Američka organizacija za prikupljanje podataka o globalnoj populaciji i demografiji „World Population Review“ formirala je rang-listu evropskih zemalja prema troškovima života, od najskuplje do najjeftinije. Obračun je napravljen poređenjem cena roba i usluga u Njujorku, a uzeto je u obzir pet kriterijuma – troškovi života uopšte, cene zakupa ili stanovanja, cene namirnica, cene u restoranima i indeks cena proizvođača.
Srbija je na listi od 41 zemlje zauzela 34. mesto. Prema ovim kriterijuma, najjeftinija za život u Evropi je Belorusija. Malo iznad nje su dve zaraćene države – Ukrajina i Rusija, a slede Makedonija i Moldavija. Na 36. mestu je najsiromašnija članica Evropske unije – Bugarska. Neposredno iznad nje nalazi se još jedna zemlja u srpskom komšiluku, a to je Rumunija, piše N1.
Sa druge strane, najskuplje zemlje za život su Švajcarska i Island. Za njima slede dva britanska poreska raja – ostrva Džersi i Gernzi, a na petom mestu je Irska. Među deset najskupljih su i Norveška, Luksemburg, Danska, Holandija i Velika Britanija. Austrija je na 11, a Nemačka na 12. mestu.
U regionu najskuplja Slovenija
Od zemalja regiona, Slovenija je najskuplja za život i nalazi se na 25. mestu. Uz Sloveniju najskuplji život u zemljama regiona je u Hrvatskoj koja je na 29. mestu. Slede Crna Gora na 31, Mađarska 32, dok Bosna i Hercegovina nije bila uključena u ovo istraživanje.
Poljska je na 30. mestu, a od nje su skuplje Slovačka, Letonija, Litvanija, Slovenija, Grčka, Estonija, Češka, Portugal i Španija, koje su tim redosledom rangirane sve do 20. mesta.
Naravno, slika nije potpuna ukoliko se u računicu ne uzmu i prosečne plate.
Prosečna plata u zemljama Evrope
Prema podacima od kraja prošle godine, najveću platu u Evropi u proseku zarađuju stanovnici Lihtenštajna. Rad u ovoj maloj državi između Švajcarske i Austrije koja broji manje od 40.000 ljudi vredi 7.046 evra na mesečnom nivou.
Lihtenštajn ima snažan finansijski sektor koji je i najzaslužniji za visok standard. Pre svega, radi se o niskim stopama porezima na dobit preduzeća, koji je ugrubo duplo manji od evropskog proseka zbog čega više hiljada kompanija imaju svoje sedište u Lihtenštajnu, neretko u vidu običnog poštanskog sandučeta. Ipak, Lihtenštajn se ne nalazi na listama zemalja koje su označene kao poreski rajevi. Drugi izbor prihoda ove alpske zemlje je turizam, pre svega zimski.
Iza Lihtenštajna je još jedna alpska država – Švajcarska sa prosečnom platom od 5.522 evra. Poput Lihtenštajna i Švajcarska ima manje poreske stope i razvijeni zimski turizam, ali Švajcarska ima i najjači bankarski sektor na svetu i stepen privatnosti za komitentne koji nema nijedna druga država.
Danska na trećem mestu
Na trećem mestu je Danska sa 4.149 evra, zatim Luksemburg sa 3.699, Norveška 3.386, pa Island 3.377 evra i San Marino 3.237, dok je Irska poslednja zemlja na listi sa prosečnom platom višom od 3.000 evra i iznosi 3.086.
Od ostalih zemalja iz regiona prednjači Rumunija sa 924 evra, a slede Bugarska sa 822 i Albanija sa 507 evra. Interesantan podatak ako uzmemo u obzir da su i Rumunija i Bugarska jeftinije za život od Srbije.
Na evropskom dnu su zemlje gde se pretežno vode ratovi ili je bezbedonoso-politička situacija nestabilna, pa tako u Ukrajini iznosi 306 evra. U Belorusiji je 483, dok je prosečna zarada u Rusiji 588 evra.
U najvećoj zemlji i najjačoj ekonomiji Evropske unije, Nemačkoj, prosečna plata iznosi 2.831 evro.
U zemljama koje su nastale iz Jugoslavije najviša plata je u u Sloveniji 1.442 evra. Slede Hrvatska sa 1.163, Crna Gora (800), Srbija (714), Bosna i Hercegovina (652) i Severna Makedonija (557). Na teritoriji Kosova* su najniže prosečne zarade i iznose 446 evra.
Srbija: U proseku 803, medijalna 623 evra
Prosečna bruto zarada obračunata za februar ove godine iznosila je 129.934 dinara, dok je prosečna neto plata bila 94.125 dinara (803 evra), saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Medijalna neto zarada iznosila je 72.956 dinara (623 evra), što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu manju od tog iznosa.
Prosečna neto plata u februaru bila je veća za 15,8 odsto nominalno nego u istom mesecu prošle godine, dok je realni rast 9,6 odsto.
Ako gledamo prva dva meseca ove godine, realni rast zarade na godišnjem nivou iznosio je 9,2 odsto.
Plate u javnom sektoru međugodišnje su povećane nominalno 15,8 odsto u prva meseca, ali su u februaru u odnosu na januar bile manje za 2,5 odsto.
Neto plate u javnim državnim preduzećima u januaru i februaru bile su veće za 17,1 odsto nego u istom periodu prošle godine, dok su plate u javnim komunalnim preduzećima porasle za 17,6 odsto.
Plate u administraciji su povećane u proseku za 14,2 odsto, ali dok su na lokalu i na nivou države plate povećane, na nivou AP Vojvodina smanjene 3,4 odsto u odnosu na prošlu godinu.
U zdravstvu i socijali plate su porasle za 14,3 odsto, a u obrazovanju i kulturi za 17,9 odsto.
Najavljena poskupljenja od 1. maja
U Srbiji će od sutra stupiti na snagu novi iznosi akciza na gorivo, kafu, cigarete i alkohol, usklađeni sa prošlogodišnjom inflacijom od 7,6 odsto. Ipak, još uvek se ne zna koliko će ti proizvodi poskupeti.
„Jedna mogućnost je da stopa povećanja akciza bude prikazana u procentu vrednosti, druga je da bude specifičan porez što znači da se naplaćuje po jedinici potrošenog dobra i treća mogućnost je da postoji kombinacija ta dva. U Srbiji postoje sva tri oblika“, kaže za RTS Snežana Ugrinov iz Fiskalnog saveta.
Nova akciza sa PDV-om na gorivo biće veća od 4,5 do 5,7 dinara, ali to ne znači da će za toliko poskupeti i gorivo. Vozače bi najviše obradovalo kada bi se ponovila situacija iz oktobra prošle godine, kada je poslednji put usklađivana akciza.
„Cena dizela je bila 214 dinara i nije promenjena. Cena benzina je čak pala, a akciza je povećana. Zato što su drugi parametri tome doprineli“, rekao je Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije za javni servis.
Dok su kod goriva mogući svi scenariji, vrlo je verovatno da ćemo piti skuplju kafu i to ne samo zbog povećane akcize.
„Ovo povećanje akciza će u narednom periodu sigurno rezultirati daljim rastom cena kafe, imajući u vidu da proizvođači, odnosno prodavci kafe, imaju trenutno veoma male marže i nije realno očekivati da će oni da smanje svoju zaradu“, kaže dr Duško Bodroža sa Instituta ekonomskih nauka.
Osim goriva i kafe, poskupeće i cigarete i alkohol. Nove cene cigareta važiće od 7. maja, a biće skuplje za oko 10 dinara po paklici. Zavisno od zapremine i jačine alkohola, rakije će poskupeti za oko 20 do 30 dinara.
