta se krije iza te inicijative, posebno kada iz zvaničnog Beograda dolaze ideje o „srpskom svetu“ i kada nema katarze u vezi sa bliskom prošlošću iz devedesetih godina.
Dan nakon što je Aleksandar Vučić objavio insajdersku informaciju o ceni prodaje NIS-a, akcije MOL-a vinule su se na istorijski maksimum. Investitorima se, kažu stručnjaci, posebno dopalo što će konkurentsko preduzeće otići za „male pare“
„Istorijski rast cene zlata je znak bežanja od SAD i dolara“, kaže za „Vreme“ ekonomski savetnik Bogdan Petrović. Srbija je profitirala zbog prethodnog gomilanja zlatnih rezervi, dok zapadna finansijska tržišta imaju problem
Nemački automobili su statusni simbol za 1,45 milijardi Indijaca. Zato su nemački proizvođači jedva dočekali istorijski trgovinski sporazum sa Indijom i drastično niže carine
Zašto svakih nekoliko godina Elektrodistribucija nepogrešivo omane i doda po koju nulu na račun za struju? I zašto se ti propusti svaki put dešavaju u januaru
Prosečna plata u Srbiji iznosi tačno 111.987 dinara, kaže zvanična statistika. Samo što je malo ko zaista i dobija
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
