„Uz svu dobru volju i silne pokušaje, nemoguće je potpuno se osamostaliti ako živite život koji bi običan svet mogao da nazove svojim. Kirije su sve skuplje, račune više ni ne otvaram, ostajem i bez kocke šećera. Cene su takve da mi nedostaje novca za najosnovnije stvari, za preživljavanje. Nikada nisam jela toliko sardina, vitamin D mi je zato nikad bolji, hvala predsedniku! Ni roditelji mi ne žive mnogo bolje, tako da se trudim da što veći deo troškova platim sama, ali značajni deo kirije, često i celu, plate oni“, kaže za „Vreme“ jedna dvadesetčetvorogodišnjakinja koja je nakon studija ostala u Beogradu i živi kao podstanarka. Nije htela da joj se navede ime.
Prema popisu stanovništva iz 2022. godine mladih u Srbiji (od 15 do 30 godina) ima 1.047.542. Oko 115.000 njih živi i dalje sa roditeljima jer nema novca da iznajmi ili kupi stan, objavila je Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS).
Ako si mlad, nisi glup
„Kada pričamo o stambenom osamostaljivanju podaci nam pokazuju da samo 20 posto mladih u Srbiji živi u svom stanu ili kući. Isto toliko ih živi u iznajmljenom stanu ili kući“, kaže za „Vreme“ menadžerka programa KOMS-a Gordana Adamov.
Kada joj neko kaže „mlada si, ne očekuj da se osamostališ preko noći“, naša sagovornica s početka teksta zaćuti da ne bi postala nekulturna.
„Znate, ako si mlad, nisi glup i nisi manje čovek. Zaobiđite nas sa time da smo nezahvalni što ne volontiramo u radno vreme i tražimo život dostojan čoveka! Dakle, plate nisu u srazmeri sa radom, a kada se povećaju, povećaju se i troškovi, tako da se i ne oseti.“
Kada pitaju mlade koja im je plata potrebna za pristojan život u Srbiji, većina navodi najmanje 130.000 dinara. A samo devet posto mladih, kaže Adamov, ima toliku ili veću platu. U proseku zarađuju oko 80.000 dinara.
Odustajanje od školovanja
„Da bismo zadržali vrednost ili je izgradili, trebalo bi da imamo pristup kulturnim sadržajima. A to je postao luksuz. Zato i jedem sardinu, jer se trudim da koliko-toliko uložim u mozak“, kaže naša sagovornica koja je želela da ostane anonimna.
Prema alternativnom izveštaju KOMS-a 20 posto mladih je odustalo od daljeg školovanja jer to sebi nije moglo da priušti, dok je 32 posto reklo da je odustalo od školovanja jer su morali da rade da bi izdržavali sebe i/ili porodicu.
Nemoguća misija
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku cene stanovanja su od 2020. do 2023. godine skočile za skoro 36 posto, naglašava Adamov i dodaje da je to zabrinjavajuć podatak koji dodatno otežava položaj mladih. Veliki procenat njih smatra da nikada neće moći da kupe nekretninu.
Da je to tako, kaže i Iva (24) koja živi u Beogradu u stanu koji su kupili njeni roditelji. U suprotnom, kaže da ne zna u kojim godinama bi kupovina sopstvene nekretnine bila moguća.
„U Beogradu verovatno nikada. Moja sestra se, recimo, preselila u Aleksandrovac, tamo radi i živi sa dečkom i opet njih dvoje imaju novca samo da plate neku stanarinu.“
Adamov ukazuje da veliki procenat mladih ne može da kupi prvu nekretninu jer „mnogi rade po ugovoru na određeno vreme, ili na crno, nisu prijavljeni ili primaju minimalac i samim tim nisu ni kreditno sposobni. Tako da bi trebalo da imamo unapređene kreditne, ali i generalno politike. Imali smo inicijativu za izgradnju socijalnih stanova. Možda bi trebalo da imamo i stanove za mlade koji hoće da kupe svoju prvu nekretninu pre 30. godine, ali onda država mora da osmisli politike koje će omogućiti da se bolje i brže osamostale.“
Mladi u Evropi
Prema izveštaju Eurostata za 2023. godinu, mladi su roditeljski dom napuštali u proseku sa 26,3 godine, što je neznatno manji procenat u odnosu na prethodnu godinu kada je prosek bio 26,4 godine.
Najviši prosečni uzrasti, 30 godina ili više, zabeleženi su u Hrvatskoj (31,8 godina), Slovačkoj (31,0), Grčkoj (30,6), Španiji (30,4), Bugarskoj i Italiji (obe 30 godina). S druge strane, najniži prosečni uzrasti, svi ispod 23 godine, registrovani su u Finskoj (21,4 godine), Švedskoj i Danskoj (obe 21,8) i Estoniji (22,8).
Za Srbiju podaci ne psotoje, ali Adamov kaže da su slični ili gori nego u regionu.
Procenjena prosečna starost ljudi koji napuštaju roditeljski dom u 2023. godini u Francuskoj, prema podacima Eurostata je 23,7 godina.
Teodora (24) koja se preselila u Pariz kaže da je što se tiče samostalnog života, ili u njenom slučaju suživota bez roditelja, svakako izazovno, prvenstveno u finansijskom smislu.
„Ipak, primećujem da nam je to donelo više slobode i harmonije u svakodnevnim odnosima, jer nema pritiska ni mešanja u odluke koje donosimo – od načina života do organizacije obaveza“, navodi ona.
Dodaje da život u Parizu ima specifične izazove, a da je najveći pitanje stambenog prostora. „Stanovi su veoma skupi, čak i jednosobni, što otežava početak samostalnog života. Mislim da je situacija slična i u Beogradu – visoki troškovi života često su glavna prepreka mladima da se osamostale. Konkretno, u Parizu je parovima gotovo nemoguće da vode pristojan život bez zajedničkih prihoda od najmanje 4000-5000 evra mesečno, jer stambeni troškovi i osnovne potrebe čine veliki deo budžeta“, zaključuje Teodora.
Dvanaestog decembra u Beogradu će biti organizovan Forum omladinske politike posvećen pitanju osamostaljivanja mladih u Srbiji.
Adamov kaže da je ideja da sa svim relevantnim akterima, institucijama i mladima razgovaraju na temu ekonomskog i stambenog osamostaljivanja mladih jer se to godinama prepoznaje kao jedan od najvećih izazova sa kojima suočavaju.
