Ko bi rekao da će 2025. godina imati miris devedesetih i po tome što se onomad benzin kupovao kod švercera za devize. Doduše, sada bi mogao da se toči na pumpi, ali ko zna kako će se plaćati.
Potpuno je očekivano to što su banke najavile da će zatvoriti računa Naftne industrije Srbije (NIS), zbog sankcija toj kompaniji koje najavljuju Sjedinjene Američke Države (SAD), a ako to dogodi NIS više neće moći da funkcioniše, jer sav platni promet u Srbiji ide posredstvom banaka, kaže „Vreme“ ekonomista Goran Radosavljević.
Nadam se da će iz SAD u poslednjem trenutku stići dopis koji će odložiti početak sankcija za 90 dana, kao što je traženo, a ako se to ne desi mi smo u ozbiljnom problemu, dodaje on. Kao rok za uvođenje američkih sankcija navođen je 25. februar.
„Ukoliko ne pronađe neku banku koja želi da posluje s njim, zatvaranje računa znači da bi NIS prestao da radi“, upozorava Radosavljević.
On ističe da, osim u izuzetnim okolnostima, i samo u slučaju malih firmi ili na pijacama, ne postoji način da se roba plaća za keš, je mora da postoji račun u banci koji služi i za isplaćivanje zarada i obaveza dobavljačima.
„Bez računa u banci nema firme. Kada se registrujete u Agenciji za privredne registre prva stvar je da dobijete PIB i matični broj, a sledeća obaveza je da otvorite račun u banci, i to je osnova za poslovanje“, kaže Radosavljević.
Sledi momentalno dospeće naplate kredita
Za najave NIS-a da će njihovi proizvodi moći da budu plaćani isključivo kešom i posredstvom Dina kartica, Radosavljević kaže da je NIS očigledno našao neku banku s kojom bi mogao da radi i u njoj otvorio račune, navodeći da bi to mogle da budu samo Poštanska štedionica i Alta banka.
U međuvremenu NIS je pre roka isplatio februarsku platu, a sada je odlučio da hitno isplati i martovsku.
Uz pretpostavku da će se sankcijama NIS-u najverovatnije pridružiti Master, Viza i Ameriken, Radosavljević napominje da bi Dina mogla da funkcioniše jer je ona vezana samo za platni promet u Srbiji.
„U slučaju zatvaranja računa banke koje su kreditirale NIS istog momenta će proglasiti dospelim te kredite i tražiće da se naplate, što će dovesti do trenutne blokade, jer NIS verovatno nema toliko slobodnih sredstava na računu da bi se ti krediti naplatili, a to dalje znači da će NIS biti u blokadi dok ne isplati ta sredstva. Prethodni bilans kaže da je reč o oko 500 miliona evra“, navodi Radosavljević.
Dodaje da su NIS kreditirale razne banke, a najviše OTP, Inteza i AIK banka, i da ne zna da li će sve one proglasiti dospele kredite, „mada je to automatizam, kada jedna banka proglasi dospelost to urade i druge, da bi uspele nešto da naplate“.
„Tu će morati da reaguje Narodna banka Srbije i da donese odluku o načinu naplate, jer verovatno neće moći svi da se naplate iz slobodnih sredstava“, upozorava Radosavljević i naglašava da „ukoliko su banke rešile da se pridržavaju sankcija NIS trenutno ne spasava ni eventualna prodaja“.
Ispostavilo se da je Radosavljević bio u pravu, jer je Nova ekonomija u petak objavila da susve veće banke su proglasile kredite za NIS dospelim za naplatu.
Ko bi da kupi firmu pod sankcijama?
On ukazuje da treba imati u vidu da onaj ko kupuje NIS, kupuje firmu sa sankcijama, jer sankcije nisu uvedene majci-firmi Gaspromnjeftu, pa da je NIS je inidirektno pod sankcijama.
„Sankcije su ‘imenom i prezimenom’ uvedene NIS-u i da bi se skinule američki Kongres mora da skida za ukidanje sankcija, što nije procedura koja može da se obavi za jedan dan. Kupac koji bi se u ovom trenutku pojavio, znajući da će banke iduće nedelje da blokiraju firmu, našao bi se pred ozbiljnim rizikom, i nisam siguran ko bi to u ovom trenutku želeo da kupi“, kaže Radosavljević.
Potencijalni kupac mogla bi da bude neka regionalna firma, ali i firme sa Bliskog i Dalekog istoka, navodi Radosavljević, ali kao ključno pitanje ističe da li većinski ruski vlasnik uopšte želi da proda svoj deo u NIS-u.
„Mislim da Gaspromnjeft ne želi da proda svoj udeo u NIS-u i ne vidim nijedan razlog zašto bi prodavao. Zato što će propasti firma? Pa od početka rata propale su stotine milijardi dolara, sad jedna fima koja će da propadne ne znači ništa“, kaže Radosavljević.
Poseban problem – gomilanje zaliha
On upozorava da će u slučaju najgoreg scenarija snabdevanje gorivom biti ugroženo u Srbiji, jer prema podacima za decembar 2024. godine Rafinerija u Pančevu isporučuje 80 odsto svih derivata u Srbiji.
„Prema trenutno dostupnim informacijama, kompanijie koje isporučuju 20 preostaje odsto derivata, mogle bi da povećaju učešće na tržištu derivata na 35 odsto“, kaže Radosavljević
Kao primer navodi kompaniju Mol koja je rekla da može da duplira količinu, ali dodaje da je učešće Mola na tržištu derivata Srbije trenutno manje od pet odsto.
„Ključno je kako će država reagovati u slučaju da banke zatvore račune NIS-a. Goriva će biti, ali građani neće moći da ga kupe. Druga stvar je, kao kod inflacije – očekivanje. Ko očekuje da neće biti goriva taj pravi rezervu. Zamislite velike transportne kompanije, ili Delta agrar koji čeka prolećne radove u martu – oni će početi da prave rezerve. Čim pravite rezerve, ni u normalnim okolnostima ne možete da zadovoljite tržište“, kaže Radosavljević.
On zaključuje da će Srbija biti „u ozbiljnom problemu“ ukoliko SAD ne odlože sankcije na 90 dana, jer ne vidi šta bi u preostalom kratkom roku moglo da reši problem.
„Banke neće hteti da rizikuju da potpadnu pod sankcije, makar ne one inostrane, a sve su inostrane“, zaključuje Radosavljević.
