Izvoz Srbije u Ukrajinu porastao za 92,4 odsto, glavni adut je struja

Primetili su svi u Beogradu, Kijevu i Moskvi da je Volodimira Zelenskog na aerodromu u Beogradu sačekala ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović. Trebalo je to, po diplomatskom protokolu, da uradi njegov srpski kolega Aleksandar Vučić. Ili makar da pošalje Đura Macuta koji igra ulogu premijera, da ne bi isuviše iritirao svoje proruske birače.

Ovo bi prošlo više kao diplomatska pikanterija, uz objašnjenje po kuloarima da Đedović Handanović najbolje govori engleski i da važi za  „proevropsku struju“ unutar vladajućeg sistema, jer je godinama predstavljala Evropsku investicionu banku u Srbiji.

Ipak, ukoliko se pogleda spoljnotrgovinska saradnja Srbije i Ukrajine od početka 2026. godine naziru se ekonomska pozadina Vučićeve odluke. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u drugom kvartalu 2026. godine, robna razmena sa Ukrajinom iznosila je rekordnih 321,6 miliona dolara, što je naglasio  i Aleksandar Vučić.

Ali nije objasnio otkud to.

Porast izvoza 92,4 odsto

„Vrednost izvoza je iznosila 188 miliona dolara i sada beleži rast od 92,4 odsto u odnosu na isti kvartal 2025.“, kažu za „Vreme“ u Privrednoj komori Srbije. „Najzastupljeniji proizvodi u izvozu su električna energija, na koji odlazi 57,8 miliona dolara, što je 31 odsto celokupnog izvoza. Zatim slede mineralna ili hemijska đubriva, gume i ostala đubriva.“

Ukoliko želimo da uporedimo koliki je ovo izvoz, može se pomenuti da je EPS pre koju godinu objavio podatak da je za nekoliko meseci od prodaje struje zaradio 55 miliona evra, što su tada nazvali „odličnim rezultatima“ koji su dokaz da je „EPS vodeći izvoznik struje u regionu“.

Tako bi struja, uz – nezvanično – municiju, mogla da postane stub odnosa Ukrajine i Srbije, koja je zvanično neutralna i ne meša se u rat koji Moskva vodi sa Kijevom.

Primera radi, 2025. električna energija nije bila ni među prvih pet proizvoda koje je Srbija izvozila u Ukrajinu.

Ministarstvo energetike: „Težište saradnje na pomoći Ukrajini u oporavku energetskog sistema“

Na pitanja „Vremena“ o mogućnosti za saradnju Srbije i Ukrajine na polju energetike, iz Ministarstva energetike su odgovorili da je „od početka rata u Ukrajini težište saradnje između Srbije i Ukrajine u oblasti energetike, pre svega na pomoći u oporavku energetskog sistema Ukrajine“.

„Vlada Republike Srbije je od početka sukoba donirala opremu za oporavak energetskog sistema Ukrajine, uključujući visokonaponske transformatore i mobilne agregate, a preko Mehanizma EU za civilnu zaštitu, što  ćemo i nastaviti da radimo onoliko koliko nam prilike dozvole i koliko smo u mogućnosti“, dodaju iz Ministarstva. „U pitanju je zemlja sa kojom imamo dobre odnose i koja poštuje naš teritorijalni integritet i suverenitet.“

Nisu, pak, odgovorili na pitanja da li će Ukrajina biti važno tržište za Srbiju pri izvozu struje, kako se izvoz umnogome povećao, i da li će Sporazum o slobodnoj trgovini olakšati ovu saradnju i u kojoj meri.

Screenshot

Šta od toga ima Srbija

Ekonomista Dragovan Milićević za „Vreme“ kaže da je važno sačekati godišnje podatke o izvozu struje jer su oni znatno merodavniji.

„Potrebno je uraditi interkonektivnu razmenu pa tek onda reći da li ćemo i koliko zaraditi ukupno“, kaže Milićević. „Treba imati u vidu i da su energetska postrojenja u Ukrajini u dobroj meri uništena, pa je veliko pitanje šta će dalje biti.“

On daje poređenje srpskog izvoza 2025. godine, kada je Srbija izvezla struje za više od 920 miliona dolara za celu godinu. Najveći deo, u vrednosti od oko 350 miliona dolara, otišao je u Rumuniju. Ako se ova tendencija nastavi, količina struje koja je izvezena u Ukrajinu je ranijih godina pojedinačno išla i za Mađarsku.

Tu se možda krije i objašnjenje otkud Srbiji odgovara da odjednom šalje struju u Ukrajinu, iako je razumljivo zašto Ukrajini treba sva moguća količina energije do koje može da dođe, jer su Rusi uništili njene pogone.

„Ukrajina bi mogla da se pojavi kao primarno tržište za višak električne energije sa Zapadnog Balkana“, piše u izveštaju Sekretarijata Energetske zajednice o uticaju Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika na tržišta električne energije (CBAM) koji je izašao u julu 2026. „Električna energija unutar regiona se sve više usmerava ka severu, preko Srbije, ka mađarskoj granici, umesto da se apsorbuje unutar regiona.“

Ovaj izveštaj treba da pokaže kako se zemlje Zapadnog Balkana koje nisu u EU prilagođavaju na novu CBAM taksu koju od 1. januara plaćaju Uniju. U prevodu – Srbija je izgubila tržište na kojem može da izvozi struju po konkurentnim cenama, jer je nova taksa umnogome podigla cenu „prljave“ električne energije.

„Teška zima“: Ima li tu i malo gasa

Foto: AP/Dmitry Lovetsky, File

I Vučić se tokom posete Zelenskog nekoliko puta osvrnuo na energetiku, kao važnu tačku trenutne i buduće saradnje dveju zemalja, ali nije otkrivao nikakve detalje.

„Bojim se da ćemo imati još jednu tešku zimu“, rekao je Vučić o ratu u Ukrajini i problemima koje ima jer su joj energetski pogoni uništeni. Dodao je da će probleme imati i Ukrajinci, ali i „svi drugi širom sveta do određene mere“.

Novinar hrvatskog Indeksa Ivan Čović takođe misli da je, pored municije, energetika ta o kojoj su najviše govorili Zelenski i Vučić. On na dogovor oko struje pridodaje i činjenicu da bi Srbija mogla biti jako zainteresovana da u Ukrajini skladišti američki gas. Pogotovo u situaciji kada od Rusije dobija više od godinu dana samo kratkoročni tromesečni ugovor za ovaj energent, a očekivala je dugogodišnji. Ova zatezanja počela su još od početka samog rata u Ukrajini, a Srbija je nekoliko puta bila u situaciji da će se smrzavati ako ne stigne ruski paraf na novi ugovor.

„Srbija trenutno pokušava da se pridruži Vertikalnom gasnom koridoru i obezbedi dovoljno gasa kroz nove interkonektore sa Bugarskom, Rumunijom i Severnom Makedonijom“, piše on. „To bi omogućilo Srbiji da zameni ruski gasni monopol i dugoročno integriše Srbiju u energetski sistem Evropske unije. Ova mreža takođe uključuje Mađarsku, Slovačku, Moldaviju i Ukrajinu.“

Uloga Ukrajine u svemu ovome je daposeduje najveća podzemna skladišta gasa u celoj Evropi, koja se nalaze na samom zapadu zemlje, uz granicu sa EU. Kada evropske zemlje kupuju tečni gas od SAD ili Katara, ovaj gas stiže u velikim količinama leti kada je jeftiniji.

„Pošto Srbija ima premalo skladišta (a neka drže Rusi), evropski energetski plan predviđa da se viškovi šalju u ukrajinska skladišta. Samo Ukrajina ima kapacitet skladištenja gasa od skoro trećine cele EU. Generalno, nemoguće je zamisliti novu energetsku arhitekturu Evrope bez Ukrajine i, bez obzira na važnost svih ostalih pitanja, to je ključni razlog posete ukrajinskog predsednika Srbiji“, piše Čović.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.