Uklanjanjem takoznavane Slikarnice, nezvanično je počelo rušenje Sajma u Beogradu. Zašto će i pod kojim okolnostima ovaj simbol prestonice otići u zaborav, a šta će na tom mestu da nikne
Sve osim Hale 1 na Beogradskom sajmu odlazi pod bagere i drobilice. Za potrebe projekta „Beograd na vodi” na ovom području gradiće se stambeni objekti visine od 70 do 120 metara. Sve je podređeno izgradnji što većeg broja kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora, a i prenamena arhitektonskog bisera, čuvene Hale 1, jeftin je marketinški trik.
Naručilac izrade ovog Prostornog plana, čiji je Beogradski sajam samo deo, je firma „Beograd na vodi doo“, a nosilac Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije. Direktor ove institucije je Đorđe Milić, bivši pomoćnik ministra građevinarstva Gorana Vesića.
Područje Prostornog plana je podeljeno na 14 prostorno-funkcionalnih celina, a stambene zgrade zauzeće do 70 odsto površine parcele.
Muzej Nikole Tesle
Ovaj plan se poklapa sa prethodnim najavama Ministra finansija Siniše Malog da će u prostor Sajma biti premešten i Muzej Nikole Tesle, „umesto, kako je prethodno planirano, u Termoelektranu ‘Snaga i svetlost’ na Dorćolu“.
Kako je „Vreme“ ranije pisalo,deluje da je Muzej Nikole Tesle zloupotrebljen zbog interesa „Beograda na vodi”, da mu je prostor zgrade starog „Jugošpeda“ namenjen ne zato što mu tako odgovara, nego zato što „Beogradu na vodi” nedostaju turisti.
Muzej Nikole Tesle je jedinstven u svetu jer baštini najveću kolekciju originalnih predmeta i njegovu ličnu zaostavštinu, pride je i najposećeniji muzej u Srbiji. Od osnivanja 1955. godine nalazi se u vili u Krunskoj ulici koja ima samo 200 kvadratnih metara – premalo za sve ono što bi ovaj muzej mogao da pokaže.
Šta će biti u Hali 1
Jedino Halu 1, za sada, ne mogu da sruše jer ima status spomenika kulture. Trebalo da bude pretvorena u operu, balet i dve koncertne dvorane, što je davnašnjim prostornim planom bilo predviđeno na prostoru uz Savu na kome je nikao prvi deo „Beograda na vodi“.
Borislav Stojkov, srpski inženjer arhitekture i redovni profesor Univerziteta u Beogradu u penziji, je ranije u intervjuu „Vremenu“ rekao da ta ideja ima dvostruku ulogu: da zamaže oči javnosti koja je zgrožena idejom rušenja čitavog Sajma sa izuzetkom Hale 1, i da nižući projekte novih kulturnih sadržaja u jedan od njih uključe i novu operu, koja je decenijama osetljiva tema, pa bi tako da skinu s vrata kritike kulturne javnosti.
„To je, po meni, veoma jeftin marketing“, dodao je on.
Kako je svojevremeno na svom Iks nalogu navela odbornica u opštini Savski Venac i aktivistkinja Sanja Solarević, zaštićena parcela na kojoj se nalaze Hale 1, 2 i 4 Beogradskog sajma „je vidno smanjena tako da obuhvata samo uzak prostor oko Hale 1“.
Problematika koja prati radove
Dok se čekaju formalnosti oko usvajanja plana uređenja tog dela grada, ceo posao prate brojne radnje u mutnom, pisalo je „Vreme“.
Po zakonu, nisu mogući nikakvi pripremni radovi pre dobijanja građevinske dozvole, koju još nije mogao niko da dobije zato što je plan u procesu javne rasprave. Rušenje Slikarnice će izgleda biti svrstano u pripremne radove za koje im ne treba dozvola. To su, na primer, montažni objekti oko Sajma, postavljanje ograde i slično.
Sve ovo govori da će javna rasprava uskoro biti zakazana, kako bi rašćišćavanje moglo da bude nastavljeno. Javna rasprava je trebalo da bude održana 30. juna ali je odložena zbog oko 10.000 primedbi na predstavljeni plan tog područja.
Kadrovske promene
Vlast je, prema saznanjima medija, donela i brojne kadrovske promene. Smenjena je generalna direktorka Beogradskog sajma Danka Selić. Novi direktor je Nikola Banković, koji je bio šef voznog parka Pošte i predsednik mesnog odbora SNS-a u Rakovici.
Formirana je i Skupština Beogradskog sajma. Dosadašnjeg predsednika Radeta Ševića, zamenio je Abdel Gavad Šadi, vlasnik samostalne trgovinske radnje „Šadi“ iz Zemuna.
Agenciji za privredne registre je 7. jula podneta prijava promene članova Nadzornog odbora. Na mestu predsednika Nadzornog odbora umesto Miroslava Miloševića postavljen je dvadesetsedmogodišnji Marko Blažić iz Centra za društvenu stabilnost koji je čest gost režimskih medija.
U trenutku kada UN izveštaji govore o genocidu u Gazi, Srbija ne samo da nastavlja izvoz municije, već beleži rekordan profit. Među klijentima su firme bliske izraelskoj vojsci, a izvoz se skriva pod oznakom „strogo poverljivo“
Još jedan u nizu proizvoda iz Srbije u Evropi ne prolazi kontrolu kvaliteta. Ovoga puta u sojinom brašnu pronađen je aflatoksin
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA, Aleksandar Seničić, upozorio je da su prevarantske ponude za putovanja, naročito na društvenim mrežama, sve češće i da se građani lako prevare nerealno niskim cenama. „Za 200–300 evra ne možete dobiti luksuz sa bazenom“, poručuje Seničić
Firma Arhi.pro, jedna od vodećih firmi Beograda na vodi, je od 30. maja u blokadi. Tog dana je promenila i vlasničku strukturu. Blokirali su ih Narodna banka, Poreska uprava, Uprava za trezor...
Beograd opet nabavlja table sa nazivima ulica. Plaća više od 1.000 evra po stubiću sa dva metalna natpisa
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
