U novembru 2023. godine studentska kartica je predstavljena kao revolucionarna zamisao. Ministar finansija Siniša Mali najavio je tada da će svaki student imati pravo na sopstvenu karticu kojom će moći da ostvari različite pogodnosti. Kartica će, pritom, biti i platna, a svako ko se za istu prijavi dobiće 1.000 dinara na poklon od Poštanske štedionice.
Godinu dana kasnije: šta se desilo sa revolucionarnom studentskom karticom? Koliko je ona studentima korisna?
Većina studenata sa kojima je „Vreme“ razgovaralo kaže da ima studentsku karticu, ali da odluka da se za nju prijave nije bila u njihovim rukama. Naime, od prošle školske godine, uporedo sa uvođenjem studentske kartice, odlučeno je da se svi studentski krediti i studentske stipendije koje isplaćuje Ministarstvo prosvete isplaćuju na račun u banci Poštanska štedionica koji se otvara – prijavom za studentsku karticu.
Zbog toga su svi primaoci studentskih kredita i stipendija, kako bi im bio isplaćen novac, bili u obavezi da se prijave za studentske kartice. Lazar (22), student Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, kaže za „Vreme“ da studentsku karticu koristi isključivo za podizanje studentskog kredita.
„Nisam imala potrebu za njenim korišćenjem“
Neki od studenata, pak, nisu korisnici ni stipendije, ni kredita, ali su studentske kartice ipak preuzeli. Jedna od njih je Aleksandra, studentkinja Fakulteta političkih nauka. Ona, međutim, dodaje da karticu nikada ne koristi.
„Kartica nema neke velike prednosti, u određenim situacijama mi se više isplati da koristim druge vrste popusta ili plaćanja, pa do sad nisam imala potrebu da je koristim. Iako imam karticu, ona nije značajno uticala na moj svakodnevni život“, kaže Aleksandra (22) za „Vreme“.
Neki od popusta koji se ostvaruju korišćenjem studentske kartice, hvalio se prošle godine ministar Mali, jesu: 10 odsto popusta na avionske karte kompanije „Air Serbia“; 20 odsto popusta za studente za vozne karte„Srbijavoza“; „Putevi Srbije“ su odobrili dva odsto popusta na putarine, a „Cineplexx“ 15 odsto popusta za bioskopske karte.
Iako studenti od ovih popusta mogu imati neke koristi, trebalo bi obratiti pažnju na druge popuste za vozne karte i putarine – i koliko su one u poređenju sa njima uopšte isplative.
Što se voza tiče, „Srbijavoz“ izdaje sopstvene personalizovane „SRB PLUS“ kartice za popust uz jednokratnu uplatu od 400 dinara (za mlađe od 26 godina). Uz ovu karticu, korisnik ostvaruje 30 odsto popusta, što je, i pored jednokratnog plaćanja od 400 dinara za izradu kartice, na duže staze dosta isplativije od 20 odsto popusta koji pruža studentska kartica.
Što se tiče popusta na putarinu od dva odsto, za one studente koji imaju automobile, rečunica je sledeća: putarina od Niša do Beograda iznosi 1.130 dinara za vozila prve kategorije, a nova cena, sa popustom od dva odsto jeste 1.107 dinara. Dakle, od Beograda do Niša – ušteda od 23 dinara. Ukoliko bi neki student poželeo da automobilom putuje od samog juga do samog severa Srbije, sa studentskom karticom bi morao da plati 2.450 dinara za putarinu od Vranja do Subotice, što je 50 dinara manje od redovne cene.
Dakle, iako studentska kartica donosi određene pogodnosti, ona svakako nije „revolucionarna”. Većina studenata od ranije ima EYCA i ISIC univerzalne studentske kartice sa kojima mogu da se ostvare popusti širom Evrope, a koje su, uz to, neophodne za korišćenje usluga studentskih menzi i domova.
Kartice za penzionere
Pre studenata, na red su došli penzioneri. Ovog oktobra isteklo je godinu dana od izdavanja prvih penzionerskih kartica, koje su, takođe, najavljene kao vrlo značajna pogodnost koja će pomoći najstarijim sugrađanima da se nose sa rastućim troškovima života.
Na primer, svake srede, mesecima unazad, svi penzioneri sa penzionerskim karticama ostvaruju popust od 12 odsto u supermarketima Roda, Merkator i Idea organik, navodi se na sajtu PIO fonda.
S obzirom na utisak da cene u marketima iz dana u dan rastu, bilo kakav popust nije na odmet. Međutim, koliko je ovaj vid olakšice penzionerima koristan?
U nastavku objave PIO fonda piše – popust ne važi za akcizne, akcijske, artikle sa konačnom cenom, artikle snižene uz Super Karticu za korisnike Super Kartice, sveže meso, duvanske proizvode, dnevne novine i časopise, tehniku i male kućne aparate.
Na šta se, onda, penzionerska kartica odnosi? Tu su, prvenstveno – izuzev svežeg mesa – svi prehrambeni proizvodi, kao i hemijski proizvodi. Pošto je hrana iz meseca u mesec skuplja, ni ovakav vid olakšice nije na odmet.
Ipak, ukoliko se otvori katalog nekog od ovih supermarketa, postaje očigledno da je popust od 12 odsto od malog značaja.
Ima i većih popusta
Kao primer, može se uzeti katalog „Naj naj delikates“ u kome se nalaze proizvodi iz marketa Roda i Idea, a koji su na akciji od 25. oktobra do 24. novembra.
U njemu su najrazličitiji sirevi i drugi mlečni proizvodi, suhomesnati i dimljeni proizvodi – sve na sniženju koje se kreće od 15 do 50 odsto. Dakle, mnogo veći popusti nego što se penzionerima nudi svake srede u mesecu. Pošto popust sa penzionerskom karticom ne važi za već snižene proizvode, on se ne može sabirati sa proizvodima na akciji. Naravno, za proizvode koji nisu sniženi, penzioneri mogu iskoristiti popust omogućen penzionerskom karticom.
Penzionerka Borka (70) iz Beograda, kaže za „Vreme“ da nema penzionersku karticu, ali da je ima njen suprug. Ali je on nikada ne koristi, a i niko ga nikada za nuu nije pitao.
Osim popusta u marketima, penzionerima su omogućeni i brojni drugi popusti, iz oblasti turizma, apotekarskih usluga, sporta i rekreacije, osiguranja, bankarskih usluga, ustanova kulture…
Međutim, većina ovih usluga ograničena je na veće gradove, pa penzionerima sa sela i iz manjih mesta ne ostaje mnogo opcija za ostvarivanje povoljnijih cena.
Ratomir (81) iz zlatiborskog sela Šljivovica kaže za „Vreme“ da svoju penzionersku karticu nikada nije iskoristio.
„Za šta god da se uhvatim u prodavnici – to ne podleže popustu. Pre svega, meso. Nisam iskoristio karticu nijednom jer na popustu nikada nije ništa što meni treba“, kaže ovaj penzioner.
Koliko ima korisnika?
Ipak, uprkos svim nedostacima penzionerske kartice, v. d. direktora Republičkog fonda za penzijsko i zdravstveno osiguranje Relja Ognjenović smatra da je „projekat opravdao svoju svrhu“.
On je u maju ove godine saopštio da se za penzionersku karticu prijavilo preko 1,12 miliona korisnika, da je izrađeno 98 odsto kartica, a da je preko 80 odsto preuzeto i koristi se svakodnevno.
U Srbiji je u školskoj 2023/2024. godini bilo upisano oko 250.000 studenata, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Za studentsku karticu se do početka ove godine prijavilo oko 110.000 studenata, prema podacima Ministarstva finansija. Moguće je da će ovaj broj dodatno rasti u ovoj školskoj godini, zbog isplate novih studentskih stipendija i kredita.
